Рјечник

sr Постављати питања 1   »   ku Asking questions 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62[şêst û du]

Asking questions 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
учити F----n Fêrbûn F-r-û- ------ Fêrbûn 0
Уче ли ученици много? X-enda--r--e-e-î-fê------n? Xwendakar gelekî fêr dibin? X-e-d-k-r g-l-k- f-r d-b-n- --------------------------- Xwendakar gelekî fêr dibin? 0
Не, они уче мало. Na- kê- fêr--ib-n. Na, kêm fêr dibin. N-, k-m f-r d-b-n- ------------------ Na, kêm fêr dibin. 0
питати pir--n pirsîn p-r-î- ------ pirsîn 0
Питате ли често учитеља? H---ti- û --m pirs--- m-mos------ir--n? Hûn tim û tim pirs ji mamoste dipirsin? H-n t-m û t-m p-r- j- m-m-s-e d-p-r-i-? --------------------------------------- Hûn tim û tim pirs ji mamoste dipirsin? 0
Не, не питам га често. Na----m - -im-nap--sim. Na, tim û tim napirsim. N-, t-m û t-m n-p-r-i-. ----------------------- Na, tim û tim napirsim. 0
одговорити be-si-an-in bersivandin b-r-i-a-d-n ----------- bersivandin 0
Одговорите, молим Вас. J----r----xwe re be-si-- -i-i-. Ji kerema xwe re bersivê bidin. J- k-r-m- x-e r- b-r-i-ê b-d-n- ------------------------------- Ji kerema xwe re bersivê bidin. 0
Ја одговарам. B-rs-----di-. Bersiv didim. B-r-i- d-d-m- ------------- Bersiv didim. 0
радити X-bit--. Xebitîn. X-b-t-n- -------- Xebitîn. 0
Ради ли он управо? Ani-- e--d---bit-? Aniha ew dixebite? A-i-a e- d-x-b-t-? ------------------ Aniha ew dixebite? 0
Да, управо ради. B---,-a--h----x---t-. Belê, aniha dixebite. B-l-, a-i-a d-x-b-t-. --------------------- Belê, aniha dixebite. 0
долазити ha-in hatin h-t-n ----- hatin 0
Долазите ли Ви? Hû-----? Hûn tên? H-n t-n- -------- Hûn tên? 0
Да, долазимо одмах. B--ê--b--e- -ê-. Belê, bilez tên. B-l-, b-l-z t-n- ---------------- Belê, bilez tên. 0
становати rû-iş-in rûniştin r-n-ş-i- -------- rûniştin 0
Станујете ли у Берлину? Hûn l- Be-l--ê----i--n? Hûn li Berlînê rûdinên? H-n l- B-r-î-ê r-d-n-n- ----------------------- Hûn li Berlînê rûdinên? 0
Да, ја станујем у Берлину. Bel----z -i---r--n- --d--ê-. Belê, ez li Berlînê rûdinêm. B-l-, e- l- B-r-î-ê r-d-n-m- ---------------------------- Belê, ez li Berlînê rûdinêm. 0

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!