Knjiga fraza

bs Sastanak   »   uk Домовленість про зустріч

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [двадцять чотири]

24 [dvadtsyatʹ chotyry]

Домовленість про зустріч

[Domovlenistʹ pro zustrich]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Ти--а-і-н---я ---а-то--с? Т- з--------- н- а------- Т- з-п-з-и-с- н- а-т-б-с- ------------------------- Ти запізнився на автобус? 0
T- -a-iz-y--y- -- a-t-b--? T- z---------- n- a------- T- z-p-z-y-s-a n- a-t-b-s- -------------------------- Ty zapiznyvsya na avtobus?
Čekao / Čekala sam te pola sata. Я --к-в-на---б- пі---дин-. Я ч---- н- т--- п--------- Я ч-к-в н- т-б- п-в-о-и-и- -------------------------- Я чекав на тебе півгодини. 0
Y--che-av n--te-e--iv-o--n-. Y- c----- n- t--- p--------- Y- c-e-a- n- t-b- p-v-o-y-y- ---------------------------- YA chekav na tebe pivhodyny.
Nemaš mobitel kod sebe? Ти-не ма---моб-льно-о--еле-ону----о---? Т- н- м--- м--------- т------- з с----- Т- н- м-є- м-б-л-н-г- т-л-ф-н- з с-б-ю- --------------------------------------- Ти не маєш мобільного телефону з собою? 0
Ty n-----e-- m---l--o------e---u-z--o--y-? T- n- m----- m--------- t------- z s------ T- n- m-y-s- m-b-l-n-h- t-l-f-n- z s-b-y-? ------------------------------------------ Ty ne mayesh mobilʹnoho telefonu z soboyu?
Sljedeći put budi tačan! Буд- пу---уальн-м-н-с-у--------зу! Б--- п----------- н--------- р---- Б-д- п-н-т-а-ь-и- н-с-у-н-г- р-з-! ---------------------------------- Будь пунктуальним наступного разу! 0
Budʹ--u-ktua-ʹn-m-nas---noho ra--! B--- p----------- n--------- r---- B-d- p-n-t-a-ʹ-y- n-s-u-n-h- r-z-! ---------------------------------- Budʹ punktualʹnym nastupnoho razu!
Sljedeći put uzmi taksi! В-зь-и нас-уп--го---зу--а-с-! В----- н--------- р--- т----- В-з-м- н-с-у-н-г- р-з- т-к-і- ----------------------------- Візьми наступного разу таксі! 0
Vi---- -a-t--n-h---a-u tak-i! V----- n--------- r--- t----- V-z-m- n-s-u-n-h- r-z- t-k-i- ----------------------------- Vizʹmy nastupnoho razu taksi!
Sljedeći put ponesi kišobran! Ві--м---ас-уп---- р--- п-----ль-у! В----- н--------- р--- п---------- В-з-м- н-с-у-н-г- р-з- п-р-с-л-к-! ---------------------------------- Візьми наступного разу парасольку! 0
Vizʹ-y --s-u-n--o--a-- -----o--k-! V----- n--------- r--- p---------- V-z-m- n-s-u-n-h- r-z- p-r-s-l-k-! ---------------------------------- Vizʹmy nastupnoho razu parasolʹku!
Sutra imam slobodno. За---а-- ві-ь--й-/-в---н-. З----- я в------ / в------ З-в-р- я в-л-н-й / в-л-н-. -------------------------- Завтра я вільний / вільна. 0
Za-tr-----vi-ʹnyy̆ - --l--a. Z----- y- v------- / v------ Z-v-r- y- v-l-n-y- / v-l-n-. ---------------------------- Zavtra ya vilʹnyy̆ / vilʹna.
Hoćemo li se sutra sastati? З-ст-і-емо-я--авт--? З----------- з------ З-с-р-н-м-с- з-в-р-? -------------------- Зустрінемося завтра? 0
Zus-r------ya -av-r-? Z------------ z------ Z-s-r-n-m-s-a z-v-r-? --------------------- Zustrinemosya zavtra?
Žao mi je, sutra ne mogu. На--а-ь- з-втр- я -е -ож-. Н- ж---- з----- я н- м---- Н- ж-л-, з-в-р- я н- м-ж-. -------------------------- На жаль, завтра я не можу. 0
Na-z---ʹ, ---t-a ---ne -o-hu. N- z----- z----- y- n- m----- N- z-a-ʹ- z-v-r- y- n- m-z-u- ----------------------------- Na zhalʹ, zavtra ya ne mozhu.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? В--е-е--же-є----н---а-ц--в-х-д-і? В т--- в-- є п---- н- ц- в------- В т-б- в-е є п-а-и н- ц- в-х-д-і- --------------------------------- В тебе вже є плани на ці вихідні? 0
V -e-- vz----e--l-n------s- v-khid--? V t--- v--- y- p---- n- t-- v-------- V t-b- v-h- y- p-a-y n- t-i v-k-i-n-? ------------------------------------- V tebe vzhe ye plany na tsi vykhidni?
Ili imaš već dogovoren sastanak? Ч--в --б----е є---а--? Ч- в т--- в-- є п----- Ч- в т-б- в-е є п-а-и- ---------------------- Чи в тебе вже є плани? 0
Chy - ---e----- ---p---y? C-- v t--- v--- y- p----- C-y v t-b- v-h- y- p-a-y- ------------------------- Chy v tebe vzhe ye plany?
Predlažem da se nađemo za vikend. Я -р-поную з-ст--тис- -а--их-----. Я п------- з--------- н- в-------- Я п-о-о-у- з-с-р-т-с- н- в-х-д-и-. ---------------------------------- Я пропоную зустрітися на вихідних. 0
YA p-o-onuy---ust-i-y--a-n- vy------kh. Y- p-------- z---------- n- v---------- Y- p-o-o-u-u z-s-r-t-s-a n- v-k-i-n-k-. --------------------------------------- YA proponuyu zustritysya na vykhidnykh.
Hoćemo li na piknik? В-а---є---пікн-к? В-------- п------ В-а-т-є-о п-к-і-? ----------------- Влаштуємо пікнік? 0
V-ashtu--m- ---n-k? V---------- p------ V-a-h-u-e-o p-k-i-? ------------------- Vlashtuyemo piknik?
Hoćemo li se odvesti do plaže? Їд----н---л-ж? Ї---- н- п---- Ї-е-о н- п-я-? -------------- Їдемо на пляж? 0
Ïde---n---l--z-? I----- n- p------ I-d-m- n- p-y-z-? ----------------- Ïdemo na plyazh?
Hoćemo li ići u planine? Ї-ем--- --ри? Ї---- в г---- Ї-е-о в г-р-? ------------- Їдемо в гори? 0
I--emo - --ry? I----- v h---- I-d-m- v h-r-? -------------- Ïdemo v hory?
Doći ću po tebe u biro. Я забер---е-е --о-іс-. Я з----- т--- з о----- Я з-б-р- т-б- з о-і-у- ---------------------- Я заберу тебе з офісу. 0
Y- -ab--u ---- - o----. Y- z----- t--- z o----- Y- z-b-r- t-b- z o-i-u- ----------------------- YA zaberu tebe z ofisu.
Doći ću po tebe kući. Я ---еру-т-б- ---ому. Я з----- т--- з д---- Я з-б-р- т-б- з д-м-. --------------------- Я заберу тебе з дому. 0
Y- ---e-- --be----o-u. Y- z----- t--- z d---- Y- z-b-r- t-b- z d-m-. ---------------------- YA zaberu tebe z domu.
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. Я забер- -е-- ----вт--усні--з--и-ц-. Я з----- т--- н- а--------- з------- Я з-б-р- т-б- н- а-т-б-с-і- з-п-н-і- ------------------------------------ Я заберу тебе на автобусній зупинці. 0
Y-----e----ebe--a-a-to--s-iy̆ zup-n-s-. Y- z----- t--- n- a---------- z-------- Y- z-b-r- t-b- n- a-t-b-s-i-̆ z-p-n-s-. --------------------------------------- YA zaberu tebe na avtobusniy̆ zupyntsi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.