Knjiga fraza

bs Sastanak   »   am ቀጠሮ

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [ሃያ አራት]

24 [haya ārati]

ቀጠሮ

[k’et’ero]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? አ-ቶ-- አ---ህ-ሽ? አ---- አ------- አ-ቶ-ሱ አ-ለ-ህ-ሽ- -------------- አውቶቢሱ አመለጠህ/ሽ? 0
ā--tob-su-āme---’---/-h-? ā-------- ā-------------- ā-i-o-ī-u ā-e-e-’-h-/-h-? ------------------------- āwitobīsu āmelet’ehi/shi?
Čekao / Čekala sam te pola sata. ለግ-ሽ-----ጠበ--/-። ለ--- ሰ-- ጠ------ ለ-ማ- ሰ-ት ጠ-ኩ-/-። ---------------- ለግማሽ ሰዓት ጠበኩህ/ሽ። 0
le-im--h---e------’eb-ku-i/-h-. l-------- s----- t------------- l-g-m-s-i s-‘-t- t-e-e-u-i-s-i- ------------------------------- legimashi se‘ati t’ebekuhi/shi.
Nemaš mobitel kod sebe? ሞባይ-ክ(ሽ-- አ-ያዝከው-/---? ሞ-------- አ----------- ሞ-ይ-ክ-ሽ-ን አ-ያ-ከ-ም-ሽ-ም- ---------------------- ሞባይልክ(ሽ)ን አልያዝከውም/ሽውም? 0
m---yilik-(----ni-ā--y---k----i-----i--? m---------------- ā--------------------- m-b-y-l-k-(-h-)-i ā-i-a-i-e-i-i-s-i-i-i- ---------------------------------------- mobayiliki(shi)ni āliyazikewimi/shiwimi?
Sljedeći put budi tačan! በሚ-ጥ-ው-ጊ---ሰ-ቱ--ገኝ! በ----- ጊ- በ--- ተ--- በ-ቀ-ለ- ጊ- በ-አ- ተ-ኝ- ------------------- በሚቀጥለው ጊዜ በሰአቱ ተገኝ! 0
b-mīk--t--l------z- b-s-’-t- t-gen-i! b------------- g--- b------- t------- b-m-k-e-’-l-w- g-z- b-s-’-t- t-g-n-i- ------------------------------------- bemīk’et’ilewi gīzē bese’ātu tegenyi!
Sljedeći put uzmi taksi! በ--ጥለ- -ዜ-ታ-ሲ -ዝ! በ----- ጊ- ታ-- ያ-- በ-ቀ-ለ- ጊ- ታ-ሲ ያ-! ----------------- በሚቀጥለው ጊዜ ታክሲ ያዝ! 0
b-mīk-e----ewi----ē--akisī-yazi! b------------- g--- t----- y---- b-m-k-e-’-l-w- g-z- t-k-s- y-z-! -------------------------------- bemīk’et’ilewi gīzē takisī yazi!
Sljedeći put ponesi kišobran! በሚ-ጥለ--ጊዜ ጃ-ጥላ---! በ----- ጊ- ጃ--- ያ-- በ-ቀ-ለ- ጊ- ጃ-ጥ- ያ-! ------------------ በሚቀጥለው ጊዜ ጃንጥላ ያዝ! 0
be---’et’-l--- --z---a-it---- ya-i! b------------- g--- j-------- y---- b-m-k-e-’-l-w- g-z- j-n-t-i-a y-z-! ----------------------------------- bemīk’et’ilewi gīzē janit’ila yazi!
Sutra imam slobodno. ነ--እ--- ነ-። ነ- እ--- ነ-- ነ- እ-ፍ- ነ-። ----------- ነገ እረፍት ነኝ። 0
n--- i-e--t- -eny-. n--- i------ n----- n-g- i-e-i-i n-n-i- ------------------- nege irefiti nenyi.
Hoćemo li se sutra sastati? ነገ-እ-ገና-? ነ- እ----- ነ- እ-ገ-ኝ- --------- ነገ እንገናኝ? 0
n-ge ini-en--yi? n--- i---------- n-g- i-i-e-a-y-? ---------------- nege inigenanyi?
Žao mi je, sutra ne mogu. አዝና--!-- --ች--። አ------- አ----- አ-ና-ው-ነ- አ-ች-ም- --------------- አዝናለው!ነገ አልችልም። 0
ā-i-a--w--neg----i-h-limi. ā------------- ā---------- ā-i-a-e-i-n-g- ā-i-h-l-m-. -------------------------- āzinalewi!nege ālichilimi.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? ለ-ም-ቱ---ረሻ-ቀኖች-እ-ድ---ህ-ሽ? ለ---- መ--- ቀ-- እ-- አ----- ለ-ም-ቱ መ-ረ- ቀ-ች እ-ድ አ-ህ-ሽ- ------------------------- ለሳምንቱ መጨረሻ ቀኖች እቅድ አለህ/ሽ? 0
le--m-nitu-m-ch’-re--a -’--o-h--ik-i-- ā----/shi? l--------- m---------- k------- i----- ā--------- l-s-m-n-t- m-c-’-r-s-a k-e-o-h- i-’-d- ā-e-i-s-i- ------------------------------------------------- lesaminitu mech’eresha k’enochi ik’idi ālehi/shi?
Ili imaš već dogovoren sastanak? ወ-ም-አ-ቀ---/ሽ --ሮ-ይ-ካ--ሻል? ወ-- አ------- ቀ-- ይ------- ወ-ም አ-ቀ-መ-/- ቀ-ሮ ይ-ካ-/-ል- ------------------------- ወይም አስቀድመህ/ሽ ቀጠሮ ይዘካል/ሻል? 0
we-im- --ik---imehi---i----t’--o y-z-k---/s-al-? w----- ā--------------- k------- y-------------- w-y-m- ā-i-’-d-m-h-/-h- k-e-’-r- y-z-k-l-/-h-l-? ------------------------------------------------ weyimi āsik’edimehi/shi k’et’ero yizekali/shali?
Predlažem da se nađemo za vikend. በሳ--ቱ --ረ--እ-ገናኝ-ነ- -ኔ-የም--። በ---- መ--- እ---- ነ- እ- የ---- በ-ም-ቱ መ-ረ- እ-ገ-ኝ ነ- እ- የ-ለ-። ---------------------------- በሳምንቱ መጨረሻ እንገናኝ ነው እኔ የምለው። 0
b----in-tu-------r--h- i--g--an---n--i in- -em-lew-. b--------- m---------- i--------- n--- i-- y-------- b-s-m-n-t- m-c-’-r-s-a i-i-e-a-y- n-w- i-ē y-m-l-w-. ---------------------------------------------------- besaminitu mech’eresha inigenanyi newi inē yemilewi.
Hoćemo li na piknik? ሽርሽር --ሄ- --ላል？ ሽ--- ብ--- ይ---- ሽ-ሽ- ብ-ሄ- ይ-ላ-？ --------------- ሽርሽር ብንሄድ ይሻላል？ 0
s-irish--i b--i-ēd--yis-a-al-？ s--------- b------- y--------- s-i-i-h-r- b-n-h-d- y-s-a-a-i- ------------------------------ shirishiri binihēdi yishalali？
Hoćemo li se odvesti do plaže? ወ- --ር --- ብ-ሄ--ይሻላ-? ወ- ባ-- ዳ-- ብ--- ይ---- ወ- ባ-ር ዳ-ቻ ብ-ሄ- ይ-ላ-? --------------------- ወደ ባህር ዳርቻ ብንሄድ ይሻላል? 0
w-----a-iri -ar-c----inihē-i yis-a-a-i? w--- b----- d------ b------- y--------- w-d- b-h-r- d-r-c-a b-n-h-d- y-s-a-a-i- --------------------------------------- wede bahiri daricha binihēdi yishalali?
Hoćemo li ići u planine? ወ--ተራራ----ንሄድ ይሻላል? ወ- ተ---- ብ--- ይ---- ወ- ተ-ራ-ቹ ብ-ሄ- ይ-ላ-? ------------------- ወደ ተራራዎቹ ብንሄድ ይሻላል? 0
we----era--------bi-i-ē-i yi-ha--li? w--- t---------- b------- y--------- w-d- t-r-r-w-c-u b-n-h-d- y-s-a-a-i- ------------------------------------ wede terarawochu binihēdi yishalali?
Doći ću po tebe u biro. ከቢ- መጥቼ ------ው/-ሻ-ው። ከ-- መ-- እ------- ሻ--- ከ-ሮ መ-ቼ እ-ስ-ካ-ው- ሻ-ው- --------------------- ከቢሮ መጥቼ እወስድካለው/ ሻለው። 0
keb-r- m--’i--- i--si-ika-ew-/ s-al-w-. k----- m------- i------------- s------- k-b-r- m-t-i-h- i-e-i-i-a-e-i- s-a-e-i- --------------------------------------- kebīro met’ichē iwesidikalewi/ shalewi.
Doći ću po tebe kući. ከ-- --ቼ --ስ---------። ከ-- መ-- እ------- ሻ--- ከ-ት መ-ቼ እ-ስ-ካ-ው- ሻ-ው- --------------------- ከቤት መጥቼ እወስድካለው/ ሻለው። 0
kebēt- ----i--ē-----i--k--ewi/--h----i. k----- m------- i------------- s------- k-b-t- m-t-i-h- i-e-i-i-a-e-i- s-a-e-i- --------------------------------------- kebēti met’ichē iwesidikalewi/ shalewi.
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. ከአ-ቢስ--ቆ-ያ ---እ--ድ--ው- --ው። ከ---- ማ--- ጋ- እ------- ሻ--- ከ-ቶ-ስ ማ-ሚ- ጋ- እ-ስ-ካ-ው- ሻ-ው- --------------------------- ከአቶቢስ ማቆሚያ ጋር እወስድካለው/ ሻለው። 0
k-’-t---s- m-k-o-īya g-r--iwe---ik-le-i/ -h--ew-. k--------- m-------- g--- i------------- s------- k-’-t-b-s- m-k-o-ī-a g-r- i-e-i-i-a-e-i- s-a-e-i- ------------------------------------------------- ke’ātobīsi mak’omīya gari iwesidikalewi/ shalewi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.