Knjiga fraza

bs Sastanak   »   hy Appointment

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [քսանչորս]

24 [k’sanch’vors]

Appointment

[paymanavorvatsut’yun]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Ավ----ւս-- --շացա՞ր: Ա--------- ո-------- Ա-տ-բ-ւ-ի- ո-շ-ց-՞-: -------------------- Ավտոբուսից ուշացա՞ր: 0
A--o--s---’--sh---’-՞r A---------- u--------- A-t-b-s-t-’ u-h-t-’-՞- ---------------------- Avtobusits’ ushats’a՞r
Čekao / Čekala sam te pola sata. Ե- կես-ժա--ք-զ -պա----: Ե- կ-- ժ-- ք-- ս------- Ե- կ-ս ժ-մ ք-զ ս-ա-ե-ի- ----------------------- Ես կես ժամ քեզ սպասեցի: 0
Y-s k-----a- -’-e- -p-sets’i Y-- k-- z--- k---- s-------- Y-s k-s z-a- k-y-z s-a-e-s-i ---------------------------- Yes kes zham k’yez spasets’i
Nemaš mobitel kod sebe? Շ------ն--եռ-խ----ո-նե՞-: Շ------- հ------ չ------- Շ-ր-ա-ա- հ-ռ-խ-ս չ-ւ-ե-ս- ------------------------- Շարժական հեռախոս չունե՞ս: 0
Sharzha--n--err-k-os -h’u-e-s S--------- h-------- c------- S-a-z-a-a- h-r-a-h-s c-’-n-՞- ----------------------------- Sharzhakan herrakhos ch’une՞s
Sljedeći put budi tačan! Մյ--- ---ա- ճ-տա-ա- --իր: Մ---- ա---- ճ------ ե---- Մ-ո-ս ա-գ-մ ճ-տ-պ-հ ե-ի-: ------------------------- Մյուս անգամ ճշտապահ եղիր: 0
M----a--am ---hta--h-y----r M--- a---- c-------- y----- M-u- a-g-m c-s-t-p-h y-g-i- --------------------------- Myus angam chshtapah yeghir
Sljedeći put uzmi taksi! Մյ-----նգամ--ա--- --րցրո-: Մ---- ա---- տ---- վ------- Մ-ո-ս ա-գ-մ տ-ք-ի վ-ր-ր-ւ- -------------------------- Մյուս անգամ տաքսի վերցրու: 0
My-s-------ta-’si--e--s--u M--- a---- t----- v------- M-u- a-g-m t-k-s- v-r-s-r- -------------------------- Myus angam tak’si verts’ru
Sljedeći put ponesi kišobran! Մ-ո-- -ն--- --ձր-ա-ոց -ե--ր--: Մ---- ա---- ա-------- վ------- Մ-ո-ս ա-գ-մ ա-ձ-և-ն-ց վ-ր-ր-ւ- ------------------------------ Մյուս անգամ անձրևանոց վերցրու: 0
Myu- -ng-m--n---e--no--- -e-t-’ru M--- a---- a------------ v------- M-u- a-g-m a-d-r-v-n-t-’ v-r-s-r- --------------------------------- Myus angam andzrevanots’ verts’ru
Sutra imam slobodno. Վա-- ե- -զ----մ: Վ--- ե- ա--- ե-- Վ-ղ- ե- ա-ա- ե-: ---------------- Վաղը ես ազատ եմ: 0
Va-h--y-s-az-----m V---- y-- a--- y-- V-g-y y-s a-a- y-m ------------------ Vaghy yes azat yem
Hoćemo li se sutra sastati? Վ-ղ---ա--ի-ե---: Վ--- հ---------- Վ-ղ- հ-ն-ի-ե-ն-: ---------------- Վաղը հանդիպե՞նք: 0
Va-hy--a--i-e՞n-’ V---- h---------- V-g-y h-n-i-e-n-’ ----------------- Vaghy handipe՞nk’
Žao mi je, sutra ne mogu. Նե---, ցավոք -ա-ը---- կ-րող: Ն----- ց---- վ--- չ-- կ----- Ն-ր-ր- ց-վ-ք վ-ղ- չ-մ կ-ր-ղ- ---------------------------- Ներիր, ցավոք վաղը չեմ կարող: 0
Ne---,--s--vok’-v--h----’y-m ka---h N----- t------- v---- c----- k----- N-r-r- t-’-v-k- v-g-y c-’-e- k-r-g- ----------------------------------- Nerir, ts’avok’ vaghy ch’yem karogh
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? Ի-- ա-ս շա----կիր--ի-ի-չ-ո--պ-ան----ո-ն-՞-: Ի-- ա-- շ----------- ի-- ո- պ------ ո------ Ի-կ ա-ս շ-բ-թ-կ-ր-կ- ի-չ ո- պ-ա-ն-ր ո-ն-՞-: ------------------------------------------- Իսկ այս շաբաթ-կիրակի ինչ որ պլաններ ունե՞ս: 0
Is---y- sha-a----ira-------- -o--p-----r-u-e-s I-- a-- s------------- i---- v-- p------ u---- I-k a-s s-a-a-’-k-r-k- i-c-’ v-r p-a-n-r u-e-s ---------------------------------------------- Isk ays shabat’-kiraki inch’ vor planner une՞s
Ili imaš već dogovoren sastanak? Թե- արդեն--այ-----որ--ծ ես: Թ-- ա---- պ------------ ե-- Թ-՞ ա-դ-ն պ-յ-ա-ա-ո-վ-ծ ե-: --------------------------- Թե՞ արդեն պայմանավորված ես: 0
T’ye՞ ---e---a-m-navorva-- -es T---- a---- p------------- y-- T-y-՞ a-d-n p-y-a-a-o-v-t- y-s ------------------------------ T’ye՞ arden paymanavorvats yes
Predlažem da se nađemo za vikend. Ես առա-ար-ում ե- այ- շա--թ--ի-ա-- հ--դ---լ: Ե- ա--------- ե- ա-- շ----------- հ-------- Ե- ա-ա-ա-կ-ւ- ե- ա-ս շ-բ-թ-կ-ր-կ- հ-ն-ի-ե-: ------------------------------------------- Ես առաջարկում եմ այս շաբաթ-կիրակի հանդիպել: 0
Ye----r--ar----y-- ays s----t--k------ha-dipel Y-- a--------- y-- a-- s------------- h------- Y-s a-r-j-r-u- y-m a-s s-a-a-’-k-r-k- h-n-i-e- ---------------------------------------------- Yes arrajarkum yem ays shabat’-kiraki handipel
Hoćemo li na piknik? Զ-ոսախ-ջ-ւ-ք--ն-՞--: Զ----------- ա------ Զ-ո-ա-ն-ո-յ- ա-ե-ն-: -------------------- Զբոսախնջույք անե՞նք: 0
Zbo---h-juyk--a---nk’ Z------------ a------ Z-o-a-h-j-y-’ a-e-n-’ --------------------- Zbosakhnjuyk’ ane՞nk’
Hoćemo li se odvesti do plaže? Ծո------ա-ն-: Ծ---- գ------ Ծ-վ-փ գ-ա-ն-: ------------- Ծովափ գնա՞նք: 0
T-o---- g-a-nk’ T------ g------ T-o-a-’ g-a-n-’ --------------- Tsovap’ gna՞nk’
Hoćemo li ići u planine? Գ-ա-ն---ե-- -ե--երը: Գ----- դ--- լ------- Գ-ա-ն- դ-պ- լ-ռ-ե-ը- -------------------- Գնա՞նք դեպի լեռները: 0
Gn-՞--’ de-- -er--ery G------ d--- l------- G-a-n-’ d-p- l-r-n-r- --------------------- Gna՞nk’ depi lerrnery
Doći ću po tebe u biro. Ե- -վե-ց--մ ք-- գ-ա-----կ--: Ե- կ------- ք-- գ----------- Ե- կ-ե-ց-ե- ք-զ գ-ա-ե-յ-կ-ց- ---------------------------- Ես կվերցնեմ քեզ գրասենյակից: 0
Yes--ve-ts’n---k’y----r--en-a-i-s’ Y-- k--------- k---- g------------ Y-s k-e-t-’-e- k-y-z g-a-e-y-k-t-’ ---------------------------------- Yes kverts’nem k’yez grasenyakits’
Doći ću po tebe kući. Ե--կ---ց-ե- -եզ ----: Ե- կ------- ք-- տ---- Ե- կ-ե-ց-ե- ք-զ տ-ի-: --------------------- Ես կվերցնեմ քեզ տնից: 0
Ye- -v--ts-n-m k’-ez--n-ts’ Y-- k--------- k---- t----- Y-s k-e-t-’-e- k-y-z t-i-s- --------------------------- Yes kverts’nem k’yez tnits’
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. Ես -վ--ց----քե- -վտ-բո-ս--կ--գա-ի-: Ե- կ------- ք-- ա-------- կ-------- Ե- կ-ե-ց-ե- ք-զ ա-տ-բ-ւ-ի կ-ն-ա-ի-: ----------------------------------- Ես կվերցնեմ քեզ ավտոբուսի կանգառից: 0
Yes k---t-’-em k---- avto-u-i k-ng-rr-t-’ Y-- k--------- k---- a------- k---------- Y-s k-e-t-’-e- k-y-z a-t-b-s- k-n-a-r-t-’ ----------------------------------------- Yes kverts’nem k’yez avtobusi kangarrits’

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.