Knjiga fraza

bs Na putu   »   am በመንገድ ላይ

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

37 [ሰላሣ ሰባት]

37 [selaša sebati]

በመንገድ ላይ

[beguzo layi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
On se vozi motorom. እ---ሞ------ል-ይ--ል። እ- በ--- ሳ--- ይ---- እ- በ-ተ- ሳ-ክ- ይ-ዳ-። ------------------ እሱ በሞተር ሳይክል ይሄዳል። 0
isu-bemo-eri s--i-i-i-yih-da--. i-- b------- s------- y-------- i-u b-m-t-r- s-y-k-l- y-h-d-l-. ------------------------------- isu bemoteri sayikili yihēdali.
On se vozi biciklom. እሱ --ይ-----ዳ-። እ- በ---- ይ---- እ- በ-ይ-ል ይ-ዳ-። -------------- እሱ በሳይክል ይሄዳል። 0
is--b--ayiki----i-ē---i. i-- b--------- y-------- i-u b-s-y-k-l- y-h-d-l-. ------------------------ isu besayikili yihēdali.
On ide pješice. እሱ በ--ሩ--ሄ-ል። እ- በ--- ይ---- እ- በ-ግ- ይ-ዳ-። ------------- እሱ በእግሩ ይሄዳል። 0
i---b--igi-u yih-d--i. i-- b------- y-------- i-u b-’-g-r- y-h-d-l-. ---------------------- isu be’igiru yihēdali.
On se vozi brodom. እሱ--መርከ- ይሄዳ-። እ- በ---- ይ---- እ- በ-ር-ብ ይ-ዳ-። -------------- እሱ በመርከብ ይሄዳል። 0
isu -em-rik--i yi--da--. i-- b--------- y-------- i-u b-m-r-k-b- y-h-d-l-. ------------------------ isu bemerikebi yihēdali.
On se vozi čamcem. እሱ በጀልባ-ይ---። እ- በ--- ይ---- እ- በ-ል- ይ-ዳ-። ------------- እሱ በጀልባ ይሄዳል። 0
i-u -e---iba--ih--al-. i-- b------- y-------- i-u b-j-l-b- y-h-d-l-. ---------------------- isu bejeliba yihēdali.
On pliva. እ- ይ--ል። እ- ይ---- እ- ይ-ኛ-። -------- እሱ ይዋኛል። 0
i-- ----nya--. i-- y--------- i-u y-w-n-a-i- -------------- isu yiwanyali.
Da li je ovdje opasno? እ-ህ--ደ---ነ-። እ-- አ--- ነ-- እ-ህ አ-ገ- ነ-። ------------ እዚህ አደገኛ ነው። 0
i--h- -dege-y--ne-i. i---- ā------- n---- i-ī-i ā-e-e-y- n-w-. -------------------- izīhi ādegenya newi.
Da li je opasnosam autostopirati? ለብቻ-ሊፍት-መ--- አ-ገኛ--ው። ለ-- ሊ-- መ--- አ--- ነ-- ለ-ቻ ሊ-ት መ-የ- አ-ገ- ነ-። --------------------- ለብቻ ሊፍት መጠየቅ አደገኛ ነው። 0
l-b-----l-f-t---e-’e-ek-i ---g--y--ne--. l------ l----- m--------- ā------- n---- l-b-c-a l-f-t- m-t-e-e-’- ā-e-e-y- n-w-. ---------------------------------------- lebicha līfiti met’eyek’i ādegenya newi.
Da li je opasno šetati noću? በ-------ር -- አ-ገኛ--ው። በ--- የ--- ጉ- አ--- ነ-- በ-ሊ- የ-ግ- ጉ- አ-ገ- ነ-። --------------------- በለሊት የእግር ጉዞ አደገኛ ነው። 0
bele-īt---e’--ir- gu-o -de--n----e--. b------- y------- g--- ā------- n---- b-l-l-t- y-’-g-r- g-z- ā-e-e-y- n-w-. ------------------------------------- belelīti ye’igiri guzo ādegenya newi.
Pogriješili smo put. ያ-ንበት--ፍ---። ያ---- ጠ----- ያ-ን-ት ጠ-ቶ-ል- ------------ ያለንበት ጠፍቶናል። 0
yal--i-e---t’---t-na--. y--------- t----------- y-l-n-b-t- t-e-i-o-a-i- ----------------------- yalenibeti t’efitonali.
Na pogrešnom smo putu. እኛ-በተ-ሳተ -ን-- ላይ---። እ- በ---- መ--- ላ- ነ-- እ- በ-ሳ-ተ መ-ገ- ላ- ነ-። -------------------- እኛ በተሳሳተ መንገድ ላይ ነን። 0
iny- -ete---at--m--ig-d--la-i ne--. i--- b--------- m------- l--- n---- i-y- b-t-s-s-t- m-n-g-d- l-y- n-n-. ----------------------------------- inya betesasate menigedi layi neni.
Moramo se vratiti. ወደ--- --ለ------። ወ- ኋ- መ--- አ---- ወ- ኋ- መ-ለ- አ-ብ-። ---------------- ወደ ኋላ መመለስ አለብን። 0
w--e ----la---me-esi--l----i. w--- h----- m------- ā------- w-d- h-w-l- m-m-l-s- ā-e-i-i- ----------------------------- wede ḫwala memelesi ālebini.
Gdje se ovdje može parkirati? የት--ው--ኪ---ቆም-የ-ቻ--? የ- ነ- መ-- ማ-- የ----- የ- ነ- መ-ና ማ-ም የ-ቻ-ው- -------------------- የት ነው መኪና ማቆም የሚቻለው? 0
y--- ---i --k--- ---’-m- --m-chal-w-? y--- n--- m----- m------ y----------- y-t- n-w- m-k-n- m-k-o-i y-m-c-a-e-i- ------------------------------------- yeti newi mekīna mak’omi yemīchalewi?
Ima li ovdje parkiralište? እዚህ መ-- -ቆ-ያ --? እ-- መ-- ማ--- አ-- እ-ህ መ-ና ማ-ሚ- አ-? ---------------- እዚህ መኪና ማቆሚያ አለ? 0
izī---mek--- --k-omīy- ā--? i---- m----- m-------- ā--- i-ī-i m-k-n- m-k-o-ī-a ā-e- --------------------------- izīhi mekīna mak’omīya āle?
Koliko dugo se ovdje može parkirati? ለ-ን -ክል ---ነ- -ቆም የሚቻለ-? ለ-- ያ-- ጊ- ነ- ማ-- የ----- ለ-ን ያ-ል ጊ- ነ- ማ-ም የ-ቻ-ው- ------------------------ ለምን ያክል ጊዜ ነው ማቆም የሚቻለው? 0
lemin- -a-i-i--ī-ē--ew--m--’omi --m--h-l-w-? l----- y----- g--- n--- m------ y----------- l-m-n- y-k-l- g-z- n-w- m-k-o-i y-m-c-a-e-i- -------------------------------------------- lemini yakili gīzē newi mak’omi yemīchalewi?
Da li skijate? በበረዶ ላይ--ን----ሉ? በ--- ላ- ይ------- በ-ረ- ላ- ይ-ሸ-ተ-ሉ- ---------------- በበረዶ ላይ ይንሸራተታሉ? 0
beb-r--- la-----nis-era-e--l-? b------- l--- y--------------- b-b-r-d- l-y- y-n-s-e-a-e-a-u- ------------------------------ beberedo layi yinisheratetalu?
Vozite li se sa skijaškim liftom gore? በበ-----ን---ወደ ----ሄ--? በ--- አ---- ወ- ላ- ይ---- በ-ረ- አ-ን-ር ወ- ላ- ይ-ዳ-? ---------------------- በበረዶ አሳንሱር ወደ ላይ ይሄዳሉ? 0
b-b--e---ā-----------d---ay--yi------? b------- ā-------- w--- l--- y-------- b-b-r-d- ā-a-i-u-i w-d- l-y- y-h-d-l-? -------------------------------------- beberedo āsanisuri wede layi yihēdalu?
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? የ--- -ይ --ሸ-ተ- -ዚ----ራየት ይ---? የ--- ላ- መ----- እ-- መ---- ይ---- የ-ረ- ላ- መ-ሸ-ተ- እ-ህ መ-ራ-ት ይ-ላ-? ------------------------------ የበረዶ ላይ መንሸራተቻ እዚህ መከራየት ይቻላል? 0
ye-e-e------i-m--is-e-a----a --ī-i m-kera---i----hal---? y------- l--- m------------- i---- m--------- y--------- y-b-r-d- l-y- m-n-s-e-a-e-h- i-ī-i m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- -------------------------------------------------------- yeberedo layi menisheratecha izīhi mekerayeti yichalali?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad neto priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovno vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Takođe, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Jer kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam takođe mogu pomoći donositi odluke. Takođe su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Jer treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportisti često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Takođe moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Da li ste to znali?
Rumunski spada u istočnoromanske jezike. To je maternji jezik oko 28 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Rumuniji i Moldaviji. Rumunski je takođe službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Italijanski je najsrodniji rumunskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Italijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!