Knjiga fraza

bs nešto morati   »   sl nekaj morati

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [dvainsedemdeset]

nekaj morati

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
morati mor-ti m----- m-r-t- ------ morati 0
Ja moram poslati pismo. Mo-a- --p---a---t--p----. M---- o-------- t- p----- M-r-m o-p-s-a-i t- p-s-o- ------------------------- Moram odposlati to pismo. 0
Ja moram platiti hotel. M-r---p----ti --t--. M---- p------ h----- M-r-m p-a-a-i h-t-l- -------------------- Moram plačati hotel. 0
Ti moraš rano ustati. Mo-a----od---vs-ati. M---- z----- v------ M-r-š z-o-a- v-t-t-. -------------------- Moraš zgodaj vstati. 0
Ti moraš puno raditi. Mor----e-iko---la--. M---- v----- d------ M-r-š v-l-k- d-l-t-. -------------------- Moraš veliko delati. 0
Ti moraš biti tačan / tačna. M-r---bit- --č-n ----č--. M---- b--- t---- / t----- M-r-š b-t- t-č-n / t-č-a- ------------------------- Moraš biti točen / točna. 0
On mora napuniti rezervoar. On----------ati. O- m--- t------- O- m-r- t-n-a-i- ---------------- On mora tankati. 0
On mora popraviti auto. O---o----opr-vi---a---. O- m--- p-------- a---- O- m-r- p-p-a-i-i a-t-. ----------------------- On mora popraviti avto. 0
On mora oprati auto. On -o-a ---a-i a--o. O- m--- o----- a---- O- m-r- o-r-t- a-t-. -------------------- On mora oprati avto. 0
Ona mora kupovati. Ona--or- n--u----t-. O-- m--- n---------- O-a m-r- n-k-p-v-t-. -------------------- Ona mora nakupovati. 0
Ona mora čistiti stan. O-a --r---i----i---a-o-----. O-- m--- č------ s---------- O-a m-r- č-s-i-i s-a-o-a-j-. ---------------------------- Ona mora čistiti stanovanje. 0
Ona mora prati veš. Ona -or--p-ati-p-ril-. O-- m--- p---- p------ O-a m-r- p-a-i p-r-l-. ---------------------- Ona mora prati perilo. 0
Mi moramo odmah ići u školu. Tako- mor-m- (it-) v-šolo. T---- m----- (---- v š---- T-k-j m-r-m- (-t-) v š-l-. -------------------------- Takoj moramo (iti) v šolo. 0
Mi moramo odmah ići na posao. Tak-j--oramo--iti) -a --lo. T---- m----- (---- n- d---- T-k-j m-r-m- (-t-) n- d-l-. --------------------------- Takoj moramo (iti) na delo. 0
Mi moramo odmah ići doktoru. T-k-j------o------ k-z----n-ku. T---- m----- (---- k z--------- T-k-j m-r-m- (-t-) k z-r-v-i-u- ------------------------------- Takoj moramo (iti) k zdravniku. 0
Vi morate čekati autobus. Poč-k--------te na-a-tobus. (Vi-mo-at--čakat--n- av----s.) P------- m----- n- a------- (-- m----- č----- n- a-------- P-č-k-t- m-r-t- n- a-t-b-s- (-i m-r-t- č-k-t- n- a-t-b-s-) ---------------------------------------------------------- Počakati morate na avtobus. (Vi morate čakati na avtobus.) 0
Vi morate čekati voz. P-čak--- -or-----a-vl--. P------- m----- n- v---- P-č-k-t- m-r-t- n- v-a-. ------------------------ Počakati morate na vlak. 0
Vi morate čekati taksi. P--a------or-t-----t---i. P------- m----- n- t----- P-č-k-t- m-r-t- n- t-k-i- ------------------------- Počakati morate na taksi. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas širom svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevodioci i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičkog razdvajanja. Jer svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štaviše, nijedan narod nije živio izolirano hiljadama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Naučnicima su ti razlozi već duže vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti istorija jezika. Na taj se način može prepoznati šta se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna šta utječe na razvoj jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je istorija naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...