Knjiga fraza

bs trebati – htjeti   »   sl potrebovati – hoteti

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [devetinšestdeset]

potrebovati – hoteti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
Ja trebam krevet. P--rebu--m po-telj-. P--------- p-------- P-t-e-u-e- p-s-e-j-. -------------------- Potrebujem posteljo. 0
Ja hoću spavati. H--e- -p--i. H---- s----- H-č-m s-a-i- ------------ Hočem spati. 0
Ima li ovdje krevet? Je ----- k-k-----os--lj-? J- t---- k----- p-------- J- t-k-j k-k-n- p-s-e-j-? ------------------------- Je tukaj kakšna postelja? 0
Ja trebam lampu. Po-rebuj-m-svet-lko. P--------- s-------- P-t-e-u-e- s-e-i-k-. -------------------- Potrebujem svetilko. 0
Ja hoću čitati. Hoč-m-b-a-i. H---- b----- H-č-m b-a-i- ------------ Hočem brati. 0
Ima li ovdje lampa? Je tukaj---k-na-s-eti-ka? J- t---- k----- s-------- J- t-k-j k-k-n- s-e-i-k-? ------------------------- Je tukaj kakšna svetilka? 0
Ja trebam telefon. Po----u-em -elefon. P--------- t------- P-t-e-u-e- t-l-f-n- ------------------- Potrebujem telefon. 0
Ja hoću telefonirati. H-č-m-tele--nir-t-. H---- t------------ H-č-m t-l-f-n-r-t-. ------------------- Hočem telefonirati. 0
Ima li ovdje telefon? Je -ukaj --k-e--t-l--o-? J- t---- k----- t------- J- t-k-j k-k-e- t-l-f-n- ------------------------ Je tukaj kakšen telefon? 0
Ja trebam jednu kameru. P-----uj-m k--e-o. P--------- k------ P-t-e-u-e- k-m-r-. ------------------ Potrebujem kamero. 0
Ja hoću fotografisati. H---m -o-o--a--r-t-. H---- f------------- H-č-m f-t-g-a-i-a-i- -------------------- Hočem fotografirati. 0
Ima li ovdje kamera? Je tuka-------- ------? J- t---- k----- k------ J- t-k-j k-k-n- k-m-r-? ----------------------- Je tukaj kakšna kamera? 0
Ja trebam kompjuter. Po----u--m-r--u---n-k. P--------- r---------- P-t-e-u-e- r-č-n-l-i-. ---------------------- Potrebujem računalnik. 0
Ja hoću da pošaljem email. Ho--m--o--a---e---il. H---- p------ e------ H-č-m p-s-a-i e-m-i-. --------------------- Hočem poslati e-mail. 0
Ima li ovdje kompjuter? J----kaj ka-š-n r-č----nik? J- t---- k----- r---------- J- t-k-j k-k-e- r-č-n-l-i-? --------------------------- Je tukaj kakšen računalnik? 0
Ja trebam hemijsku olovku. Po-rebuj-m kuli. P--------- k---- P-t-e-u-e- k-l-. ---------------- Potrebujem kuli. 0
Ja hoću da pišem nešto. H-č-- --k-- n-p-s---. H---- n---- n-------- H-č-m n-k-j n-p-s-t-. --------------------- Hočem nekaj napisati. 0
Ima li ovdje list papira i hemijska olovka? A-i--- tu k-k----ko---apirj--in------n ---i? A-- j- t- k----- k-- p------ i- k----- k---- A-i j- t- k-k-e- k-s p-p-r-a i- k-k-e- k-l-? -------------------------------------------- Ali je tu kakšen kos papirja in kakšen kuli? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mašinsko prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevodioci su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računarski jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevodilačkih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, mašinsko prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevodilački program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti hiljadama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računar može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računari ne mogu zamijeniti ljude. Nijedna mašina ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevodioci i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računariće u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...