Knjiga fraza

bs Raditi   »   sl Na delu

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [petinpetdeset]

Na delu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovenački Igra Više
Šta ste po zanimanju? S-čim se--oklic-o---v---ate? S č-- s- p------- u--------- S č-m s- p-k-i-n- u-v-r-a-e- ---------------------------- S čim se poklicno ukvarjate? 0
Moj muž je po zanimanju doktor. Mo---ož-je--o p--li-u z-r--ni-. M-- m-- j- p- p------ z-------- M-j m-ž j- p- p-k-i-u z-r-v-i-. ------------------------------- Moj mož je po poklicu zdravnik. 0
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. J-- de-a- k-- med---n----se---a - polo--č-im de---n---čas--. J-- d---- k-- m--------- s----- s p--------- d------- č----- J-z d-l-m k-t m-d-c-n-k- s-s-r- s p-l-v-č-i- d-l-v-i- č-s-m- ------------------------------------------------------------ Jaz delam kot medicinska sestra s polovičnim delovnim časom. 0
Uskoro ćemo dobiti penziju. K--l- bo---šl- v --ko-. K---- b--- š-- v p----- K-a-u b-v- š-a v p-k-j- ----------------------- Kmalu bova šla v pokoj. 0
Ali su porezi visoki. Ampa---a-ki-so ---oki. A---- d---- s- v------ A-p-k d-v-i s- v-s-k-. ---------------------- Ampak davki so visoki. 0
I zdravstveno osiguranje je visoko. In --r----ven- z-v-r---nj- je ---go. I- z---------- z---------- j- d----- I- z-r-v-t-e-o z-v-r-v-n-e j- d-a-o- ------------------------------------ In zdravstveno zavarovanje je drago. 0
Šta želiš jednom postati? K-- b----d(---neko- ---tal---? K-- b- r----- n---- p--------- K-j b- r-d-a- n-k-č p-s-a-(-)- ------------------------------ Kaj bi rad(a) nekoč postal(a)? 0
Ja želim postati inženjer. Rad-a) ----osta-(-- i--e-i-. R----- b- p-------- i------- R-d-a- b- p-s-a-(-) i-ž-n-r- ---------------------------- Rad(a) bi postal(a) inženir. 0
Želim studirati na univerzitetu. H-če--š--di-a-i--a-u--v-rz-. H---- š-------- n- u-------- H-č-m š-u-i-a-i n- u-i-e-z-. ---------------------------- Hočem študirati na univerzi. 0
Ja sam pripravnik. S-------ra--i-. S-- p---------- S-m p-i-r-v-i-. --------------- Sem pripravnik. 0
Ja ne zarađujem mnogo. N--z-s--------l---. N- z------- v------ N- z-s-u-i- v-l-k-. ------------------- Ne zaslužim veliko. 0
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. Op-a--jam-pri---vniš----v -u-i--. O-------- p------------ v t------ O-r-v-j-m p-i-r-v-i-t-o v t-j-n-. --------------------------------- Opravljam pripravništvo v tujini. 0
Ovo je moj šef. T---- moj--ef. T- j- m-- š--- T- j- m-j š-f- -------------- To je moj šef. 0
Imam drage kolege. I-am-pr---------lege. I--- p------- k------ I-a- p-i-e-n- k-l-g-. --------------------- Imam prijetne kolege. 0
U podne idemo uvijek u kantinu. O-o--ne--rem- v-d-o v-----o. O------ g---- v---- v m----- O-o-d-e g-e-o v-d-o v m-n-o- ---------------------------- Opoldne gremo vedno v menzo. 0
Ja tražim radno mjesto. I--e- s--žbo. I---- s------ I-č-m s-u-b-. ------------- Iščem službo. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. E-o l-t- -e--ž- ---z-o-eln(a). E-- l--- s-- ž- b------------- E-o l-t- s-m ž- b-e-p-s-l-(-)- ------------------------------ Eno leto sem že brezposeln(a). 0
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. V --j --ž-li--e pre-e- ---z---e----. V t-- d----- j- p----- b------------ V t-j d-ž-l- j- p-e-e- b-e-p-s-l-i-. ------------------------------------ V tej deželi je preveč brezposelnih. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?