Knjiga fraza

bs Osjećaji   »   mk Чувства

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

56 [педесет и шест]

56 [pyedyesyet i shyest]

Чувства

[Choovstva]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Biti raspoložen да -е и-а-же-ба д- с- и-- ж---- д- с- и-а ж-л-а --------------- да се има желба 0
da -ye-i-- ʐ---ba d- s-- i-- ʐ----- d- s-e i-a ʐ-e-b- ----------------- da sye ima ʐyelba
Raspoloženi smo. Ни------- -елба. Н-- и---- ж----- Н-е и-а-е ж-л-а- ---------------- Ние имаме желба. 0
N----i---y--ʐ-e---. N--- i----- ʐ------ N-y- i-a-y- ʐ-e-b-. ------------------- Niye imamye ʐyelba.
Nismo raspoloženi. Ни- --ма---ж-лба. Н-- н----- ж----- Н-е н-м-м- ж-л-а- ----------------- Ние немаме желба. 0
Ni-----emamy---yelb-. N--- n------- ʐ------ N-y- n-e-a-y- ʐ-e-b-. --------------------- Niye nyemamye ʐyelba.
Bojati se д- с- им---т-ав д- с- и-- с---- д- с- и-а с-р-в --------------- да се има страв 0
da -y---ma-s-r-v d- s-- i-- s---- d- s-e i-a s-r-v ---------------- da sye ima strav
Ja se bojim. Ј-------л----. Ј-- с- п------ Ј-с с- п-а-а-. -------------- Јас се плашам. 0
Јas s-e---as---. Ј-- s-- p------- Ј-s s-e p-a-h-m- ---------------- Јas sye plasham.
Ja se ne bojim. Ја- не-се-пл----. Ј-- н- с- п------ Ј-с н- с- п-а-а-. ----------------- Јас не се плашам. 0
Ј-s-ny--sy- plas---. Ј-- n-- s-- p------- Ј-s n-e s-e p-a-h-m- -------------------- Јas nye sye plasham.
Imati vremena д---е---------е д- с- и-- в---- д- с- и-а в-е-е --------------- да се има време 0
da-sy- --- ---e-ye d- s-- i-- v------ d- s-e i-a v-y-m-e ------------------ da sye ima vryemye
On ima vremena. Т-ј има--р-ме. Т-- и-- в----- Т-ј и-а в-е-е- -------------- Тој има време. 0
T----m--vr---y-. T-- i-- v------- T-ј i-a v-y-m-e- ---------------- Toј ima vryemye.
On nema vremena. Тој -ема-----е. Т-- н--- в----- Т-ј н-м- в-е-е- --------------- Тој нема време. 0
To- nyema-v--e--e. T-- n---- v------- T-ј n-e-a v-y-m-e- ------------------ Toј nyema vryemye.
Dosađivati se д- -е ----д--аш д- с- д-------- д- с- д-с-д-в-ш --------------- да се досадуваш 0
d- s-- dos-----a-h d- s-- d---------- d- s-e d-s-d-o-a-h ------------------ da sye dosadoovash
Ona se dosađuje. Т-- -- -ос-д-ва. Т-- с- д-------- Т-а с- д-с-д-в-. ---------------- Таа се досадува. 0
Taa--y----s--oov-. T-- s-- d--------- T-a s-e d-s-d-o-a- ------------------ Taa sye dosadoova.
Ona se ne dosađuje. Т-а-не--- -о-адув-. Т-- н- с- д-------- Т-а н- с- д-с-д-в-. ------------------- Таа не се досадува. 0
Taa --- -ye-do--do--a. T-- n-- s-- d--------- T-a n-e s-e d-s-d-o-a- ---------------------- Taa nye sye dosadoova.
Biti gladan да-се---д- г-аден д- с- б--- г----- д- с- б-д- г-а-е- ----------------- да се биде гладен 0
da -ye--i-y--g--a-y-n d- s-- b---- g------- d- s-e b-d-e g-l-d-e- --------------------- da sye bidye guladyen
Jeste li gladni? Дали ст----а---? Д--- с-- г------ Д-л- с-е г-а-н-? ---------------- Дали сте гладни? 0
D-li----e--u-adni? D--- s--- g------- D-l- s-y- g-l-d-i- ------------------ Dali stye guladni?
Vi niste gladni? Нел--сте---а--и? Н--- с-- г------ Н-л- с-е г-а-н-? ---------------- Нели сте гладни? 0
N-eli ---- --l----? N---- s--- g------- N-e-i s-y- g-l-d-i- ------------------- Nyeli stye guladni?
Biti žedan Да-с--б--е жеден Д- с- б--- ж---- Д- с- б-д- ж-д-н ---------------- Да се биде жеден 0
Da--------y- ʐ---y-n D- s-- b---- ʐ------ D- s-e b-d-e ʐ-e-y-n -------------------- Da sye bidye ʐyedyen
Oni su žedni. В---с---ж---- --ж-дна. В-- с-- ж---- / ж----- В-е с-е ж-д-н / ж-д-а- ---------------------- Вие сте жеден / жедна. 0
V-ye st----ye---- --ʐ----a. V--- s--- ʐ------ / ʐ------ V-y- s-y- ʐ-e-y-n / ʐ-e-n-. --------------------------- Viye stye ʐyedyen / ʐyedna.
Oni nisu žedni. Вие не --е-ж---н /--една. В-- н- с-- ж---- / ж----- В-е н- с-е ж-д-н / ж-д-а- ------------------------- Вие не сте жеден / жедна. 0
Vi-e --e-s--e ʐ-edyen-/---edn-. V--- n-- s--- ʐ------ / ʐ------ V-y- n-e s-y- ʐ-e-y-n / ʐ-e-n-. ------------------------------- Viye nye stye ʐyedyen / ʐyedna.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj grupi. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici neprekidno šalju kodirana pisma jedno drugom. Određene poslovne grupe takođe imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Nauka koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!