Knjiga fraza

bs Osjećaji   »   uk Почуття

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

56 [п’ятдесят шість]

56 [pʺyatdesyat shistʹ]

Почуття

[Pochuttya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Biti raspoložen Ма-и-б--а-ня Мати бажання М-т- б-ж-н-я ------------ Мати бажання 0
Maty--a-h-nnya Maty bazhannya M-t- b-z-a-n-a -------------- Maty bazhannya
Raspoloženi smo. Ми---ємо-ба-ання. Ми маємо бажання. М- м-є-о б-ж-н-я- ----------------- Ми маємо бажання. 0
M- ma-em--ba---n-y-. My mayemo bazhannya. M- m-y-m- b-z-a-n-a- -------------------- My mayemo bazhannya.
Nismo raspoloženi. Ми -е--аємо-б-ж--н-. Ми не маємо бажання. М- н- м-є-о б-ж-н-я- -------------------- Ми не маємо бажання. 0
My--- m---m- ----ann--. My ne mayemo bazhannya. M- n- m-y-m- b-z-a-n-a- ----------------------- My ne mayemo bazhannya.
Bojati se Б-----я. Боятися. Б-я-и-я- -------- Боятися. 0
B-y---s-a. Boyatysya. B-y-t-s-a- ---------- Boyatysya.
Ja se bojim. Я-боюся. Я боюся. Я б-ю-я- -------- Я боюся. 0
Y----y-s--. YA boyusya. Y- b-y-s-a- ----------- YA boyusya.
Ja se ne bojim. Я н- бо--я. Я не боюся. Я н- б-ю-я- ----------- Я не боюся. 0
Y--n--b-yus--. YA ne boyusya. Y- n- b-y-s-a- -------------- YA ne boyusya.
Imati vremena Ма-и-ч-с Мати час М-т- ч-с -------- Мати час 0
Ma-y--h-s Maty chas M-t- c-a- --------- Maty chas
On ima vremena. Ві--має-ча-. Він має час. В-н м-є ч-с- ------------ Він має час. 0
Vin-ma-e ch--. Vin maye chas. V-n m-y- c-a-. -------------- Vin maye chas.
On nema vremena. Ві--н--має ---у. Він не має часу. В-н н- м-є ч-с-. ---------------- Він не має часу. 0
Vin--- --y- -h-su. Vin ne maye chasu. V-n n- m-y- c-a-u- ------------------ Vin ne maye chasu.
Dosađivati se Н-дьгувати Нудьгувати Н-д-г-в-т- ---------- Нудьгувати 0
N-dʹhuv--y Nudʹhuvaty N-d-h-v-t- ---------- Nudʹhuvaty
Ona se dosađuje. В-------ьгує. Вона нудьгує. В-н- н-д-г-є- ------------- Вона нудьгує. 0
V-n- n-dʹ--ye. Vona nudʹhuye. V-n- n-d-h-y-. -------------- Vona nudʹhuye.
Ona se ne dosađuje. В-на-н--н----ує. Вона не нудьгує. В-н- н- н-д-г-є- ---------------- Вона не нудьгує. 0
Vona -- -u-----e. Vona ne nudʹhuye. V-n- n- n-d-h-y-. ----------------- Vona ne nudʹhuye.
Biti gladan Б-т- --ло--им Бути голодним Б-т- г-л-д-и- ------------- Бути голодним 0
B-t--ho----ym Buty holodnym B-t- h-l-d-y- ------------- Buty holodnym
Jeste li gladni? Ви---ло-н-? Ви голодні? В- г-л-д-і- ----------- Ви голодні? 0
Vy-h-l--ni? Vy holodni? V- h-l-d-i- ----------- Vy holodni?
Vi niste gladni? Ви--- гол-дн-? Ви не голодні? В- н- г-л-д-і- -------------- Ви не голодні? 0
Vy ---ho-od--? Vy ne holodni? V- n- h-l-d-i- -------------- Vy ne holodni?
Biti žedan М-ти сп---у Мати спрагу М-т- с-р-г- ----------- Мати спрагу 0
Ma-- s-rahu Maty sprahu M-t- s-r-h- ----------- Maty sprahu
Oni su žedni. Во-и--аю-----р---. Вони мають спрагу. В-н- м-ю-ь с-р-г-. ------------------ Вони мають спрагу. 0
V-ny-may--ʹ-----hu. Vony mayutʹ sprahu. V-n- m-y-t- s-r-h-. ------------------- Vony mayutʹ sprahu.
Oni nisu žedni. Вони -е-м---ь-спраг-. Вони не мають спраги. В-н- н- м-ю-ь с-р-г-. --------------------- Вони не мають спраги. 0
V-n--ne-m--ut--sp-a--. Vony ne mayutʹ sprahy. V-n- n- m-y-t- s-r-h-. ---------------------- Vony ne mayutʹ sprahy.

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj grupi. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici neprekidno šalju kodirana pisma jedno drugom. Određene poslovne grupe takođe imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Nauka koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!