Knjiga fraza

bs Osjećaji   »   uk Почуття

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

56 [п’ятдесят шість]

56 [pʺyatdesyat shistʹ]

Почуття

[Pochuttya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Biti raspoložen М-ти ба-а-ня М--- б------ М-т- б-ж-н-я ------------ Мати бажання 0
M-t- b---a--ya M--- b-------- M-t- b-z-a-n-a -------------- Maty bazhannya
Raspoloženi smo. Ми -а-м- б-жа-ня. М- м---- б------- М- м-є-о б-ж-н-я- ----------------- Ми маємо бажання. 0
M- maye-o -az-a-nya. M- m----- b--------- M- m-y-m- b-z-a-n-a- -------------------- My mayemo bazhannya.
Nismo raspoloženi. Ми--е-має-о--а-ання. М- н- м---- б------- М- н- м-є-о б-ж-н-я- -------------------- Ми не маємо бажання. 0
M---- ma--m----zha--y-. M- n- m----- b--------- M- n- m-y-m- b-z-a-n-a- ----------------------- My ne mayemo bazhannya.
Bojati se Бо-тися. Б------- Б-я-и-я- -------- Боятися. 0
B--at-s--. B--------- B-y-t-s-a- ---------- Boyatysya.
Ja se bojim. Я б-юс-. Я б----- Я б-ю-я- -------- Я боюся. 0
YA ---us--. Y- b------- Y- b-y-s-a- ----------- YA boyusya.
Ja se ne bojim. Я не -ою-я. Я н- б----- Я н- б-ю-я- ----------- Я не боюся. 0
YA n--bo--sy-. Y- n- b------- Y- n- b-y-s-a- -------------- YA ne boyusya.
Imati vremena Мат- --с М--- ч-- М-т- ч-с -------- Мати час 0
M--y -has M--- c--- M-t- c-a- --------- Maty chas
On ima vremena. В---ма--час. В-- м-- ч--- В-н м-є ч-с- ------------ Він має час. 0
Vi- ma-- c-a-. V-- m--- c---- V-n m-y- c-a-. -------------- Vin maye chas.
On nema vremena. В-н-не-має -асу. В-- н- м-- ч---- В-н н- м-є ч-с-. ---------------- Він не має часу. 0
Vin-ne m-ye-cha-u. V-- n- m--- c----- V-n n- m-y- c-a-u- ------------------ Vin ne maye chasu.
Dosađivati se Н-дь--в--и Н--------- Н-д-г-в-т- ---------- Нудьгувати 0
N----uv--y N--------- N-d-h-v-t- ---------- Nudʹhuvaty
Ona se dosađuje. Вон---удьгує. В--- н------- В-н- н-д-г-є- ------------- Вона нудьгує. 0
Von------hu--. V--- n-------- V-n- n-d-h-y-. -------------- Vona nudʹhuye.
Ona se ne dosađuje. В-на -- н-дьгу-. В--- н- н------- В-н- н- н-д-г-є- ---------------- Вона не нудьгує. 0
Vo-a--e --dʹh--e. V--- n- n-------- V-n- n- n-d-h-y-. ----------------- Vona ne nudʹhuye.
Biti gladan Бут- -о----им Б--- г------- Б-т- г-л-д-и- ------------- Бути голодним 0
Buty------nym B--- h------- B-t- h-l-d-y- ------------- Buty holodnym
Jeste li gladni? Ви --лодн-? В- г------- В- г-л-д-і- ----------- Ви голодні? 0
Vy-holo-ni? V- h------- V- h-l-d-i- ----------- Vy holodni?
Vi niste gladni? В---е г------? В- н- г------- В- н- г-л-д-і- -------------- Ви не голодні? 0
Vy--e ho-o---? V- n- h------- V- n- h-l-d-i- -------------- Vy ne holodni?
Biti žedan М--- спрагу М--- с----- М-т- с-р-г- ----------- Мати спрагу 0
Ma-y s--a-u M--- s----- M-t- s-r-h- ----------- Maty sprahu
Oni su žedni. В-ни--ают- -п-а--. В--- м---- с------ В-н- м-ю-ь с-р-г-. ------------------ Вони мають спрагу. 0
Vo-- m----- spr-hu. V--- m----- s------ V-n- m-y-t- s-r-h-. ------------------- Vony mayutʹ sprahu.
Oni nisu žedni. В-н---- --ю-ь-----ги. В--- н- м---- с------ В-н- н- м-ю-ь с-р-г-. --------------------- Вони не мають спраги. 0
Von- n- m-y----spr--y. V--- n- m----- s------ V-n- n- m-y-t- s-r-h-. ---------------------- Vony ne mayutʹ sprahy.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj grupi. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici neprekidno šalju kodirana pisma jedno drugom. Određene poslovne grupe takođe imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Nauka koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!