Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   el Παρελθοντικός χρόνος 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [ογδόντα τρία]

83 [ogdónta tría]

Παρελθοντικός χρόνος 3

[Parelthontikós chrónos 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
telefonirati Τηλε--νώ Τ------- Τ-λ-φ-ν- -------- Τηλεφωνώ 0
T--e----ṓ T-------- T-l-p-ō-ṓ --------- Tēlephōnṓ
Ja sam telefonirao / telefonirala. Μ---ύσ--σ---τη----νο. Μ------ σ-- τ-------- Μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------- Μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Mi-o--- s-o--ēlép----. M------ s-- t--------- M-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------- Miloúsa sto tēléphōno.
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. Ό---τ-ν-ώ-α --λ---- σ-- τ--έ----. Ό-- τ-- ώ-- μ------ σ-- τ-------- Ό-η τ-ν ώ-α μ-λ-ύ-α σ-ο τ-λ-φ-ν-. --------------------------------- Όλη την ώρα μιλούσα στο τηλέφωνο. 0
Ól- t-- -ra-miloús--s-o----ép-ō--. Ó-- t-- ṓ-- m------ s-- t--------- Ó-ē t-n ṓ-a m-l-ú-a s-o t-l-p-ō-o- ---------------------------------- Ólē tēn ṓra miloúsa sto tēléphōno.
pitati ρ-τ-ω ρ---- ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
rōtáō r---- r-t-ō ----- rōtáō
Ja sam pitao / pitala. Ρ-τησ-. Ρ------ Ρ-τ-σ-. ------- Ρώτησα. 0
Rṓ-ē-a. R------ R-t-s-. ------- Rṓtēsa.
Ja sam uvijek pitao / pitala. Π--τα -ωτούσ-. Π---- ρ------- Π-ν-α ρ-τ-ύ-α- -------------- Πάντα ρωτούσα. 0
P---a---toúsa. P---- r------- P-n-a r-t-ú-a- -------------- Pánta rōtoúsa.
ispričati Δι-γο-μαι Δ-------- Δ-η-ο-μ-ι --------- Διηγούμαι 0
Di-g--mai D-------- D-ē-o-m-i --------- Diēgoúmai
Ja sam ispričao / ispričala. Δ----θη--. Δ--------- Δ-η-ή-η-α- ---------- Διηγήθηκα. 0
D--g-t-ē--. D---------- D-ē-ḗ-h-k-. ----------- Diēgḗthēka.
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. Διη-ή--κα-όλη--ην ι-το--α. Δ-------- ό-- τ-- ι------- Δ-η-ή-η-α ό-η τ-ν ι-τ-ρ-α- -------------------------- Διηγήθηκα όλη την ιστορία. 0
D-ē-ḗ--ē-a---ē ----is-orí-. D--------- ó-- t-- i------- D-ē-ḗ-h-k- ó-ē t-n i-t-r-a- --------------------------- Diēgḗthēka ólē tēn istoría.
učiti δ--βά-ω δ------ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
dia-ázō d------ d-a-á-ō ------- diabázō
Ja sam učio / učila. Δι--αζα. Δ------- Δ-ά-α-α- -------- Διάβαζα. 0
Di-ba--. D------- D-á-a-a- -------- Diábaza.
Ja sam učio / učila cijelo veče. Δι-βαζα ό-- -ο β--δυ. Δ------ ό-- τ- β----- Δ-ά-α-α ό-ο τ- β-ά-υ- --------------------- Διάβαζα όλο το βράδυ. 0
D--b--a--l--to--rády. D------ ó-- t- b----- D-á-a-a ó-o t- b-á-y- --------------------- Diábaza ólo to brády.
raditi δ-υλε-ω δ------ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
do--e-ō d------ d-u-e-ō ------- douleúō
Ja sam radio / radila. Δού-ευ-. Δ------- Δ-ύ-ε-α- -------- Δούλευα. 0
D-úl-u-. D------- D-ú-e-a- -------- Doúleua.
Ja sam radio / radila cijeli dan. Δού-ε---όλ- μ--α. Δ------ ό-- μ---- Δ-ύ-ε-α ό-η μ-ρ-. ----------------- Δούλευα όλη μέρα. 0
D-úleu- ólē----a. D------ ó-- m---- D-ú-e-a ó-ē m-r-. ----------------- Doúleua ólē méra.
jesti Τ--ω Τ--- Τ-ώ- ---- Τρώω 0
Trṓō T--- T-ṓ- ---- Trṓō
Ja sam jeo / jela. Έ--γα. Έ----- Έ-α-α- ------ Έφαγα. 0
Ép---a. É------ É-h-g-. ------- Éphaga.
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. Έφ--- όλ- -ο----ητό. Έ---- ό-- τ- φ------ Έ-α-α ό-ο τ- φ-γ-τ-. -------------------- Έφαγα όλο το φαγητό. 0
Éph--a ó-o------a---ó. É----- ó-- t- p------- É-h-g- ó-o t- p-a-ē-ó- ---------------------- Éphaga ólo to phagētó.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!