Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   af Gister – vandag – môre

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [tien]

Gister – vandag – môre

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski afrikaans igra Više
Jučer je bila subota. Giste- w-- -ate-d-g. Gister was Saterdag. G-s-e- w-s S-t-r-a-. -------------------- Gister was Saterdag. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. Gister--------in--i--b-os--o-. Gister was ek in die bioskoop. G-s-e- w-s e- i- d-e b-o-k-o-. ------------------------------ Gister was ek in die bioskoop. 0
Film je bio interesantan. D-- -ol---n---as-i-t-re-s-nt. Die rolprent was interessant. D-e r-l-r-n- w-s i-t-r-s-a-t- ----------------------------- Die rolprent was interessant. 0
Danas je nedjelja. Va--a---s--o-d--. Vandag is Sondag. V-n-a- i- S-n-a-. ----------------- Vandag is Sondag. 0
Danas ne radim. Vand-- -er------i-. Vandag werk ek nie. V-n-a- w-r- e- n-e- ------------------- Vandag werk ek nie. 0
Ostajem doma. E--b-y-tu----- E- bl--by--i---u--. Ek bly tuis. / Ek bly by die huis. E- b-y t-i-. / E- b-y b- d-e h-i-. ---------------------------------- Ek bly tuis. / Ek bly by die huis. 0
Sutra je ponedjeljak. Môre--s Ma----g. Môre is Maandag. M-r- i- M-a-d-g- ---------------- Môre is Maandag. 0
Sutra ponovno radim. Mô-e-w-r--e---ee-. Môre werk ek weer. M-r- w-r- e- w-e-. ------------------ Môre werk ek weer. 0
Ja radim u uredu. E--w-rk--- --nt-o-. Ek werk op kantoor. E- w-r- o- k-n-o-r- ------------------- Ek werk op kantoor. 0
Tko je to? W-- ---d-t? Wie is dit? W-e i- d-t- ----------- Wie is dit? 0
To je Petar. Di- i- -et--. Dit is Peter. D-t i- P-t-r- ------------- Dit is Peter. 0
Petar je student. Peter -s ’n--tu--n-. Peter is ’n student. P-t-r i- ’- s-u-e-t- -------------------- Peter is ’n student. 0
Tko je to? Wie-i- --t? Wie is dit? W-e i- d-t- ----------- Wie is dit? 0
To je Marta. D-- i----r-h-. Dit is Martha. D-t i- M-r-h-. -------------- Dit is Martha. 0
Marta je tajnica. M----a--s-’n-----e-a-esse. Martha is ’n sekretaresse. M-r-h- i- ’- s-k-e-a-e-s-. -------------------------- Martha is ’n sekretaresse. 0
Petar i Marta su prijatelji. Pet-r en-Mar-ha ---vr-en-e. Peter en Martha is vriende. P-t-r e- M-r-h- i- v-i-n-e- --------------------------- Peter en Martha is vriende. 0
Petar je Martin prijatelj. Pe-er -- ---t-a -e-v-i-n-. Peter is Martha se vriend. P-t-r i- M-r-h- s- v-i-n-. -------------------------- Peter is Martha se vriend. 0
Marta je Petrova prijateljica. M-rt-- -- P-te---e-v-iendi-. Martha is Peter se vriendin. M-r-h- i- P-t-r s- v-i-n-i-. ---------------------------- Martha is Peter se vriendin. 0

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!