Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   af Gister – vandag – môre

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [tien]

Gister – vandag – môre

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski afrikaans igra Više
Jučer je bila subota. Gist-r-wa- -ater-ag. G_____ w__ S________ G-s-e- w-s S-t-r-a-. -------------------- Gister was Saterdag. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. Gis-e----s--k-i----e -ios-o--. G_____ w__ e_ i_ d__ b________ G-s-e- w-s e- i- d-e b-o-k-o-. ------------------------------ Gister was ek in die bioskoop. 0
Film je bio interesantan. D-e----pren- -a---nter-s-an-. D__ r_______ w__ i___________ D-e r-l-r-n- w-s i-t-r-s-a-t- ----------------------------- Die rolprent was interessant. 0
Danas je nedjelja. V--d-g--- S--dag. V_____ i_ S______ V-n-a- i- S-n-a-. ----------------- Vandag is Sondag. 0
Danas ne radim. V---a- w--- -k --e. V_____ w___ e_ n___ V-n-a- w-r- e- n-e- ------------------- Vandag werk ek nie. 0
Ostajem doma. Ek -l- tuis. /--k-b---by-di---ui-. E_ b__ t____ / E_ b__ b_ d__ h____ E- b-y t-i-. / E- b-y b- d-e h-i-. ---------------------------------- Ek bly tuis. / Ek bly by die huis. 0
Sutra je ponedjeljak. M--e i- M-----g. M___ i_ M_______ M-r- i- M-a-d-g- ---------------- Môre is Maandag. 0
Sutra ponovno radim. Môre-we-k-e--w-e-. M___ w___ e_ w____ M-r- w-r- e- w-e-. ------------------ Môre werk ek weer. 0
Ja radim u uredu. Ek---r- -p-k-n--or. E_ w___ o_ k_______ E- w-r- o- k-n-o-r- ------------------- Ek werk op kantoor. 0
Tko je to? W-e-i- d-t? W__ i_ d___ W-e i- d-t- ----------- Wie is dit? 0
To je Petar. Dit ---Pe--r. D__ i_ P_____ D-t i- P-t-r- ------------- Dit is Peter. 0
Petar je student. P-----i- ’- --ud-nt. P____ i_ ’_ s_______ P-t-r i- ’- s-u-e-t- -------------------- Peter is ’n student. 0
Tko je to? Wi- ---d--? W__ i_ d___ W-e i- d-t- ----------- Wie is dit? 0
To je Marta. D-------a---a. D__ i_ M______ D-t i- M-r-h-. -------------- Dit is Martha. 0
Marta je tajnica. M------i--’n -----ta-----. M_____ i_ ’_ s____________ M-r-h- i- ’- s-k-e-a-e-s-. -------------------------- Martha is ’n sekretaresse. 0
Petar i Marta su prijatelji. Pete- -- --rt-a-i----iend-. P____ e_ M_____ i_ v_______ P-t-r e- M-r-h- i- v-i-n-e- --------------------------- Peter en Martha is vriende. 0
Petar je Martin prijatelj. P------- Ma--ha----vri-n-. P____ i_ M_____ s_ v______ P-t-r i- M-r-h- s- v-i-n-. -------------------------- Peter is Martha se vriend. 0
Marta je Petrova prijateljica. Marth--i- --t-r s------ndin. M_____ i_ P____ s_ v________ M-r-h- i- P-t-r s- v-i-n-i-. ---------------------------- Martha is Peter se vriendin. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + afrikaans (1-100) MP3 afrikaans (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!