Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   sr Јуче – данас – сутра

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десет]

10 [deset]

Јуче – данас – сутра

[Juče – danas – sutra]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Jučer je bila subota. Ју----е--ила с-б---. Ј--- ј- б--- с------ Ј-ч- ј- б-л- с-б-т-. -------------------- Јуче је била субота. 0
Juč--j--b--- --b---. J--- j- b--- s------ J-č- j- b-l- s-b-t-. -------------------- Juče je bila subota.
Jučer sam bio / bila u kinu. Ј-че са- -и----б--а-у-би-с--п-. Ј--- с-- б-- / б--- у б-------- Ј-ч- с-м б-о / б-л- у б-о-к-п-. ------------------------------- Јуче сам био / била у биоскопу. 0
Juč- --- ----- -----u b-oskop-. J--- s-- b-- / b--- u b-------- J-č- s-m b-o / b-l- u b-o-k-p-. ------------------------------- Juče sam bio / bila u bioskopu.
Film je bio interesantan. Ф--м-је б-- --т-реса-т--. Ф--- ј- б-- и------------ Ф-л- ј- б-о и-т-р-с-н-а-. ------------------------- Филм је био интересантан. 0
Fi---j- -io ---eres-n-an. F--- j- b-- i------------ F-l- j- b-o i-t-r-s-n-a-. ------------------------- Film je bio interesantan.
Danas je nedjelja. Д---с-је-н---љ-. Д---- ј- н------ Д-н-с ј- н-д-љ-. ---------------- Данас је недеља. 0
Danas-je --delj-. D---- j- n------- D-n-s j- n-d-l-a- ----------------- Danas je nedelja.
Danas ne radim. Дан----- ради-. Д---- н- р----- Д-н-с н- р-д-м- --------------- Данас не радим. 0
Da-a- -e -----. D---- n- r----- D-n-s n- r-d-m- --------------- Danas ne radim.
Ostajem doma. О-та-е--к-- ку-е. О------ к-- к---- О-т-ј-м к-д к-ћ-. ----------------- Остајем код куће. 0
O--a----ko- -u-́-. O------ k-- k----- O-t-j-m k-d k-c-e- ------------------ Ostajem kod kuće.
Sutra je ponedjeljak. Сут---ј- -о---еља-. С---- ј- п--------- С-т-а ј- п-н-д-љ-к- ------------------- Сутра је понедељак. 0
S-tra j- pon-d-l-a-. S---- j- p---------- S-t-a j- p-n-d-l-a-. -------------------- Sutra je ponedeljak.
Sutra ponovno radim. Су-ра--он-во-радим. С---- п----- р----- С-т-а п-н-в- р-д-м- ------------------- Сутра поново радим. 0
Su-r--po-o-o---d--. S---- p----- r----- S-t-a p-n-v- r-d-m- ------------------- Sutra ponovo radim.
Ja radim u uredu. Ја рад-----бир--. Ј- р---- у б----- Ј- р-д-м у б-р-у- ----------------- Ја радим у бироу. 0
Ja -adi- - --ro-. J- r---- u b----- J- r-d-m u b-r-u- ----------------- Ja radim u birou.
Tko je to? К--је---? К- ј- т-- К- ј- т-? --------- Ко је то? 0
Ko -e--o? K- j- t-- K- j- t-? --------- Ko je to?
To je Petar. То-је Пет-р. Т- ј- П----- Т- ј- П-т-р- ------------ То је Петaр. 0
T------e-ar. T- j- P----- T- j- P-t-r- ------------ To je Petar.
Petar je student. П--------сту--нт. П---- ј- с------- П-т-р ј- с-у-е-т- ----------------- Петар је студент. 0
Pet---je st--ent. P---- j- s------- P-t-r j- s-u-e-t- ----------------- Petar je student.
Tko je to? Ко ј--т-? К- ј- т-- К- ј- т-? --------- Ко је то? 0
K- -e-t-? K- j- t-- K- j- t-? --------- Ko je to?
To je Marta. Т- је М-р-а. Т- ј- М----- Т- ј- М-р-а- ------------ То је Марта. 0
To-j--Mart-. T- j- M----- T- j- M-r-a- ------------ To je Marta.
Marta je tajnica. Мар-- је --к-----иц-. М---- ј- с----------- М-р-а ј- с-к-е-а-и-а- --------------------- Марта је секретарица. 0
Mar-a je------tar-c-. M---- j- s----------- M-r-a j- s-k-e-a-i-a- --------------------- Marta je sekretarica.
Petar i Marta su prijatelji. Петар-и -ар----у -р-------. П---- и М---- с- п--------- П-т-р и М-р-а с- п-и-а-е-и- --------------------------- Петар и Марта су пријатељи. 0
P-t-r-- Ma-ta -u p-i--t-l-i. P---- i M---- s- p---------- P-t-r i M-r-a s- p-i-a-e-j-. ---------------------------- Petar i Marta su prijatelji.
Petar je Martin prijatelj. П--ар је-Ма--ин--ри-а-ељ. П---- ј- М----- п-------- П-т-р ј- М-р-и- п-и-а-е-. ------------------------- Петар је Мартин пријатељ. 0
P---r-je---r-i--pri-a--lj. P---- j- M----- p--------- P-t-r j- M-r-i- p-i-a-e-j- -------------------------- Petar je Martin prijatelj.
Marta je Petrova prijateljica. Март- -е П-трова-п-------и-а. М---- ј- П------ п----------- М-р-а ј- П-т-о-а п-и-а-е-и-а- ----------------------------- Марта је Петрова пријатељица. 0
M---a je --t-ova -rija--l-ica. M---- j- P------ p------------ M-r-a j- P-t-o-a p-i-a-e-j-c-. ------------------------------ Marta je Petrova prijateljica.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!