Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   af Verlede tyd 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [twee en tagtig]

Verlede tyd 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski afrikaans igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? M--s----’----b-l-n- --l? Moes jy ’n ambulans bel? M-e- j- ’- a-b-l-n- b-l- ------------------------ Moes jy ’n ambulans bel? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? Moes--- di--do--e- -e-? Moes jy die dokter bel? M-e- j- d-e d-k-e- b-l- ----------------------- Moes jy die dokter bel? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Mo-s jy--ie-p-lis-e ---? Moes jy die polisie bel? M-e- j- d-e p-l-s-e b-l- ------------------------ Moes jy die polisie bel? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. H-----d-e-------onnom---?--k---t -i- ne-n-u--o--g--a-. Het u die telefoonnommer? Ek het dit netnou nog gehad. H-t u d-e t-l-f-o-n-m-e-? E- h-t d-t n-t-o- n-g g-h-d- ------------------------------------------------------ Het u die telefoonnommer? Ek het dit netnou nog gehad. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. H-t-u--i- a-re-?-E- h---d-t ------ --g----a-. Het u die adres? Ek het dit netnou nog gehad. H-t u d-e a-r-s- E- h-t d-t n-t-o- n-g g-h-d- --------------------------------------------- Het u die adres? Ek het dit netnou nog gehad. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. He--u -----t-ds---rt? Ek -et -it -e-n-u-----ge-ad. Het u die stadskaart? Ek het dit netnou nog gehad. H-t u d-e s-a-s-a-r-? E- h-t d-t n-t-o- n-g g-h-d- -------------------------------------------------- Het u die stadskaart? Ek het dit netnou nog gehad. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Het hy b--yd--geko------kon -ie -et-ds ----nie. Het hy betyds gekom? Hy kon nie betyds kom nie. H-t h- b-t-d- g-k-m- H- k-n n-e b-t-d- k-m n-e- ----------------------------------------------- Het hy betyds gekom? Hy kon nie betyds kom nie. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. He-----d-e--eg-ge-ind? -- --- n-e-d-- --g -i----ie. Het hy die weg gevind? Hy kon nie die weg vind nie. H-t h- d-e w-g g-v-n-? H- k-n n-e d-e w-g v-n- n-e- --------------------------------------------------- Het hy die weg gevind? Hy kon nie die weg vind nie. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. H-------ou-ver-t-an?--- ---------- --rst----n-e. Het hy jou verstaan? Hy kon my nie verstaan nie. H-t h- j-u v-r-t-a-? H- k-n m- n-e v-r-t-a- n-e- ------------------------------------------------ Het hy jou verstaan? Hy kon my nie verstaan nie. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? W-a--m k-n--y--i- --t--s k-- ni-? Waarom kon jy nie betyds kom nie? W-a-o- k-n j- n-e b-t-d- k-m n-e- --------------------------------- Waarom kon jy nie betyds kom nie? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Wa-rom -o--j--nie d-e --g v--d --e? Waarom kon jy nie die weg vind nie? W-a-o- k-n j- n-e d-e w-g v-n- n-e- ----------------------------------- Waarom kon jy nie die weg vind nie? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Wa-r-- --- jy ho---i- ver-taan -i-? Waarom kon jy hom nie verstaan nie? W-a-o- k-n j- h-m n-e v-r-t-a- n-e- ----------------------------------- Waarom kon jy hom nie verstaan nie? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. E--k-- -ie--e--d- --e- nie,-omd---da-r---e ’n bu- wa---ie. Ek kon nie betyds wees nie, omdat daar nie ’n bus was nie. E- k-n n-e b-t-d- w-e- n-e- o-d-t d-a- n-e ’- b-s w-s n-e- ---------------------------------------------------------- Ek kon nie betyds wees nie, omdat daar nie ’n bus was nie. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Ek ko--------- --g vin----e--om-a- -k ni- -- ka-----eh-- --- -i-. Ek kon nie die weg vind nie, omdat ek nie ’n kaart gehad het nie. E- k-n n-e d-e w-g v-n- n-e- o-d-t e- n-e ’- k-a-t g-h-d h-t n-e- ----------------------------------------------------------------- Ek kon nie die weg vind nie, omdat ek nie ’n kaart gehad het nie. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Ek-k-n---m-nie v-rs--an---e-o--a- --e-m---ek -o -ar---a-. Ek kon hom nie verstaan nie omdat die musiek so hard was. E- k-n h-m n-e v-r-t-a- n-e o-d-t d-e m-s-e- s- h-r- w-s- --------------------------------------------------------- Ek kon hom nie verstaan nie omdat die musiek so hard was. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. E--m-es -n--axi --e-. Ek moes ’n taxi neem. E- m-e- ’- t-x- n-e-. --------------------- Ek moes ’n taxi neem. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. E- --e--’n--t----aar--koo-. Ek moes ’n stadskaart koop. E- m-e- ’- s-a-s-a-r- k-o-. --------------------------- Ek moes ’n stadskaart koop. 0
Morao / morala sam isključiti radio. E--mo------ ra--- af-ka---. Ek moes die radio afskakel. E- m-e- d-e r-d-o a-s-a-e-. --------------------------- Ek moes die radio afskakel. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!