Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   uk Вчора – сьогодні – завтра

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десять]

10 [desyatʹ]

Вчора – сьогодні – завтра

[Vchora – sʹohodni – zavtra]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Jučer je bila subota. aaaaa В-ор--бу-а----ота. В---- б--- с------ В-о-а б-л- с-б-т-. ------------------ Вчора була субота. 0
V--o-a--ul- -u--ta. V----- b--- s------ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Jučer sam bio / bila u kinu. aaaaa Вчо---я--у- /---л- --к-н-. В---- я б-- / б--- у к---- В-о-а я б-в / б-л- у к-н-. -------------------------- Вчора я був / була у кіно. 0
V-h--- y- b-- - bu-a-- kino. V----- y- b-- / b--- u k---- V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Film je bio interesantan. aaaaa Ф-ль- був -ік--ий. Ф---- б-- ц------- Ф-л-м б-в ц-к-в-й- ------------------ Фільм був цікавий. 0
Fi-ʹm--u-----kav--̆. F---- b-- t--------- F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Danas je nedjelja. aaaaa Сьо-одні н-----. С------- н------ С-о-о-н- н-д-л-. ---------------- Сьогодні неділя. 0
Sʹoh-d---ne-i-ya. S------- n------- S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Danas ne radim. aaaaa Сь-го-н- я-н----а-ю-. С------- я н- п------ С-о-о-н- я н- п-а-ю-. --------------------- Сьогодні я не працюю. 0
S-o-o--i -a ne--ratsyu-u. S------- y- n- p--------- S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Ostajem doma. aaaaa Я---л----ся вд-ма. Я з-------- в----- Я з-л-ш-ю-я в-о-а- ------------------ Я залишаюся вдома. 0
YA-z-lyshayusy- --oma. Y- z----------- v----- Y- z-l-s-a-u-y- v-o-a- ---------------------- YA zalyshayusya vdoma.
Sutra je ponedjeljak. aaaaa З----- пон----о-. З----- п--------- З-в-р- п-н-д-л-к- ----------------- Завтра понеділок. 0
Za-tr---o--d---k. Z----- p--------- Z-v-r- p-n-d-l-k- ----------------- Zavtra ponedilok.
Sutra ponovno radim. aaaaa За---- я ---в---рац-ю. З----- я з---- п------ З-в-р- я з-о-у п-а-ю-. ---------------------- Завтра я знову працюю. 0
Zavt-- -a --o-u pr--s--yu. Z----- y- z---- p--------- Z-v-r- y- z-o-u p-a-s-u-u- -------------------------- Zavtra ya znovu pratsyuyu.
Ja radim u uredu. aaaaa Я--р-ц-ю----ф-с-. Я п----- в о----- Я п-а-ю- в о-і-і- ----------------- Я працюю в офісі. 0
Y- -r--syu-- v ---s-. Y- p-------- v o----- Y- p-a-s-u-u v o-i-i- --------------------- YA pratsyuyu v ofisi.
Tko je to? aaaaa Хто ц-? Х-- ц-- Х-о ц-? ------- Хто це? 0
K--o t-e? K--- t--- K-t- t-e- --------- Khto tse?
To je Petar. aaaaa Ц------о. Ц- П----- Ц- П-т-о- --------- Це Петро. 0
T-e-Pe--o. T-- P----- T-e P-t-o- ---------- Tse Petro.
Petar je student. aaaaa П--р- – -ту-е-т. П---- – с------- П-т-о – с-у-е-т- ---------------- Петро – студент. 0
Pe-r- - ----en-. P---- – s------- P-t-o – s-u-e-t- ---------------- Petro – student.
Tko je to? aaaaa Х-- --? Х-- ц-- Х-о ц-? ------- Хто це? 0
K--o----? K--- t--- K-t- t-e- --------- Khto tse?
To je Marta. aaaaa Ц- Март-. Ц- М----- Ц- М-р-а- --------- Це Марта. 0
Tse M---a. T-- M----- T-e M-r-a- ---------- Tse Marta.
Marta je tajnica. aaaaa Ма-та - ---ре--рк-. М---- – с---------- М-р-а – с-к-е-а-к-. ------------------- Марта – секретарка. 0
Ma---------ret-r--. M---- – s---------- M-r-a – s-k-e-a-k-. ------------------- Marta – sekretarka.
Petar i Marta su prijatelji. aaaaa Петр- і-Ма-та - ----і. П---- і М---- – д----- П-т-о і М-р-а – д-у-і- ---------------------- Петро і Марта – друзі. 0
Pet-o-----rt- --d-u-i. P---- i M---- – d----- P-t-o i M-r-a – d-u-i- ---------------------- Petro i Marta – druzi.
Petar je Martin prijatelj. aaaaa П-тр--- дру-о- М--ти. П---- є д----- М----- П-т-о є д-у-о- М-р-и- --------------------- Петро є другом Марти. 0
Pe----y---ru-om-----y. P---- y- d----- M----- P-t-o y- d-u-o- M-r-y- ---------------------- Petro ye druhom Marty.
Marta je Petrova prijateljica. aaaaa Март- --по--у--- П----. М---- є п------- П----- М-р-а є п-д-у-о- П-т-а- ----------------------- Марта є подругою Петра. 0
Mar---y- -od----yu-Pe-ra. M---- y- p-------- P----- M-r-a y- p-d-u-o-u P-t-a- ------------------------- Marta ye podruhoyu Petra.

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!