Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   sl Včeraj – danes – jutri

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [deset]

Včeraj – danes – jutri

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovenski igra Više
Jučer je bila subota. V------------a ---ot-. V_____ j_ b___ s______ V-e-a- j- b-l- s-b-t-. ---------------------- Včeraj je bila sobota. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. V-e--j---m b-l ---il--- k--u. V_____ s__ b__ / b___ v k____ V-e-a- s-m b-l / b-l- v k-n-. ----------------------------- Včeraj sem bil / bila v kinu. 0
Film je bio interesantan. F-lm -e bil z---m-v. F___ j_ b__ z_______ F-l- j- b-l z-n-m-v- -------------------- Film je bil zanimiv. 0
Danas je nedjelja. D-ne---e n----ja. D____ j_ n_______ D-n-s j- n-d-l-a- ----------------- Danes je nedelja. 0
Danas ne radim. D-ne- ----el-m. D____ n_ d_____ D-n-s n- d-l-m- --------------- Danes ne delam. 0
Ostajem doma. Ostal-a-b---d-ma. O______ b__ d____ O-t-l-a b-m d-m-. ----------------- Ostal/a bom doma. 0
Sutra je ponedjeljak. Jut-- je p-n---lj--. J____ j_ p__________ J-t-i j- p-n-d-l-e-. -------------------- Jutri je ponedeljek. 0
Sutra ponovno radim. J-t-i---et de--m. J____ s___ d_____ J-t-i s-e- d-l-m- ----------------- Jutri spet delam. 0
Ja radim u uredu. D--a--- ----rn-. D____ v p_______ D-l-m v p-s-r-i- ---------------- Delam v pisarni. 0
Tko je to? K-- -e t-? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kdo je to? 0
To je Petar. T- -e-----r. T_ j_ P_____ T- j- P-t-r- ------------ To je Peter. 0
Petar je student. P-ter je š--d--t. P____ j_ š_______ P-t-r j- š-u-e-t- ----------------- Peter je študent. 0
Tko je to? Kdo -- to? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kdo je to? 0
To je Marta. T---- -a---. T_ j_ M_____ T- j- M-r-a- ------------ To je Marta. 0
Marta je tajnica. Ma-ta j-----ni--. M____ j_ t_______ M-r-a j- t-j-i-a- ----------------- Marta je tajnica. 0
Petar i Marta su prijatelji. Pet-r--- -arta sta-p--ja----a. P____ i_ M____ s__ p__________ P-t-r i- M-r-a s-a p-i-a-e-j-. ------------------------------ Peter in Marta sta prijatelja. 0
Petar je Martin prijatelj. P-t-r--e -a--i---r----elj. P____ j_ M_____ p_________ P-t-r j- M-r-i- p-i-a-e-j- -------------------------- Peter je Martin prijatelj. 0
Marta je Petrova prijateljica. M-rta------tro---pri--t-l-ica. M____ j_ P______ p____________ M-r-a j- P-t-o-a p-i-a-e-j-c-. ------------------------------ Marta je Petrova prijateljica. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + slovenski (1-100) MP3 slovenski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!