Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   af Vakansieaktiwiteite

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [agt en veertig]

Vakansieaktiwiteite

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski afrikaans igra Više
Je li plaža čista? I- -i- --ran-------? I_ d__ s_____ s_____ I- d-e s-r-n- s-o-n- -------------------- Is die strand skoon? 0
Može li se tamo kupati? Kan me-- da-r----m? K__ m___ d___ s____ K-n m-n- d-a- s-e-? ------------------- Kan mens daar swem? 0
Nije li opasno tamo se kupati? I- di- -ie g--a-rlik-om ---r -e---em ---? I_ d__ n__ g________ o_ d___ t_ s___ n___ I- d-t n-e g-v-a-l-k o- d-a- t- s-e- n-e- ----------------------------------------- Is dit nie gevaarlik om daar te swem nie? 0
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? K-- -en----er ’- sonsa---e-l -u--? K__ m___ h___ ’_ s__________ h____ K-n m-n- h-e- ’- s-n-a-b-e-l h-u-? ---------------------------------- Kan mens hier ’n sonsambreel huur? 0
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? K----en--h-er ’- --st--- h---? K__ m___ h___ ’_ l______ h____ K-n m-n- h-e- ’- l-s-o-l h-u-? ------------------------------ Kan mens hier ’n lêstoel huur? 0
Može li se ovdje posuditi čamac? K-- m-n--h--- -- bo-t--u--? K__ m___ h___ ’_ b___ h____ K-n m-n- h-e- ’- b-o- h-u-? --------------------------- Kan mens hier ’n boot huur? 0
Ja bih rado surfao / surfala. E- --u--ra-g w-- -rande-r-. E_ s__ g____ w__ b_________ E- s-u g-a-g w-u b-a-d-r-y- --------------------------- Ek sou graag wou branderry. 0
Ja bih rado ronio / ronila. Ek --u --a-g---u du--. E_ s__ g____ w__ d____ E- s-u g-a-g w-u d-i-. ---------------------- Ek sou graag wou duik. 0
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. E- --u g---g wou wat-r---. E_ s__ g____ w__ w________ E- s-u g-a-g w-u w-t-r-k-. -------------------------- Ek sou graag wou waterski. 0
Može li se iznajmiti daska za surfanje? K-n-men--’n br-n--rpl--k-hu-r? K__ m___ ’_ b___________ h____ K-n m-n- ’- b-a-d-r-l-n- h-u-? ------------------------------ Kan mens ’n branderplank huur? 0
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Kan-men- --ikt---ust-n- h-ur? K__ m___ d_____________ h____ K-n m-n- d-i-t-e-u-t-n- h-u-? ----------------------------- Kan mens duiktoerusting huur? 0
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Kan --ns-w--e-s-i’--h---? K__ m___ w_________ h____ K-n m-n- w-t-r-k-’- h-u-? ------------------------- Kan mens waterski’s huur? 0
Ja sam tek početnik. E--is --- ’n -eginner. E_ i_ n__ ’_ b________ E- i- n-t ’- b-g-n-e-. ---------------------- Ek is net ’n beginner. 0
Ja sam prosječno dobar / dobra. Ek is -i--el-a----goe-. E_ i_ m__________ g____ E- i- m-d-e-m-t-g g-e-. ----------------------- Ek is middelmatig goed. 0
Snalazim se već s tim. E---- ----li- -o-d. E_ i_ t______ g____ E- i- t-a-l-k g-e-. ------------------- Ek is taamlik goed. 0
Gdje je žičara? W--r -s--ie---ihy-e-? W___ i_ d__ s________ W-a- i- d-e s-i-y-e-? --------------------- Waar is die skihyser? 0
Imaš li sa sobom skije? H---jy da- ski-- by----? H__ j_ d__ s____ b_ j___ H-t j- d-n s-i-s b- j-u- ------------------------ Het jy dan ski’s by jou? 0
Imaš li skijaške cipele sa sobom? He--jy-dan s--ste-el- -y -o-? H__ j_ d__ s_________ b_ j___ H-t j- d-n s-i-t-w-l- b- j-u- ----------------------------- Het jy dan skistewels by jou? 0

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.