Zbirka izraza

hr Veznici 3   »   cs Spojky 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Veznici 3

96 [devadesát šest]

Spojky 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Ja ustajem čim budilica zazvoni. V---nu,---km-le-zaz-on- b---k. V------ j------ z------ b----- V-t-n-, j-k-i-e z-z-o-í b-d-k- ------------------------------ Vstanu, jakmile zazvoní budík. 0
Postanem umoran čim moram učiti. J-e- --aven-,----m-----e-mám uč--. J--- u------- j------ s- m-- u---- J-e- u-a-e-ý- j-k-i-e s- m-m u-i-. ---------------------------------- Jsem unavený, jakmile se mám učit. 0
Prestajem raditi čim napunim 60. Př--tan----acov-----ž -- -ud- 6-. P------- p-------- a- m- b--- 6-- P-e-t-n- p-a-o-a-, a- m- b-d- 6-. --------------------------------- Přestanu pracovat, až mi bude 60. 0
Kada ćete nazvati? K------o---e? K-- z-------- K-y z-v-l-t-? ------------- Kdy zavoláte? 0
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. A--b-----í---r---- ča--. A- b--- m-- t----- č---- A- b-d- m-t t-o-h- č-s-. ------------------------ Až budu mít trochu času. 0
Nazvat će čim bude imao nešto vremena. Z--o--- a- b-d- -í------hu č--u. Z------ a- b--- m-- t----- č---- Z-v-l-, a- b-d- m-t t-o-h- č-s-. -------------------------------- Zavolá, až bude mít trochu času. 0
Koliko dugo ćete raditi? J---dlo--o b-det- p-a--v-t? J-- d----- b----- p-------- J-k d-o-h- b-d-t- p-a-o-a-? --------------------------- Jak dlouho budete pracovat? 0
Radit ću dok budem mogao / mogla. B--u p-a-o---- ---ud-bud- ----. B--- p-------- d---- b--- m---- B-d- p-a-o-a-, d-k-d b-d- m-c-. ------------------------------- Budu pracovat, dokud budu moci. 0
Radit ću dok budem zdrav / zdrava. B--- prac--a---d-kud---d--zdra-- --z----á. B--- p-------- d---- b--- z----- / z------ B-d- p-a-o-a-, d-k-d b-d- z-r-v- / z-r-v-. ------------------------------------------ Budu pracovat, dokud budu zdravý / zdravá. 0
On leži u krevetu umjesto da radi. L-ží-- -o-tel-- -í-----by -r-cova-. L--- v p------- m---- a-- p-------- L-ž- v p-s-e-i- m-s-o a-y p-a-o-a-. ----------------------------------- Leží v posteli, místo aby pracoval. 0
Ona čita novine umjesto da kuha. Č-e-si ča-opis- --st- aby-vařila. Č-- s- č------- m---- a-- v------ Č-e s- č-s-p-s- m-s-o a-y v-ř-l-. --------------------------------- Čte si časopis, místo aby vařila. 0
On sjedi u krčmi umjesto da ide kući. Sed-----o--odě,-m---------š-l--o-ů. S--- v h------- m---- a-- š-- d---- S-d- v h-s-o-ě- m-s-o a-y š-l d-m-. ----------------------------------- Sedí v hospodě, místo aby šel domů. 0
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. P--ud--í-,-b-dl--zd-. P---- v--- b---- z--- P-k-d v-m- b-d-í z-e- --------------------- Pokud vím, bydlí zde. 0
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. Pok-- -í-- -e -eh- ------em-cná. P---- v--- j- j--- ž--- n------- P-k-d v-m- j- j-h- ž-n- n-m-c-á- -------------------------------- Pokud vím, je jeho žena nemocná. 0
Koliko ja znam, on je nezaposlen. Po-ud--í-,-j---ezam-stna-ý. P---- v--- j- n------------ P-k-d v-m- j- n-z-m-s-n-n-. --------------------------- Pokud vím, je nezaměstnaný. 0
Prespavao sam, inače bih bio točan. Z-sp-l---zaspal- -s-m,-j-na--b-ch-př---- --př--la-vč--. Z----- / z------ j---- j---- b--- p----- / p----- v---- Z-s-a- / z-s-a-a j-e-, j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. ------------------------------------------------------- Zaspal / zaspala jsem, jinak bych přišel / přišla včas. 0
Propustio sam autobus, inače bih bio točan. Zme-k-l-- -me-ka-- j-e- -u---u-----nak---c- ---š-- - p-i--a v-a-. Z------ / z------- j--- a------- j---- b--- p----- / p----- v---- Z-e-k-l / z-e-k-l- j-e- a-t-b-s- j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. ----------------------------------------------------------------- Zmeškal / zmeškala jsem autobus, jinak bych přišel / přišla včas. 0
Nisam našao put, inače bih bio točan. N-na-e--/ n-n-š-a --e--c---u- j-n-k -ych -řiš---/ --išl- --a-. N------ / n------ j--- c----- j---- b--- p----- / p----- v---- N-n-š-l / n-n-š-a j-e- c-s-u- j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. -------------------------------------------------------------- Nenašel / nenašla jsem cestu, jinak bych přišel / přišla včas. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezične strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici također nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu računati. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka. Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi također nisu razumjeli. Nakon jezičnog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Unatoč tomu, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju isti temelj. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!