Zbirka izraza

hr U taksiju   »   cs V taxíku

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [třicet osm]

V taxíku

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Zav---j------ta-i- p--sí-. Z-------- m- t---- p------ Z-v-l-j-e m- t-x-, p-o-í-. -------------------------- Zavolejte mi taxi, prosím. 0
Koliko košta do željezničkog kolodvora? Ko-ik--o---o-í -a-nádraží? K---- t- s---- n- n------- K-l-k t- s-o-í n- n-d-a-í- -------------------------- Kolik to stojí na nádraží? 0
Koliko košta do zračne luke? K-lik t- s--jí n- l-tišt-? K---- t- s---- n- l------- K-l-k t- s-o-í n- l-t-š-ě- -------------------------- Kolik to stojí na letiště? 0
Pravo, molim. P-řád r------pro-í-. P---- r----- p------ P-ř-d r-v-ě- p-o-í-. -------------------- Pořád rovně, prosím. 0
Ovdje desno, molim. Z-- -o--a-a,-------. Z-- d------- p------ Z-e d-p-a-a- p-o-í-. -------------------- Zde doprava, prosím. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. N--roh- -o-e-a,---osím. N- r--- d------ p------ N- r-h- d-l-v-, p-o-í-. ----------------------- Na rohu doleva, prosím. 0
Meni se žuri. Mám-n-----h. M-- n------- M-m n-s-ě-h- ------------ Mám naspěch. 0
Ја imam vremena. M-m -a-. M-- č--- M-m č-s- -------- Mám čas. 0
Molim Vas vozite sporije. Je-t-----osí-,-po-a----. J----- p------ p-------- J-ď-e- p-o-í-, p-m-l-j-. ------------------------ Jeďte, prosím, pomaleji. 0
Stanite ovdje, molim. Z-sta-----de- -r-s--. Z------- z--- p------ Z-s-a-t- z-e- p-o-í-. --------------------- Zastavte zde, prosím. 0
Sačekajte trenutak, molim Vas. P-č-ejte chv--ku,-pros--. P------- c------- p------ P-č-e-t- c-v-l-u- p-o-í-. ------------------------- Počkejte chvilku, prosím. 0
Odmah se vraćam. J------e--z----y. J--- h--- z------ J-e- h-e- z-á-k-. ----------------- Jsem hned zpátky. 0
Dajte mi račun molim. P-o-í---de-t- -i ú--t. P------ d---- m- ú---- P-o-í-, d-j-e m- ú-e-. ---------------------- Prosím, dejte mi účet. 0
Nemam sitno. Nemám dr-bné. N---- d------ N-m-m d-o-n-. ------------- Nemám drobné. 0
U redu je, ostatak je za Vas. T--j- - poř--ku---b---- je-pr--Vá-. T- j- v p------- z----- j- p-- V--- T- j- v p-ř-d-u- z-y-e- j- p-o V-s- ----------------------------------- To je v pořádku, zbytek je pro Vás. 0
Odvezite me na ovu adresu. Za-ezte--ě-n-------adr-s-. Z------ m- n- t--- a------ Z-v-z-e m- n- t-t- a-r-s-. -------------------------- Zavezte mě na tuto adresu. 0
Odvezite me do mog hotela. O-ve-----ě -- mého--ote-u. O------ m- d- m--- h------ O-v-z-e m- d- m-h- h-t-l-. -------------------------- Odvezte mě do mého hotelu. 0
Odvezite me do plaže. Odv---e--- na-pláž. O------ m- n- p---- O-v-z-e m- n- p-á-. ------------------- Odvezte mě na pláž. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?