Zbirka izraza

hr nešto opravdati 3   »   cs zdůvodnění 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto opravdati 3

nešto opravdati 3

77 [sedmdesát sedm]

zdůvodnění 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Zašto ne jedete tortu? P-oč -e--t- ten--ort? P___ n_____ t__ d____ P-o- n-j-t- t-n d-r-? --------------------- Proč nejíte ten dort? 0
Moram smršaviti. Mus----hu---ut. M____ z________ M-s-m z-u-n-u-. --------------- Musím zhubnout. 0
Ne jedem ju, jer moram smršaviti. N---- -e--d-rt- -r-to-e -u----zhubn--t. N____ t__ d____ p______ m____ z________ N-j-m t-n d-r-, p-o-o-e m-s-m z-u-n-u-. --------------------------------------- Nejím ten dort, protože musím zhubnout. 0
Zašto ne pijete pivo? Pro---e-i-ete-to--iv-? P___ n_______ t_ p____ P-o- n-p-j-t- t- p-v-? ---------------------- Proč nepijete to pivo? 0
Moram još voziti. M---m----tě-ří---. M____ j____ ř_____ M-s-m j-š-ě ř-d-t- ------------------ Musím ještě řídit. 0
Ne pijem ga, jer moram još voziti. N-pi-u-h-,-----ož---us-m ješ-ě -í-i-. N_____ h__ p______ m____ j____ ř_____ N-p-j- h-, p-o-o-e m-s-m j-š-ě ř-d-t- ------------------------------------- Nepiju ho, protože musím ještě řídit. 0
Zašto ne piješ kavu? Pr-č -epi-eš -u-kávu? P___ n______ t_ k____ P-o- n-p-j-š t- k-v-? --------------------- Proč nepiješ tu kávu? 0
Hladna je. J---tud-ná. J_ s_______ J- s-u-e-á- ----------- Je studená. 0
Ne pijem je, jer je hladna. N-b--u -i -í-,-p-o-ož- je s---e-á. N_____ j_ p___ p______ j_ s_______ N-b-d- j- p-t- p-o-o-e j- s-u-e-á- ---------------------------------- Nebudu ji pít, protože je studená. 0
Zašto ne piješ čaj? Pr-č -epij-----n---j? P___ n______ t__ č___ P-o- n-p-j-š t-n č-j- --------------------- Proč nepiješ ten čaj? 0
Nemam šećera. Nem-m-c-k-. N____ c____ N-m-m c-k-. ----------- Nemám cukr. 0
Ne pijem ga, jer nemam šećera. Ne-ij--t----a-- --o--že n-má- ---r. N_____ t__ č___ p______ n____ c____ N-p-j- t-n č-j- p-o-o-e n-m-m c-k-. ----------------------------------- Nepiju ten čaj, protože nemám cukr. 0
Zašto ne jedete juhu? Proč-nejíte--u pol---u? P___ n_____ t_ p_______ P-o- n-j-t- t- p-l-v-u- ----------------------- Proč nejíte tu polévku? 0
Nisam ju naručio / naručila. Neob-ed-a--j-em ---j-. N_________ j___ s_ j__ N-o-j-d-a- j-e- s- j-. ---------------------- Neobjednal jsem si ji. 0
Ne jedem je, jer je nisam naručio / naručila. Ne-udu -i j---, pro--------m--i -- ne-b-e-n-l. N_____ j_ j____ p______ j___ s_ j_ n__________ N-b-d- j- j-s-, p-o-o-e j-e- s- j- n-o-j-d-a-. ---------------------------------------------- Nebudu ji jíst, protože jsem si ji neobjednal. 0
Zašto ne jedete meso? P-oč -e-í-e--o ma-o? P___ n_____ t_ m____ P-o- n-j-t- t- m-s-? -------------------- Proč nejíte to maso? 0
Ja sam vegetarijanac. J-e----g-ta--án. J___ v__________ J-e- v-g-t-r-á-. ---------------- Jsem vegetarián. 0
Ne jedem ga, jer sam vegetarijanac. Nejím-to, ----ož--js----eg-t--i-n. N____ t__ p______ j___ v__________ N-j-m t-, p-o-o-e j-e- v-g-t-r-á-. ---------------------------------- Nejím to, protože jsem vegetarián. 0

Gestiuliranje pomaže kod učenja vokabulara

Kad učimo vokabular, naš mozak je jako zaposlen. Mora pohraniti svaku novu riječ. Mozgu se pri učenju može i pomoći. To se postiže gestikuliranjem. Gestikuliranje pomaže našem pamćenju. Bolje pamtimo riječi ako pritom koristimo gestikulaciju. To je jasno dokazano istraživanjem. Istraživači su ispitanicima dali da nauče vokabular. Te riječi zapravo nisu postojale. Pripadale su umjetnom jeziku. Ispitanicima su neke riječi bile prenesen gestikuliranjem. To znači da ispitanici nisu samo slušali ili čitali riječi. Ispitanici su koristeći geste također i oponašali značenje riječi. Za vrijeme učenja im se mjerila moždana aktivnost. Pritom su istraživači došli do zanimljivog otkrića. Kod učenja riječi uz geste bilo je aktivno više područja mozga. Uz aktivnosti u centru za govor izmjerena je i senzomotorička aktivnost. Ta dodatna moždana aktivnost utječe na naše pamćenje. Učenje uz gestikuliranje uzrokuje formiranje složenih mreža. Te mreže pohranjuju novu riječ na više mjesta u mozgu. Na taj način se vokabular može učinkovitije obraditi. Kad ih želimo koristiti, naš mozak ih brže pronalazi. Također se bolje pohranjuju. Važno je, međutim, da je gestikuliranje povezano s riječi. Naš mozak prepoznaje kad se riječ i gestikuliranje ne slažu. Nove spoznaje bi mogle dovesti do novih metoda podučavanja. Ljudi koji znaju malo o jezicima često uče sporo. Možda će učiti lakše ako riječi oponašaju fizički...