Zbirka izraza

hr nešto opravdati 3   »   cs zdůvodnění 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto opravdati 3

nešto opravdati 3

77 [sedmdesát sedm]

zdůvodnění 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Zašto ne jedete tortu? P-oč----ít- t-n d-r-? P--- n----- t-- d---- P-o- n-j-t- t-n d-r-? --------------------- Proč nejíte ten dort? 0
Moram smršaviti. M--í- zh-b---t. M---- z-------- M-s-m z-u-n-u-. --------------- Musím zhubnout. 0
Ne jedem ju, jer moram smršaviti. Nejím -e- -o-t--pro-o-e m-s-- -hub--u-. N---- t-- d---- p------ m---- z-------- N-j-m t-n d-r-, p-o-o-e m-s-m z-u-n-u-. --------------------------------------- Nejím ten dort, protože musím zhubnout. 0
Zašto ne pijete pivo? Pro--n---jete -o ---o? P--- n------- t- p---- P-o- n-p-j-t- t- p-v-? ---------------------- Proč nepijete to pivo? 0
Moram još voziti. Musím j--t----d--. M---- j---- ř----- M-s-m j-š-ě ř-d-t- ------------------ Musím ještě řídit. 0
Ne pijem ga, jer moram još voziti. Ne--j----,--r-tože ----- j--t--ř----. N----- h-- p------ m---- j---- ř----- N-p-j- h-, p-o-o-e m-s-m j-š-ě ř-d-t- ------------------------------------- Nepiju ho, protože musím ještě řídit. 0
Zašto ne piješ kavu? P-oč -e-i-eš tu -ávu? P--- n------ t- k---- P-o- n-p-j-š t- k-v-? --------------------- Proč nepiješ tu kávu? 0
Hladna je. Je-s----ná. J- s------- J- s-u-e-á- ----------- Je studená. 0
Ne pijem je, jer je hladna. N-b--u-----í-, -r--o-- je-stud-n-. N----- j- p--- p------ j- s------- N-b-d- j- p-t- p-o-o-e j- s-u-e-á- ---------------------------------- Nebudu ji pít, protože je studená. 0
Zašto ne piješ čaj? Pro- -e---eš --n-čaj? P--- n------ t-- č--- P-o- n-p-j-š t-n č-j- --------------------- Proč nepiješ ten čaj? 0
Nemam šećera. N---------. N---- c---- N-m-m c-k-. ----------- Nemám cukr. 0
Ne pijem ga, jer nemam šećera. N-piju---n-č--,---otož--ne-ám-cu--. N----- t-- č--- p------ n---- c---- N-p-j- t-n č-j- p-o-o-e n-m-m c-k-. ----------------------------------- Nepiju ten čaj, protože nemám cukr. 0
Zašto ne jedete juhu? P-oč--ej-t---u -o-é--u? P--- n----- t- p------- P-o- n-j-t- t- p-l-v-u- ----------------------- Proč nejíte tu polévku? 0
Nisam ju naručio / naručila. N--bjed--- jsem-s--ji. N--------- j--- s- j-- N-o-j-d-a- j-e- s- j-. ---------------------- Neobjednal jsem si ji. 0
Ne jedem je, jer je nisam naručio / naručila. N-budu j---í-t, ---t-že ---m -i -i n--b--d---. N----- j- j---- p------ j--- s- j- n---------- N-b-d- j- j-s-, p-o-o-e j-e- s- j- n-o-j-d-a-. ---------------------------------------------- Nebudu ji jíst, protože jsem si ji neobjednal. 0
Zašto ne jedete meso? Pr-- --j-te -- -as-? P--- n----- t- m---- P-o- n-j-t- t- m-s-? -------------------- Proč nejíte to maso? 0
Ja sam vegetarijanac. J-em-v-g--a----. J--- v---------- J-e- v-g-t-r-á-. ---------------- Jsem vegetarián. 0
Ne jedem ga, jer sam vegetarijanac. Ne-í----, -r-t-ž--js-m---g---riá-. N---- t-- p------ j--- v---------- N-j-m t-, p-o-o-e j-e- v-g-t-r-á-. ---------------------------------- Nejím to, protože jsem vegetarián. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Gestiuliranje pomaže kod učenja vokabulara

Kad učimo vokabular, naš mozak je jako zaposlen. Mora pohraniti svaku novu riječ. Mozgu se pri učenju može i pomoći. To se postiže gestikuliranjem. Gestikuliranje pomaže našem pamćenju. Bolje pamtimo riječi ako pritom koristimo gestikulaciju. To je jasno dokazano istraživanjem. Istraživači su ispitanicima dali da nauče vokabular. Te riječi zapravo nisu postojale. Pripadale su umjetnom jeziku. Ispitanicima su neke riječi bile prenesen gestikuliranjem. To znači da ispitanici nisu samo slušali ili čitali riječi. Ispitanici su koristeći geste također i oponašali značenje riječi. Za vrijeme učenja im se mjerila moždana aktivnost. Pritom su istraživači došli do zanimljivog otkrića. Kod učenja riječi uz geste bilo je aktivno više područja mozga. Uz aktivnosti u centru za govor izmjerena je i senzomotorička aktivnost. Ta dodatna moždana aktivnost utječe na naše pamćenje. Učenje uz gestikuliranje uzrokuje formiranje složenih mreža. Te mreže pohranjuju novu riječ na više mjesta u mozgu. Na taj način se vokabular može učinkovitije obraditi. Kad ih želimo koristiti, naš mozak ih brže pronalazi. Također se bolje pohranjuju. Važno je, međutim, da je gestikuliranje povezano s riječi. Naš mozak prepoznaje kad se riječ i gestikuliranje ne slažu. Nove spoznaje bi mogle dovesti do novih metoda podučavanja. Ljudi koji znaju malo o jezicima često uče sporo. Možda će učiti lakše ako riječi oponašaju fizički...