Zbirka izraza

hr Pripreme za put   »   cs Příprava na cestu

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [čtyřicet sedm]

Příprava na cestu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Moraš spakirati naš kovčeg! M---š--á- sb-l-t-k---! M---- n-- s----- k---- M-s-š n-m s-a-i- k-f-! ---------------------- Musíš nám sbalit kufr! 0
Ne smiješ ništa zaboraviti! N-s-í- na ----z-po--no--! N----- n- n-- z---------- N-s-í- n- n-c z-p-m-n-u-! ------------------------- Nesmíš na nic zapomenout! 0
Trebaš veliki kofer! Po----uje--ve-k---ufr! P--------- v---- k---- P-t-e-u-e- v-l-ý k-f-! ---------------------- Potřebuješ velký kufr! 0
Ne zaboravi putovnicu! Ne--pom-ň si-p--! N-------- s- p--- N-z-p-m-ň s- p-s- ----------------- Nezapomeň si pas! 0
Ne zaboravi avionsku kartu! N--ap-m-- s- --te---! N-------- s- l------- N-z-p-m-ň s- l-t-n-u- --------------------- Nezapomeň si letenku! 0
Ne zaboravi putne čekove! Ne-a----ň ---cesto--- š-ky! N-------- s- c------- š---- N-z-p-m-ň s- c-s-o-n- š-k-! --------------------------- Nezapomeň si cestovní šeky! 0
Ponesi kremu za sunčanje. Vez-i-si -ré- -- o--l-vání. V---- s- k--- n- o--------- V-z-i s- k-é- n- o-a-o-á-í- --------------------------- Vezmi si krém na opalování. 0
Ponesi sunčane naočale. V---i-s- --une--í b-ýl-. V---- s- s------- b----- V-z-i s- s-u-e-n- b-ý-e- ------------------------ Vezmi si sluneční brýle. 0
Ponesi šešir za sunce. V-z-- si-slamák. V---- s- s------ V-z-i s- s-a-á-. ---------------- Vezmi si slamák. 0
Hoćeš li ponijeti autokartu? Chc---si----- ma-u? C---- s- v--- m---- C-c-š s- v-í- m-p-? ------------------- Chceš si vzít mapu? 0
Hoćeš li ponijeti turistički vodič? C---š----v--- -r-v--c-? C---- s- v--- p-------- C-c-š s- v-í- p-ů-o-c-? ----------------------- Chceš si vzít průvodce? 0
Hoćeš li ponijeti kišobran? C--e- si v--t-d----ík? C---- s- v--- d------- C-c-š s- v-í- d-š-n-k- ---------------------- Chceš si vzít deštník? 0
Misli na hlače, košulje, čarape. N----o-e--n--ka-----, koš--e, -o-o---. N-------- n- k------- k------ p------- N-z-p-m-ň n- k-l-o-y- k-š-l-, p-n-ž-y- -------------------------------------- Nezapomeň na kalhoty, košile, ponožky. 0
Misli na kravate, remene, sakoe. N--apo------ --a--ty,-p--k-,-saka. N-------- n- k------- p----- s---- N-z-p-m-ň n- k-a-a-y- p-s-y- s-k-. ---------------------------------- Nezapomeň na kravaty, pásky, saka. 0
Misli na pidžame, spavaćice i majice. Ne-a--meň -a----a-a- -oč-- -o--l--- -r-čka. N-------- n- p------ n---- k----- a t------ N-z-p-m-ň n- p-ž-m-, n-č-í k-š-l- a t-i-k-. ------------------------------------------- Nezapomeň na pyžama, noční košile a trička. 0
Trebaš cipele, sandale i čizme. P-tře--j-š boty- s-ndály - ---ín-y. P--------- b---- s------ a h------- P-t-e-u-e- b-t-, s-n-á-y a h-l-n-y- ----------------------------------- Potřebuješ boty, sandály a holínky. 0
Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. Po---buje--k-p-sn-ky- --dl--a---žky--a--ehty. P--------- k--------- m---- a n---- n- n----- P-t-e-u-e- k-p-s-í-y- m-d-o a n-ž-y n- n-h-y- --------------------------------------------- Potřebuješ kapesníky, mýdlo a nůžky na nehty. 0
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. Po-ře--j-š---eb-n, z--ní--artáč-k a-----u. P--------- h------ z---- k------- a p----- P-t-e-u-e- h-e-e-, z-b-í k-r-á-e- a p-s-u- ------------------------------------------ Potřebuješ hřeben, zubní kartáček a pastu. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Budući da će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se također mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tomu je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezični hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Dali si znao?
Češki je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička povijest oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim točkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno Pri tome se otkriva puno novih stvari.