Zbirka izraza

hr Pridjevi 2   »   cs Přídavná jména 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Pridjevi 2

79 [sedmdesát devět]

Přídavná jména 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Imam plavu haljinu na sebi. Mám -a----- m---- --ty. M-- n- s--- m---- š---- M-m n- s-b- m-d-é š-t-. ----------------------- Mám na sobě modré šaty. 0
Imam crvenu haljinu na sebi. Mám na--obě----ven- š--y. M-- n- s--- č------ š---- M-m n- s-b- č-r-e-é š-t-. ------------------------- Mám na sobě červené šaty. 0
Imam zelenu haljinu na sebi. Má---- --bě -e-e-é --ty. M-- n- s--- z----- š---- M-m n- s-b- z-l-n- š-t-. ------------------------ Mám na sobě zelené šaty. 0
Kupujem crnu torbu. K------č-rno- t--k-. K----- č----- t----- K-u-í- č-r-o- t-š-u- -------------------- Koupím černou tašku. 0
Kupujem smeđu torbu. K--pí- hn-dou-t----. K----- h----- t----- K-u-í- h-ě-o- t-š-u- -------------------- Koupím hnědou tašku. 0
Kupujem bijelu torbu. Koupím b--o--t-š-u. K----- b---- t----- K-u-í- b-l-u t-š-u- ------------------- Koupím bílou tašku. 0
Trebam nov auto. Potře-uji nov- au--. P-------- n--- a---- P-t-e-u-i n-v- a-t-. -------------------- Potřebuji nové auto. 0
Trebam brz auto. P--ř--u-i--y-hl- au-o. P-------- r----- a---- P-t-e-u-i r-c-l- a-t-. ---------------------- Potřebuji rychlé auto. 0
Trebam udoban auto. P-tř---j-----o--n- auto. P-------- p------- a---- P-t-e-u-i p-h-d-n- a-t-. ------------------------ Potřebuji pohodlné auto. 0
Tamo gore stanuje jedna stara žena. T-m-na-o---bydl- n---ká st-rá---n-. T-- n----- b---- n----- s---- ž---- T-m n-h-ř- b-d-í n-j-k- s-a-á ž-n-. ----------------------------------- Tam nahoře bydlí nějaká stará žena. 0
Tamo gore stanuje jedna debela žena. Ta- -a-oř----dl- -ě--k- tlu-t--že--. T-- n----- b---- n----- t----- ž---- T-m n-h-ř- b-d-í n-j-k- t-u-t- ž-n-. ------------------------------------ Tam nahoře bydlí nějaká tlustá žena. 0
Tamo dolje stanuje jedna znatiželjna žena. T---n-ho----ydl---ěja-á-z--d--á ž-na. T-- n----- b---- n----- z------ ž---- T-m n-h-ř- b-d-í n-j-k- z-ě-a-á ž-n-. ------------------------------------- Tam nahoře bydlí nějaká zvědavá žena. 0
Naši gosti su bili dragi ljudi. Na-i-h-s-- b-li----í. N--- h---- b--- m---- N-š- h-s-é b-l- m-l-. --------------------- Naši hosté byli milí. 0
Naši gosti su bili pristojni ljudi. N-š- ho-té b-li z----ilí---d-. N--- h---- b--- z------- l---- N-š- h-s-é b-l- z-v-ř-l- l-d-. ------------------------------ Naši hosté byli zdvořilí lidé. 0
Naši gosti su bili zanimljivi ljudi. Na-i-ho-té --l---a-ím--í-l-d-. N--- h---- b--- z------- l---- N-š- h-s-é b-l- z-j-m-v- l-d-. ------------------------------ Naši hosté byli zajímaví lidé. 0
Imam dragu djecu. Mám------d-t-. M-- m--- d---- M-m m-l- d-t-. -------------- Mám milé děti. 0
Ali susjedi imaju bezobraznu djecu. A-e-mí-souse-é-maj- ---- dět-. A-- m- s------ m--- d--- d---- A-e m- s-u-e-é m-j- d-z- d-t-. ------------------------------ Ale mí sousedé mají drzé děti. 0
Jesu li Vaša djeca dobra? J--u --še--ě-- h-d--? J--- v--- d--- h----- J-o- v-š- d-t- h-d-é- --------------------- Jsou vaše děti hodné? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Budući da nijedan jezik nije zatvoren sustav. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sustav. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima povijest. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika također postoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Različite društvene skupine koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nija lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...