Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   cs Přivlastňovací zájmena 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [šedesát sedm]

Přivlastňovací zájmena 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
naočale b---e b---- b-ý-e ----- brýle 0
On je zaboravio svoje naočale. Za-o--ě--sv---rý-e. Z------- s-- b----- Z-p-m-ě- s-é b-ý-e- ------------------- Zapomněl své brýle. 0
Ma gdje su mu naočale? K-ep-- -sou-j--o -r--e? K----- j--- j--- b----- K-e-a- j-o- j-h- b-ý-e- ----------------------- Kdepak jsou jeho brýle? 0
sat hodin-- --h--i-y h------ / h----- h-d-n-y / h-d-n- ---------------- hodinky / hodiny 0
Njegov sat je pokvaren. Jeh--hod---- --o-----b--é. J--- h------ j--- r------- J-h- h-d-n-y j-o- r-z-i-é- -------------------------- Jeho hodinky jsou rozbité. 0
Sat visi na zidu. H----y --sí--a ----ě. H----- v--- n- s----- H-d-n- v-s- n- s-ě-ě- --------------------- Hodiny visí na stěně. 0
putovnica pas p-- p-s --- pas 0
Izgubio je svoju putovnicu. Z----il----j --s. Z------ s--- p--- Z-r-t-l s-ů- p-s- ----------------- Ztratil svůj pas. 0
Gdje je onda njegova putovnica? K-e-je--e-o-pas? K-- j- j--- p--- K-e j- j-h- p-s- ---------------- Kde je jeho pas? 0
oni – njihov / njihova / njihovo o---–-j-jí (--ůj-/-svo-e) o-- – j--- (---- / s----- o-a – j-j- (-v-j / s-o-e- ------------------------- ona – její (svůj / svoje) 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. T--d-t--nem-h----aj-t---é---d--e. T- d--- n------ n---- s-- r------ T- d-t- n-m-h-u n-j-t s-é r-d-č-. --------------------------------- Ty děti nemohou najít své rodiče. 0
Ali evo njihovi roditelji dolaze! A-- --mh-- přichá-----j-jic--------! A-- t----- p--------- j----- r------ A-e t-m-l- p-i-h-z-j- j-j-c- r-d-č-! ------------------------------------ Ale támhle přicházejí jejich rodiče! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Vy – -------aše --vů- / sv--e) V- – V-- / V--- (---- / s----- V- – V-š / V-š- (-v-j / s-o-e- ------------------------------ Vy – Váš / Vaše (svůj / svoje) 0
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? J-ká b--a-V--e-c-sta----n--M--le-e? J--- b--- V--- c----- p--- M------- J-k- b-l- V-š- c-s-a- p-n- M-l-e-e- ----------------------------------- Jaká byla Vaše cesta, pane Müllere? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Kd--je-Vaš- --n--l-a,--ane-Mü-lere? K-- j- V--- m-------- p--- M------- K-e j- V-š- m-n-e-k-, p-n- M-l-e-e- ----------------------------------- Kde je Vaše manželka, pane Müllere? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Vy - Váš-- -a-e ----j-/ -v--e) V- – V-- / V--- (---- / s----- V- – V-š / V-š- (-v-j / s-o-e- ------------------------------ Vy – Váš / Vaše (svůj / svoje) 0
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Jaká-byl--Va-e--es-a,--aní---h-i--? J--- b--- V--- c----- p--- S------- J-k- b-l- V-š- c-s-a- p-n- S-h-i-t- ----------------------------------- Jaká byla Vaše cesta, paní Schmidt? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? K-- ---Vá---a---l- p-----c-m-dt? K-- j- V-- m------ p--- S------- K-e j- V-š m-n-e-, p-n- S-h-i-t- -------------------------------- Kde je Váš manžel, paní Schmidt? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!