Zbirka izraza

hr Sastanak   »   mk Состанок / Средба

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [дваесет и четири]

24 [dvayesyet i chyetiri]

Состанок / Средба

[Sostanok / Sryedba]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Г--п-о--шти л--а-т---со-? Г- п------- л- а--------- Г- п-о-у-т- л- а-т-б-с-т- ------------------------- Го пропушти ли автобусот? 0
Gu- ----o--hti -- a--o-o-sot? G-- p--------- l- a---------- G-o p-o-o-s-t- l- a-t-b-o-o-? ----------------------------- Guo propooshti li avtoboosot?
Čekao / Čekala sam te pola sata. Те -е-а- -------а ч-с. Т- ч---- п------- ч--- Т- ч-к-в п-л-в-н- ч-с- ---------------------- Те чекав половина час. 0
T---c----a- --l-v--a c-a-. T-- c------ p------- c---- T-e c-y-k-v p-l-v-n- c-a-. -------------------------- Tye chyekav polovina chas.
Nemaš mobitel kod sebe? Н-ма---и ---иле- со-се--? Н---- л- м------ с- с---- Н-м-ш л- м-б-л-н с- с-б-? ------------------------- Немаш ли мобилен со себе? 0
Ny--a-h li-mo--------o----b-e? N------ l- m------- s- s------ N-e-a-h l- m-b-l-e- s- s-e-y-? ------------------------------ Nyemash li mobilyen so syebye?
Sljedeći put budi točan! Сл-дн-от--а- биди т-ч-н /-точ-а! С------- п-- б--- т---- / т----- С-е-н-о- п-т б-д- т-ч-н / т-ч-а- -------------------------------- Следниот пат биди точен / точна! 0
Sl--------p------i to-h--n / -o-hn-! S-------- p-- b--- t------ / t------ S-y-d-i-t p-t b-d- t-c-y-n / t-c-n-! ------------------------------------ Slyedniot pat bidi tochyen / tochna!
Sljedeći put uzmi taksi! Сл----от ----зем- т----! С------- п-- з--- т----- С-е-н-о- п-т з-м- т-к-и- ------------------------ Следниот пат земи такси! 0
Sl--d------a--z-em- -a---! S-------- p-- z---- t----- S-y-d-i-t p-t z-e-i t-k-i- -------------------------- Slyedniot pat zyemi taksi!
Sljedeći put ponesi kišobran! Сл-дн-от -----е----ден-чадор-с----б-! С------- п-- з--- е--- ч---- с- с---- С-е-н-о- п-т з-м- е-е- ч-д-р с- с-б-! ------------------------------------- Следниот пат земи еден чадор со себе! 0
Sl-ed--ot -a- z---i---dy-- ch--or s- --e-y-! S-------- p-- z---- y----- c----- s- s------ S-y-d-i-t p-t z-e-i y-d-e- c-a-o- s- s-e-y-! -------------------------------------------- Slyedniot pat zyemi yedyen chador so syebye!
Sutra imam slobodno. Утр- -у--с-обод-н ----о--дна. У--- с-- с------- / с-------- У-р- с-м с-о-о-е- / с-о-о-н-. ----------------------------- Утре сум слободен / слободна. 0
Oo-r---s----sl-bo--en ----ob-dna. O----- s--- s-------- / s-------- O-t-y- s-o- s-o-o-y-n / s-o-o-n-. --------------------------------- Ootrye soom slobodyen / slobodna.
Hoćemo li se sutra sastati? Ќе -е -ре-------- у--е? Ќ- с- с------- л- у---- Ќ- с- с-е-н-м- л- у-р-? ----------------------- Ќе се сретнеме ли утре? 0
Kjy--sye---y-t-y--ye l- o--ry-? K--- s-- s---------- l- o------ K-y- s-e s-y-t-y-m-e l- o-t-y-? ------------------------------- Kjye sye sryetnyemye li ootrye?
Žao mi je, sutra ne mogu. Ж-л-м- -, но-----н- -о-ам -тре. Ж-- м- е- н- ј-- н- м---- у---- Ж-л м- е- н- ј-с н- м-ж-м у-р-. ------------------------------- Жал ми е, но јас не можам утре. 0
ʐ-l mi-ye- no --------moʐam oo---e. ʐ-- m- y-- n- ј-- n-- m---- o------ ʐ-l m- y-, n- ј-s n-e m-ʐ-m o-t-y-. ----------------------------------- ʐal mi ye, no јas nye moʐam ootrye.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? И--- л- -еш-- пла-ирано-за -и--ндов? И--- л- н---- п-------- з- в-------- И-а- л- н-ш-о п-а-и-а-о з- в-к-н-о-? ------------------------------------ Имаш ли нешто планирано за викендов? 0
I-as- li --esh---p-anir-no-za v--yen---? I---- l- n------ p-------- z- v--------- I-a-h l- n-e-h-o p-a-i-a-o z- v-k-e-d-v- ---------------------------------------- Imash li nyeshto planirano za vikyendov?
Ili imaš već dogovoren sastanak? И-и ----си-веќ---о----рен-/-д---во--на? И-- п-- с- в--- д-------- / д---------- И-и п-к с- в-ќ- д-г-в-р-н / д-г-в-р-н-? --------------------------------------- Или пак си веќе договорен / договорена? 0
I---pak----v--kj-e--og----ry-- / doguo--r-en-? I-- p-- s- v------ d---------- / d------------ I-i p-k s- v-e-j-e d-g-o-o-y-n / d-g-o-o-y-n-? ---------------------------------------------- Ili pak si vyekjye doguovoryen / doguovoryena?
Predlažem da se nađemo za vikend. П-ед-а--- -- -- -рет---е -а вик--д--. П-------- д- с- с------- з- в-------- П-е-л-г-м д- с- с-е-н-м- з- в-к-н-о-. ------------------------------------- Предлагам да се сретнеме за викендот. 0
Pr-edlag-a- da --e----et---mye-za --kyend--. P---------- d- s-- s---------- z- v--------- P-y-d-a-u-m d- s-e s-y-t-y-m-e z- v-k-e-d-t- -------------------------------------------- Pryedlaguam da sye sryetnyemye za vikyendot.
Hoćemo li na piknik? Ќе--ра--м- л- п---ик? Ќ- п------ л- п------ Ќ- п-а-и-е л- п-к-и-? --------------------- Ќе правиме ли пикник? 0
K--e----vi-ye li -i--i-? K--- p------- l- p------ K-y- p-a-i-y- l- p-k-i-? ------------------------ Kjye pravimye li piknik?
Hoćemo li se odvesti do plaže? Ќе---име -и на -л--а? Ќ- о---- л- н- п----- Ќ- о-и-е л- н- п-а-а- --------------------- Ќе одиме ли на плажа? 0
K--e --i-y--li n- p--ʐ-? K--- o----- l- n- p----- K-y- o-i-y- l- n- p-a-a- ------------------------ Kjye odimye li na plaʐa?
Hoćemo li ići u planine? Ќе-о-им--л- н- -л----а? Ќ- о---- л- н- п------- Ќ- о-и-е л- н- п-а-и-а- ----------------------- Ќе одиме ли на планина? 0
K-ye--d--y- -i--a -lan-n-? K--- o----- l- n- p------- K-y- o-i-y- l- n- p-a-i-a- -------------------------- Kjye odimye li na planina?
Doći ću po tebe u ured. Ќ- т- -е--- од----ц-л-р--ата. Ќ- т- з---- о- к------------- Ќ- т- з-м-м о- к-н-е-а-и-а-а- ----------------------------- Ќе те земам од канцеларијата. 0
K--e-t-e----ma- -d----t-y--a-iј-ta. K--- t-- z----- o- k--------------- K-y- t-e z-e-a- o- k-n-z-e-a-i-a-a- ----------------------------------- Kjye tye zyemam od kantzyelariјata.
Doći ću po tebe doma. Ќе-т--з-м-- о- --ма. Ќ- т- з---- о- д---- Ќ- т- з-м-м о- д-м-. -------------------- Ќе те земам од дома. 0
K-----ye-----am od -oma. K--- t-- z----- o- d---- K-y- t-e z-e-a- o- d-m-. ------------------------ Kjye tye zyemam od doma.
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. Ќ---е -е--------втоб----та--т-н---. Ќ- т- з---- о- а---------- с------- Ќ- т- з-м-м о- а-т-б-с-а-а с-а-и-а- ----------------------------------- Ќе те земам од автобуската станица. 0
K-y--ty--zy---- -- avtoboos---- --an--z-. K--- t-- z----- o- a----------- s-------- K-y- t-e z-e-a- o- a-t-b-o-k-t- s-a-i-z-. ----------------------------------------- Kjye tye zyemam od avtobooskata stanitza.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.