Zbirka izraza

hr Sastanak   »   he ‫פגישה‬

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

‫24 [עשרים וארבע]‬

24 [essrim w\'arva]

‫פגישה‬

[pgishah]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? ‫--חרת-ל--ט--ו--‬ ‫----- ל--------- ‫-י-ר- ל-ו-ו-ו-?- ----------------- ‫איחרת לאוטובוס?‬ 0
ix-r-- la-o-o-us? i----- l--------- i-a-t- l-'-t-b-s- ----------------- ixarta la'otobus?
Čekao / Čekala sam te pola sata. ‫חיכית-----חצ- ש---‬ ‫------ ל- ח-- ש---- ‫-י-י-י ל- ח-י ש-ה-‬ -------------------- ‫חיכיתי לך חצי שעה.‬ 0
xi--t--lek-a----- xats- -ha'-h. x----- l--------- x---- s------ x-k-t- l-k-a-l-k- x-t-i s-a-a-. ------------------------------- xikiti lekha/lakh xatsi sha'ah.
Nemaš mobitel kod sebe? ‫----ל- --פ-ן---י-?‬ ‫--- ל- ט---- נ----- ‫-י- ל- ט-פ-ן נ-י-?- -------------------- ‫אין לך טלפון נייד?‬ 0
e-n--ek--/l-k- t--e-o--na-a-? e-- l--------- t------ n----- e-n l-k-a-l-k- t-l-f-n n-y-d- ----------------------------- eyn lekha/lakh telefon nayad?
Sljedeći put budi točan! ‫--ת---- - ל-י-ק-בפעם ----!‬ ‫----- / י ל---- ב--- ה----- ‫-ש-ד- / י ל-י-ק ב-ע- ה-א-!- ---------------------------- ‫תשתדל / י לדייק בפעם הבאה!‬ 0
t--h-a--l/-is-t-d-- l'-a-e--b---a- h--a'--! t------------------ l------ b----- h------- t-s-t-d-l-t-s-t-d-i l-d-y-q b-f-a- h-b-'-h- ------------------------------------------- tishtadel/tishtadli l'dayeq baf'am haba'ah!
Sljedeći put uzmi taksi! ‫בפ------ה--ח מונית.‬ ‫---- ה--- ק- מ------ ‫-פ-ם ה-א- ק- מ-נ-ת-‬ --------------------- ‫בפעם הבאה קח מונית.‬ 0
baf----hab--ah---x--x- mo-it. b----- h------ q------ m----- b-f-a- h-b-'-h q-x-q-i m-n-t- ----------------------------- baf'am haba'ah qax/qxi monit.
Sljedeći put ponesi kišobran! ‫בפע- -בא--קח--טר---‬ ‫---- ה--- ק- מ------ ‫-פ-ם ה-א- ק- מ-ר-ה-‬ --------------------- ‫בפעם הבאה קח מטריה!‬ 0
b----m --b-'-h qax------it---h! b----- h------ q------ m------- b-f-a- h-b-'-h q-x-q-i m-t-i-h- ------------------------------- baf'am haba'ah qax/qxi mitriah!
Sutra imam slobodno. ‫--ר-א-י פ--י ---.‬ ‫--- א-- פ--- / ה-- ‫-ח- א-י פ-ו- / ה-‬ ------------------- ‫מחר אני פנוי / ה.‬ 0
max-r-an- panu-/-n-y-h. m---- a-- p------------ m-x-r a-i p-n-i-p-u-a-. ----------------------- maxar ani panui/pnuyah.
Hoćemo li se sutra sastati? ‫נ-גש -חר-‬ ‫---- מ---- ‫-פ-ש מ-ר-‬ ----------- ‫נפגש מחר?‬ 0
ni--g-s--m-x--? n------- m----- n-p-g-s- m-x-r- --------------- nipagesh maxar?
Žao mi je, sutra ne mogu. ‫-ני----------- -חר א----א---ו--/ ה-‬ ‫--- מ---- / ת- מ-- א-- ל- י--- / ה-- ‫-נ- מ-ט-ר / ת- מ-ר א-י ל- י-ו- / ה-‬ ------------------------------------- ‫אני מצטער / ת, מחר אני לא יכול / ה.‬ 0
an---itst---r-mi---a'--et- -ax-- a----o y-k--l-yek--lah. a-- m--------------------- m---- a-- l- y--------------- a-i m-t-t-'-r-m-t-t-'-r-t- m-x-r a-i l- y-k-o-/-e-h-l-h- -------------------------------------------------------- ani mitsta'er/mitsta'eret, maxar ani lo yekhol/yekholah.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? ‫הא- תכ-----שה---סו- ה---ע-הקר---‬ ‫--- ת---- מ--- ל--- ה---- ה------ ‫-א- ת-נ-ת מ-ה- ל-ו- ה-ב-ע ה-ר-ב-‬ ---------------------------------- ‫האם תכננת משהו לסוף השבוע הקרוב?‬ 0
ha'im-tik----t--mashehu----of-h--hav--- h-qa---? h---- t-------- m------ l---- h-------- h------- h-'-m t-k-n-n-a m-s-e-u l-s-f h-s-a-u-a h-q-r-v- ------------------------------------------------ ha'im tikhnanta mashehu lesof hashavu'a haqarov?
Ili imaš već dogovoren sastanak? ‫האם-כ----ב-ת -שהו-‬ ‫--- כ-- ק--- מ----- ‫-א- כ-ר ק-ע- מ-ה-?- -------------------- ‫האם כבר קבעת משהו?‬ 0
h-'i- -v-- qava'- m--he-u? h---- k--- q----- m------- h-'-m k-a- q-v-'- m-s-e-u- -------------------------- ha'im kvar qava't mashehu?
Predlažem da se nađemo za vikend. ‫אני--צ-ע - ---נ-ג-----ף --בו--‬ ‫--- מ--- / ה ש---- ב--- ה------ ‫-נ- מ-י- / ה ש-פ-ש ב-ו- ה-ב-ע-‬ -------------------------------- ‫אני מציע / ה שנפגש בסוף השבוע.‬ 0
ani ----i'--m-t-i'a----he--pg--h b's-f--a-h-----. a-- m---------------- s--------- b---- h--------- a-i m-t-i-a-m-t-i-a-a s-e-i-g-s- b-s-f h-s-e-u-a- ------------------------------------------------- ani metsi'a/metsi'aha shenipgesh b'sof hashevu'a.
Hoćemo li na piknik? ‫--ל- נ--ה פ-קניק-‬ ‫---- נ--- פ------- ‫-ו-י נ-ש- פ-ק-י-?- ------------------- ‫אולי נעשה פיקניק?‬ 0
ulai-n--a-se--pi-niq? u--- n------- p------ u-a- n-'-s-e- p-q-i-? --------------------- ulai na'asseh piqniq?
Hoćemo li se odvesti do plaže? ‫-ולי --ס- -ח-ף-ה-ם-‬ ‫---- נ--- ל--- ה---- ‫-ו-י נ-ס- ל-ו- ה-ם-‬ --------------------- ‫אולי ניסע לחוף הים?‬ 0
u-a-----a -'------ya-? u--- n--- l---- h----- u-a- n-s- l-x-f h-y-m- ---------------------- ulai nisa l'xof hayam?
Hoćemo li ići u planine? ‫--לי --ס- ----ם?‬ ‫---- נ--- ל------ ‫-ו-י נ-ס- ל-ר-ם-‬ ------------------ ‫אולי ניסע להרים?‬ 0
ula- nisa-l---ri-? u--- n--- l------- u-a- n-s- l-h-r-m- ------------------ ulai nisa laharim?
Doći ću po tebe u ured. ‫--י--א--- אות---ה--רד.‬ ‫--- א---- א--- מ------- ‫-נ- א-ס-ף א-ת- מ-מ-ר-.- ------------------------ ‫אני אאסוף אותך מהמשרד.‬ 0
a-i e--s-f o---h --ha-issrad. a-- e----- o---- m----------- a-i e-e-o- o-a-h m-h-m-s-r-d- ----------------------------- ani e'esof otakh m'hamissrad.
Doći ću po tebe doma. ‫אנ- --ס-ף----ך -ה--ת.‬ ‫--- א---- א--- מ------ ‫-נ- א-ס-ף א-ת- מ-ב-ת-‬ ----------------------- ‫אני אאסוף אותך מהבית.‬ 0
a-i -'--of otakh m--a----. a-- e----- o---- m-------- a-i e-e-o- o-a-h m-h-b-i-. -------------------------- ani e'esof otakh m'habait.
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. ‫א-י-----ף-אות- -תח-ת ה-ו-ו---.‬ ‫--- א---- א--- מ---- ה--------- ‫-נ- א-ס-ף א-ת- מ-ח-ת ה-ו-ו-ו-.- -------------------------------- ‫אני אאסוף אותך מתחנת האוטובוס.‬ 0
a-- -'--o--ota-h -----a-a- ha-oto-us. a-- e----- o---- m-------- h--------- a-i e-e-o- o-a-h m-t-x-n-t h-'-t-b-s- ------------------------------------- ani e'esof otakh mitaxanat ha'otobus.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.