Zbirka izraza

hr Sastanak   »   ar ‫الموعد‬

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

‫24 [أربع وعشرون]‬

24 [arabae waeasharuna]

‫الموعد‬

[almueda]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? ‫-- فاتتك ---افلة؟‬ ‫-- ف---- ا-------- ‫-ل ف-ت-ك ا-ح-ف-ة-‬ ------------------- ‫هل فاتتك الحافلة؟‬ 0
hl ---a------afi-at? h- f----- a--------- h- f-t-t- a-h-f-l-t- -------------------- hl fatatk alhafilat?
Čekao / Čekala sam te pola sata. ‫ل-----تظ-تك----ف سا-ة-‬ ‫--- ا------ ل--- س----- ‫-ق- ا-ت-ر-ك ل-ص- س-ع-.- ------------------------ ‫لقد انتظرتك لنصف ساعة.‬ 0
l--d--n--za--t-k-linisf -aeat-n. l--- a---------- l----- s------- l-a- a-t-z-r-t-k l-n-s- s-e-t-n- -------------------------------- lqad antazaratuk linisf saeatan.
Nemaš mobitel kod sebe? ‫أ-- -ح-ل--ا--ا----ال-ً؟‬ ‫--- ت--- ه----- ج------- ‫-ل- ت-م- ه-ت-ا- ج-ا-ا-؟- ------------------------- ‫ألا تحمل هاتفاً جوالاً؟‬ 0
a-a-t------h--f-------l--n? a-- t----- h------ j------- a-a t-h-i- h-t-a-n j-a-a-n- --------------------------- ala tahmil hatfaan jwalaan?
Sljedeći put budi točan! ‫كن -----ً--ي---عدك-ال-ر- ال--دم--‬ ‫-- د----- ف- م---- ا---- ا-------- ‫-ن د-ي-ا- ف- م-ع-ك ا-م-ة ا-ق-د-ة-‬ ----------------------------------- ‫كن دقيقاً في موعدك المرة القادمة!‬ 0
k- d--qa-n f----wei-a- a-marat ---adimat-! k- d------ f- m------- a------ a---------- k- d-y-a-n f- m-w-i-a- a-m-r-t a-q-d-m-t-! ------------------------------------------ kn dqyqaan fi maweidak almarat alqadimata!
Sljedeći put uzmi taksi! ‫-- سي--ة--جر- في-ا-م-ة--------!‬ ‫-- س---- أ--- ف- ا---- ا-------- ‫-ذ س-ا-ة أ-ر- ف- ا-م-ة ا-ق-د-ة-‬ --------------------------------- ‫خذ سيارة أجرة في المرة القادمة!‬ 0
k-d----y---t-'-jr-t-f- ---ar-t -lqa--mat-! k--- s------ '----- f- a------ a---------- k-d- s-y-r-t '-j-a- f- a-m-r-t a-q-d-m-t-! ------------------------------------------ khdh sayarat 'ujrat fi almarat alqadimata!
Sljedeći put ponesi kišobran! ‫-ف---ل-----------: -صط-- م-ك---لة ----لم-ر!‬ ‫ ف- ا---- ا------- ا---- م-- م--- ض- ا------ ‫ ف- ا-م-ة ا-ق-د-ة- ا-ط-ب م-ك م-ل- ض- ا-م-ر-‬ --------------------------------------------- ‫ في المرة القادمة: اصطحب معك مظلة ضد المطر!‬ 0
f---l--r-- -l--dim-t: ---ta-ab maeak-mi------n -ida -lmt-! f- a------ a--------- a------- m---- m-------- d--- a----- f- a-m-r-t a-q-d-m-t- a-s-a-a- m-e-k m-z-l-t-n d-d- a-m-r- ---------------------------------------------------------- fi almarat alqadimat: aistahab maeak mizalatan dida almtr!
Sutra imam slobodno. ‫غدا--عن-- ع--ة.‬ ‫---- ع--- ع----- ‫-د-ً ع-د- ع-ل-.- ----------------- ‫غداً عندي عطلة.‬ 0
g--a---e-nd- ea---ta. g----- e---- e------- g-d-a- e-n-i e-t-a-a- --------------------- ghdaan eindi eatlata.
Hoćemo li se sutra sastati? ‫-- سن-تقي غ-ً-؟‬ ‫-- س----- غ----- ‫-ل س-ل-ق- غ-ً-؟- ----------------- ‫هل سنلتقي غدًا؟‬ 0
hl--a---ta-- -hd-n-? h- s-------- g------ h- s-n-l-a-i g-d-n-? -------------------- hl sanaltaqi ghdana?
Žao mi je, sutra ne mogu. ‫--سفني-----ا -ا ي---بني.‬ ‫------- غ--- ل- ي-------- ‫-ؤ-ف-ي- غ-ً- ل- ي-ا-ب-ي-‬ -------------------------- ‫يؤسفني، غدًا لا يناسبني.‬ 0
ywsf--- ghda-a--a y--------. y------ g----- l- y--------- y-s-n-, g-d-n- l- y-n-s-b-i- ---------------------------- ywsfni, ghdana la yunasibni.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? ‫أع--ك خ-ط--ن--ي- هذا--ل-س----‬ ‫----- خ-- ل----- ه-- ا-------- ‫-ع-د- خ-ط ل-ه-ي- ه-ا ا-أ-ب-ع-‬ ------------------------------- ‫أعندك خطط لنهاية هذا الأسبوع؟‬ 0
aei-da----u-a- lin---y-t -dha al'asbu--? a------ k----- l-------- h--- a--------- a-i-d-k k-u-a- l-n-h-y-t h-h- a-'-s-u-a- ---------------------------------------- aeindak khutat linihayat hdha al'asbuea?
Ili imaš već dogovoren sastanak? ‫-- ا-ك -لى مو-د؟‬ ‫-- ا-- ع-- م----- ‫-م ا-ك ع-ى م-ع-؟- ------------------ ‫ام انك على موعد؟‬ 0
a------ak-e--aa-m-we-? a- '----- e---- m----- a- '-i-a- e-l-a m-w-d- ---------------------- am 'iinak ealaa mawed?
Predlažem da se nađemo za vikend. ‫أ--ر- أن ن--قي في ن-ا-ة الأ-----‬ ‫----- أ- ن---- ف- ن---- ا-------- ‫-ق-ر- أ- ن-ت-ي ف- ن-ا-ة ا-أ-ب-ع-‬ ---------------------------------- ‫أقترح أن نلتقي في نهاية الأسبوع.‬ 0
aqt-r-- '-- n--ta-- fi ni--y-t-a-'-sb-ea. a------ '-- n------ f- n------ a--------- a-t-r-h '-n n-l-a-i f- n-h-y-t a-'-s-u-a- ----------------------------------------- aqtarih 'an naltaqi fi nihayat al'asbuea.
Hoćemo li na piknik? ‫أتر-ب -ي ال-يام -ن-هة؟‬ ‫----- ف- ا----- ب------ ‫-ت-غ- ف- ا-ق-ا- ب-ز-ة-‬ ------------------------ ‫أترغب في القيام بنزهة؟‬ 0
a-a---a---i--l--am---n-zih---? a------- f- a----- b---------- a-a-g-a- f- a-q-a- b-n-z-h-t-? ------------------------------ atarghab fi alqiam binazihata?
Hoćemo li se odvesti do plaže? ‫هل-نذ-- إ-- ا-----؟‬ ‫-- ن--- إ-- ا------- ‫-ل ن-ه- إ-ى ا-ش-ط-؟- --------------------- ‫هل نذهب إلى الشاطئ؟‬ 0
hl---d--a----ila----s-a-y? h- n------ '----- a------- h- n-d-h-b '-i-a- a-s-a-y- -------------------------- hl nadhhab 'iilaa alshaty?
Hoćemo li ići u planine? ‫ه--ن-هب-ا---ال--ا- ؟‬ ‫-- ن--- ا-- ا----- ؟- ‫-ل ن-ه- ا-ى ا-ج-ا- ؟- ---------------------- ‫هل نذهب الى الجبال ؟‬ 0
hl nadhh-b ---l-a ------l-? h- n------ '----- a------ ? h- n-d-h-b '-i-a- a-j-b-l ? --------------------------- hl nadhhab 'iilaa aljibal ?
Doći ću po tebe u ured. ‫-أ-ر-ل--ذك م---ل-ك---‬ ‫---- ل---- م- ا------- ‫-أ-ر ل-خ-ك م- ا-م-ت-.- ----------------------- ‫سأمر لأخذك من المكتب.‬ 0
s'------i'---ad-ik---- al-ak--b. s----- l---------- m-- a-------- s-a-i- l-'-k-a-h-k m-n a-m-k-a-. -------------------------------- s'amir li'akhadhik min almaktab.
Doći ću po tebe doma. ‫سأمر -آخ-ك-م--ا-من-ل-‬ ‫---- ل---- م- ا------- ‫-أ-ر ل-خ-ك م- ا-م-ز-.- ----------------------- ‫سأمر لآخذك من المنزل.‬ 0
s---ar l----adh-- -i- -lma-zil. s----- l--------- m-- a-------- s-a-a- l-a-h-d-i- m-n a-m-n-i-. ------------------------------- s'amar liakhadhik min almanzil.
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. ‫-أمر--خ-- م--م-ق--ا-حا--ا-.‬ ‫--------- م- م--- ا--------- ‫-أ-ر-آ-ذ- م- م-ق- ا-ح-ف-ا-.- ----------------------------- ‫سأمرلآخذك من موقف الحافلات.‬ 0
s--mri--k-i-hik--i- m---if---ha-il-t. s-------------- m-- m----- a--------- s-a-r-l-k-i-h-k m-n m-w-i- a-h-f-l-t- ------------------------------------- s'amrilakhidhik min mawqif alhafilat.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.