Zbirka izraza

hr Sastanak   »   hy պայմանավորվածություն

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [քսանչորս]

24 [k’sanch’vors]

պայմանավորվածություն

paymanavorvatsut’yun

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Ավտ----սից-ուշ--ա--: Ա_________ ո________ Ա-տ-բ-ւ-ի- ո-շ-ց-՞-: -------------------- Ավտոբուսից ուշացա՞ր: 0
Avtob--it-- u-hat-’a-r A__________ u_________ A-t-b-s-t-’ u-h-t-’-՞- ---------------------- Avtobusits’ ushats’a՞r
Čekao / Čekala sam te pola sata. Ե- կ-ս --մ քե--ս-ա----: Ե_ կ__ ժ__ ք__ ս_______ Ե- կ-ս ժ-մ ք-զ ս-ա-ե-ի- ----------------------- Ես կես ժամ քեզ սպասեցի: 0
Yes--es-z-am-k-ye- s-a-ets’i Y__ k__ z___ k____ s________ Y-s k-s z-a- k-y-z s-a-e-s-i ---------------------------- Yes kes zham k’yez spasets’i
Nemaš mobitel kod sebe? Շար--կ----ե-ախոս-------ս: Շ_______ հ______ չ_______ Շ-ր-ա-ա- հ-ռ-խ-ս չ-ւ-ե-ս- ------------------------- Շարժական հեռախոս չունե՞ս: 0
S---zh-ka- -err---os-c-’-n-՞s S_________ h________ c_______ S-a-z-a-a- h-r-a-h-s c-’-n-՞- ----------------------------- Sharzhakan herrakhos ch’une՞s
Sljedeći put budi točan! Մ--ւս անգ-մ ճ--ապա- --իր: Մ____ ա____ ճ______ ե____ Մ-ո-ս ա-գ-մ ճ-տ-պ-հ ե-ի-: ------------------------- Մյուս անգամ ճշտապահ եղիր: 0
M----a--am-ch-h--p-h --ghir M___ a____ c________ y_____ M-u- a-g-m c-s-t-p-h y-g-i- --------------------------- Myus angam chshtapah yeghir
Sljedeći put uzmi taksi! Մ--ւ- --գա--տ---------ր--: Մ____ ա____ տ____ վ_______ Մ-ո-ս ա-գ-մ տ-ք-ի վ-ր-ր-ւ- -------------------------- Մյուս անգամ տաքսի վերցրու: 0
My-s ang---t-k--------s’-u M___ a____ t_____ v_______ M-u- a-g-m t-k-s- v-r-s-r- -------------------------- Myus angam tak’si verts’ru
Sljedeći put ponesi kišobran! Մ-ու---ն-ամ-անձր-անոց վերցր-ւ: Մ____ ա____ ա________ վ_______ Մ-ո-ս ա-գ-մ ա-ձ-և-ն-ց վ-ր-ր-ւ- ------------------------------ Մյուս անգամ անձրևանոց վերցրու: 0
Myus--n--- an---ev-no--’ -erts--u M___ a____ a____________ v_______ M-u- a-g-m a-d-r-v-n-t-’ v-r-s-r- --------------------------------- Myus angam andzrevanots’ verts’ru
Sutra imam slobodno. Վ--ը -- ա-----մ: Վ___ ե_ ա___ ե__ Վ-ղ- ե- ա-ա- ե-: ---------------- Վաղը ես ազատ եմ: 0
V-g-y--e---za--yem V____ y__ a___ y__ V-g-y y-s a-a- y-m ------------------ Vaghy yes azat yem
Hoćemo li se sutra sastati? Վ-----ան-ի-ե-նք: Վ___ հ__________ Վ-ղ- հ-ն-ի-ե-ն-: ---------------- Վաղը հանդիպե՞նք: 0
Va--y--a---pe՞--’ V____ h__________ V-g-y h-n-i-e-n-’ ----------------- Vaghy handipe՞nk’
Žao mi je, sutra ne mogu. Ն-րի-, ----ք-վ--- չեմ -ար-ղ: Ն_____ ց____ վ___ չ__ կ_____ Ն-ր-ր- ց-վ-ք վ-ղ- չ-մ կ-ր-ղ- ---------------------------- Ներիր, ցավոք վաղը չեմ կարող: 0
N-r--- ts-av-k’--ag-y c-’--m karogh N_____ t_______ v____ c_____ k_____ N-r-r- t-’-v-k- v-g-y c-’-e- k-r-g- ----------------------------------- Nerir, ts’avok’ vaghy ch’yem karogh
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? Ի-կ -----աբ----ի--կի -նչ -- ---ն-ե- ո-նե-ս: Ի__ ա__ շ___________ ի__ ո_ պ______ ո______ Ի-կ ա-ս շ-բ-թ-կ-ր-կ- ի-չ ո- պ-ա-ն-ր ո-ն-՞-: ------------------------------------------- Իսկ այս շաբաթ-կիրակի ինչ որ պլաններ ունե՞ս: 0
I-k a-s--ha---’--ir-k---nch’---- p-a-n---u-e՞s I__ a__ s_____________ i____ v__ p______ u____ I-k a-s s-a-a-’-k-r-k- i-c-’ v-r p-a-n-r u-e-s ---------------------------------------------- Isk ays shabat’-kiraki inch’ vor planner une՞s
Ili imaš već dogovoren sastanak? Թ-- --դե- պայ-անա---ված --: Թ__ ա____ պ____________ ե__ Թ-՞ ա-դ-ն պ-յ-ա-ա-ո-վ-ծ ե-: --------------------------- Թե՞ արդեն պայմանավորված ես: 0
T-ye՞---de- --y----v--va----es T____ a____ p_____________ y__ T-y-՞ a-d-n p-y-a-a-o-v-t- y-s ------------------------------ T’ye՞ arden paymanavorvats yes
Predlažem da se nađemo za vikend. Ես --աջա-կ--մ-ե- այս-շաբ---կ-ր-կի հ--դ--ե-: Ե_ ա_________ ե_ ա__ շ___________ հ________ Ե- ա-ա-ա-կ-ւ- ե- ա-ս շ-բ-թ-կ-ր-կ- հ-ն-ի-ե-: ------------------------------------------- Ես առաջարկում եմ այս շաբաթ-կիրակի հանդիպել: 0
Ye--ar-a-a-kum------y- s--b--’-ki-a-- -an---el Y__ a_________ y__ a__ s_____________ h_______ Y-s a-r-j-r-u- y-m a-s s-a-a-’-k-r-k- h-n-i-e- ---------------------------------------------- Yes arrajarkum yem ays shabat’-kiraki handipel
Hoćemo li na piknik? Զբ---խն-ո-յք-----նք: Զ___________ ա______ Զ-ո-ա-ն-ո-յ- ա-ե-ն-: -------------------- Զբոսախնջույք անե՞նք: 0
Z-o-ak-n-uyk- a-e՞n-’ Z____________ a______ Z-o-a-h-j-y-’ a-e-n-’ --------------------- Zbosakhnjuyk’ ane՞nk’
Hoćemo li se odvesti do plaže? Ծ-վափ -ն--նք: Ծ____ գ______ Ծ-վ-փ գ-ա-ն-: ------------- Ծովափ գնա՞նք: 0
T-ova-- g-a-n-’ T______ g______ T-o-a-’ g-a-n-’ --------------- Tsovap’ gna՞nk’
Hoćemo li ići u planine? Գնա-նք -եպի --ռները: Գ_____ դ___ լ_______ Գ-ա-ն- դ-պ- լ-ռ-ե-ը- -------------------- Գնա՞նք դեպի լեռները: 0
Gna--k’ d--i--e---ery G______ d___ l_______ G-a-n-’ d-p- l-r-n-r- --------------------- Gna՞nk’ depi lerrnery
Doći ću po tebe u ured. Ես -վ-րց--մ-ք---գ--ս-ն-ա-ից: Ե_ կ_______ ք__ գ___________ Ե- կ-ե-ց-ե- ք-զ գ-ա-ե-յ-կ-ց- ---------------------------- Ես կվերցնեմ քեզ գրասենյակից: 0
Y-s kv--t---e--k--e---ra-en-a--t-’ Y__ k_________ k____ g____________ Y-s k-e-t-’-e- k-y-z g-a-e-y-k-t-’ ---------------------------------- Yes kverts’nem k’yez grasenyakits’
Doći ću po tebe doma. Ե- կ-եր-նե- ք-- տն-ց: Ե_ կ_______ ք__ տ____ Ե- կ-ե-ց-ե- ք-զ տ-ի-: --------------------- Ես կվերցնեմ քեզ տնից: 0
Ye--k-e-t-’n-- k-ye--tn---’ Y__ k_________ k____ t_____ Y-s k-e-t-’-e- k-y-z t-i-s- --------------------------- Yes kverts’nem k’yez tnits’
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. Ե--կվ--ց-ե--քե--ա-տո---ս- կան-----: Ե_ կ_______ ք__ ա________ կ________ Ե- կ-ե-ց-ե- ք-զ ա-տ-բ-ւ-ի կ-ն-ա-ի-: ----------------------------------- Ես կվերցնեմ քեզ ավտոբուսի կանգառից: 0
Y-- kv-rts-n---k---z avtobu-i kan---rits’ Y__ k_________ k____ a_______ k__________ Y-s k-e-t-’-e- k-y-z a-t-b-s- k-n-a-r-t-’ ----------------------------------------- Yes kverts’nem k’yez avtobusi kangarrits’

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.