Zbirka izraza

hr Sastanak   »   bg Уговорка

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [двайсет и четири]

24 [dvayset i chetiri]

Уговорка

[Ugovorka]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Автобу---ли---п-сна? А------- л- и------- А-т-б-с- л- и-п-с-а- -------------------- Автобуса ли изпусна? 0
A--obu-a l---z--s-a? A------- l- i------- A-t-b-s- l- i-p-s-a- -------------------- Avtobusa li izpusna?
Čekao / Čekala sam te pola sata. Аз -е чак-х по----н ча-. А- т- ч---- п------ ч--- А- т- ч-к-х п-л-в-н ч-с- ------------------------ Аз те чаках половин час. 0
Az te ---ka---pol---n -ha-. A- t- c------ p------ c---- A- t- c-a-a-h p-l-v-n c-a-. --------------------------- Az te chakakh polovin chas.
Nemaš mobitel kod sebe? Ням-- -- м---лен-те--фо---ъ--с--- --? Н---- л- м------ т------ с-- с--- с-- Н-м-ш л- м-б-л-н т-л-ф-н с-с с-б- с-? ------------------------------------- Нямаш ли мобилен телефон със себе си? 0
N-am--h-l--mo----n-t-lef-----s-sebe s-? N------ l- m------ t------ s-- s--- s-- N-a-a-h l- m-b-l-n t-l-f-n s-s s-b- s-? --------------------------------------- Nyamash li mobilen telefon sys sebe si?
Sljedeći put budi točan! С-едва--- пъ--б----т--ен - ---н-! С-------- п-- б--- т---- / т----- С-е-в-щ-я п-т б-д- т-ч-н / т-ч-а- --------------------------------- Следващия път бъди точен / точна! 0
Sled-a--c-i---pyt-bydi --chen - to-h--! S------------ p-- b--- t----- / t------ S-e-v-s-c-i-a p-t b-d- t-c-e- / t-c-n-! --------------------------------------- Sledvashchiya pyt bydi tochen / tochna!
Sljedeći put uzmi taksi! С---в---- --т -з--и -а-с-! С-------- п-- в---- т----- С-е-в-щ-я п-т в-е-и т-к-и- -------------------------- Следващия път вземи такси! 0
Sl--v----hiya -y--vze---tak-i! S------------ p-- v---- t----- S-e-v-s-c-i-a p-t v-e-i t-k-i- ------------------------------ Sledvashchiya pyt vzemi taksi!
Sljedeći put ponesi kišobran! След----- --т---еми-чадър със--------! С-------- п-- в---- ч---- с-- с--- с-- С-е-в-щ-я п-т в-е-и ч-д-р с-с с-б- с-! -------------------------------------- Следващия път вземи чадър със себе си! 0
S----a-h-hiy--pyt-vzemi-c-ad-r -ys-sebe-s-! S------------ p-- v---- c----- s-- s--- s-- S-e-v-s-c-i-a p-t v-e-i c-a-y- s-s s-b- s-! ------------------------------------------- Sledvashchiya pyt vzemi chadyr sys sebe si!
Sutra imam slobodno. Утр--с-- сво--д-н / св--о--а. У--- с-- с------- / с-------- У-р- с-м с-о-о-е- / с-о-о-н-. ----------------------------- Утре съм свободен / свободна. 0
U--e sym s-obo-en - sv----na. U--- s-- s------- / s-------- U-r- s-m s-o-o-e- / s-o-o-n-. ----------------------------- Utre sym svoboden / svobodna.
Hoćemo li se sutra sastati? Да--е -ре-нем --ре? Д- с- с------ у---- Д- с- с-е-н-м у-р-? ------------------- Да се срещнем утре? 0
D- -----es-c---- u-re? D- s- s--------- u---- D- s- s-e-h-h-e- u-r-? ---------------------- Da se sreshchnem utre?
Žao mi je, sutra ne mogu. Съж--яв-м,--тре-н--с-а--. С--------- у--- н- с----- С-ж-л-в-м- у-р- н- с-а-а- ------------------------- Съжалявам, утре не става. 0
S-z-aly----, -tr- n- s-av-. S----------- u--- n- s----- S-z-a-y-v-m- u-r- n- s-a-a- --------------------------- Syzhalyavam, utre ne stava.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? И--ш -- --щ----е-в----а-к--я----с-дм-----? И--- л- н--- п------ з- к--- н- с--------- И-а- л- н-щ- п-е-в-д з- к-а- н- с-д-и-а-а- ------------------------------------------ Имаш ли нещо предвид за края на седмицата? 0
I---h ---n-s---o pr--vid -a-k--ya--a -e---ts---? I---- l- n------ p------ z- k---- n- s---------- I-a-h l- n-s-c-o p-e-v-d z- k-a-a n- s-d-i-s-t-? ------------------------------------------------ Imash li neshcho predvid za kraya na sedmitsata?
Ili imaš već dogovoren sastanak? И-и вече-и-аш уг--орка? И-- в--- и--- у-------- И-и в-ч- и-а- у-о-о-к-? ----------------------- Или вече имаш уговорка? 0
I---v--h- im-s----ov-rk-? I-- v---- i---- u-------- I-i v-c-e i-a-h u-o-o-k-? ------------------------- Ili veche imash ugovorka?
Predlažem da se nađemo za vikend. Пр----г-м--а с- ср---ем --------- --дм---та. П-------- д- с- с------ в к--- н- с--------- П-е-л-г-м д- с- с-е-н-м в к-а- н- с-д-и-а-а- -------------------------------------------- Предлагам да се срещнем в края на седмицата. 0
Pr---a--m--a s- --e-h--ne--v---aya--- sed-i----a. P-------- d- s- s--------- v k---- n- s---------- P-e-l-g-m d- s- s-e-h-h-e- v k-a-a n- s-d-i-s-t-. ------------------------------------------------- Predlagam da se sreshchnem v kraya na sedmitsata.
Hoćemo li na piknik? Да-на---в-м-п-к-ик? Д- н------- п------ Д- н-п-а-и- п-к-и-? ------------------- Да направим пикник? 0
Da-na--a--m pi-n--? D- n------- p------ D- n-p-a-i- p-k-i-? ------------------- Da napravim piknik?
Hoćemo li se odvesti do plaže? Д- -------на -ла--? Д- о----- н- п----- Д- о-и-е- н- п-а-а- ------------------- Да отидем на плажа? 0
Da ----e----------a? D- o----- n- p------ D- o-i-e- n- p-a-h-? -------------------- Da otidem na plazha?
Hoćemo li ići u planine? Д- отид-м-в-п-а-и-а-а? Д- о----- в п--------- Д- о-и-е- в п-а-и-а-а- ---------------------- Да отидем в планината? 0
D--ot--em v----n--ata? D- o----- v p--------- D- o-i-e- v p-a-i-a-a- ---------------------- Da otidem v planinata?
Doći ću po tebe u ured. Ще -- взе-- -- --и-а. Щ- т- в---- о- о----- Щ- т- в-е-а о- о-и-а- --------------------- Ще те взема от офиса. 0
S--he--e ---ma -t o---a. S---- t- v---- o- o----- S-c-e t- v-e-a o- o-i-a- ------------------------ Shche te vzema ot ofisa.
Doći ću po tebe doma. Ще т--в---- о- --щи. Щ- т- в---- о- к---- Щ- т- в-е-а о- к-щ-. -------------------- Ще те взема от къщи. 0
S--he -e--z--a-o- k-s-ch-. S---- t- v---- o- k------- S-c-e t- v-e-a o- k-s-c-i- -------------------------- Shche te vzema ot kyshchi.
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. Ще-те ---ма от-------сна-а-спи---. Щ- т- в---- о- а---------- с------ Щ- т- в-е-а о- а-т-б-с-а-а с-и-к-. ---------------------------------- Ще те взема от автобусната спирка. 0
S--h---- vz--- o--avto--s---- sp----. S---- t- v---- o- a---------- s------ S-c-e t- v-e-a o- a-t-b-s-a-a s-i-k-. ------------------------------------- Shche te vzema ot avtobusnata spirka.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.