Zbirka izraza

hr Sastanak   »   hu Találkozót megbeszélni

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [huszonnégy]

Találkozót megbeszélni

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski mađarski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Le--s--d--- ----bu---? Lekésted az autóbuszt? L-k-s-e- a- a-t-b-s-t- ---------------------- Lekésted az autóbuszt? 0
Čekao / Čekala sam te pola sata. E-y-fé---r-t v-r-a- --d. Egy fél órát vártam rád. E-y f-l ó-á- v-r-a- r-d- ------------------------ Egy fél órát vártam rád. 0
Nemaš mobitel kod sebe? N---s ná--------l---e-on? Nincs nálad mobiltelefon? N-n-s n-l-d m-b-l-e-e-o-? ------------------------- Nincs nálad mobiltelefon? 0
Sljedeći put budi točan! Leg-özele-- lé-y pon--s! Legközelebb légy pontos! L-g-ö-e-e-b l-g- p-n-o-! ------------------------ Legközelebb légy pontos! 0
Sljedeći put uzmi taksi! Leg-öz--eb- -í-- -gy-t-xi-! Legközelebb hívj egy taxit! L-g-ö-e-e-b h-v- e-y t-x-t- --------------------------- Legközelebb hívj egy taxit! 0
Sljedeći put ponesi kišobran! L----z----b h--z-ma----a- -s-r-y-t! Legközelebb hozz magaddal esernyőt! L-g-ö-e-e-b h-z- m-g-d-a- e-e-n-ő-! ----------------------------------- Legközelebb hozz magaddal esernyőt! 0
Sutra imam slobodno. H-lnap----ba- --gyo-. Holnap szabad vagyok. H-l-a- s-a-a- v-g-o-. --------------------- Holnap szabad vagyok. 0
Hoćemo li se sutra sastati? A--runk---l-a---a-ál-oz-i? Akarunk holnap találkozni? A-a-u-k h-l-a- t-l-l-o-n-? -------------------------- Akarunk holnap találkozni? 0
Žao mi je, sutra ne mogu. S-jnálo-- --lna- n---m n---megy. Sajnálom, holnap nekem nem megy. S-j-á-o-, h-l-a- n-k-m n-m m-g-. -------------------------------- Sajnálom, holnap nekem nem megy. 0
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? Va- már-prog--m-- a -étvégé--? Van már programod a hétvégére? V-n m-r p-o-r-m-d a h-t-é-é-e- ------------------------------ Van már programod a hétvégére? 0
Ili imaš već dogovoren sastanak? Vagy-már -líg-rke---l-vala----? Vagy már elígérkeztél valahova? V-g- m-r e-í-é-k-z-é- v-l-h-v-? ------------------------------- Vagy már elígérkeztél valahova? 0
Predlažem da se nađemo za vikend. Ja-aslat-m, ------o-zu-- --h--v----. Javaslatom, találkozzunk a hétvégén. J-v-s-a-o-, t-l-l-o-z-n- a h-t-é-é-. ------------------------------------ Javaslatom, találkozzunk a hétvégén. 0
Hoćemo li na piknik? A--runk p--nike--i- / -i-n-ke--ü--? Akarunk piknikezni? / Piknikezzünk? A-a-u-k p-k-i-e-n-? / P-k-i-e-z-n-? ----------------------------------- Akarunk piknikezni? / Piknikezzünk? 0
Hoćemo li se odvesti do plaže? A-ar--k----tr-n-r- m-nn-?-/----j--k a---ran-ra? Akarunk a strandra menni? / Menjünk a strandra? A-a-u-k a s-r-n-r- m-n-i- / M-n-ü-k a s-r-n-r-? ----------------------------------------------- Akarunk a strandra menni? / Menjünk a strandra? 0
Hoćemo li ići u planine? A-----k a-h----k-e me-n-- - Me-jü---a h------e? Akarunk a hegyekbe menni? / Menjünk a hegyekbe? A-a-u-k a h-g-e-b- m-n-i- / M-n-ü-k a h-g-e-b-? ----------------------------------------------- Akarunk a hegyekbe menni? / Menjünk a hegyekbe? 0
Doći ću po tebe u ured. El-ozla- az-----ábó-.--------s-le--az -rod---l. Elhozlak az irodából. / Felveszlek az irodánál. E-h-z-a- a- i-o-á-ó-. / F-l-e-z-e- a- i-o-á-á-. ----------------------------------------------- Elhozlak az irodából. / Felveszlek az irodánál. 0
Doći ću po tebe doma. E-hozl-----t--nról. - -elveszl-k --h----ok-á-. Elhozlak otthonról. / Felveszlek a házatoknál. E-h-z-a- o-t-o-r-l- / F-l-e-z-e- a h-z-t-k-á-. ---------------------------------------------- Elhozlak otthonról. / Felveszlek a házatoknál. 0
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. Elhozl-- a b-sz-----l--ól. Elhozlak a buszmegállótól. E-h-z-a- a b-s-m-g-l-ó-ó-. -------------------------- Elhozlak a buszmegállótól. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.