Zbirka izraza

hr Sastanak   »   sr Састанак

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [двадесет и четири]

24 [dvadeset i četiri]

Састанак

[Sastanak]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Ј--и--и--ро-ус-и-------пус-и-- ауто--с? Ј--- л- п-------- / п--------- а------- Ј-с- л- п-о-у-т-о / п-о-у-т-л- а-т-б-с- --------------------------------------- Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? 0
J--------r-p-st--------pus--la -ut-bus? J--- l- p-------- / p--------- a------- J-s- l- p-o-u-t-o / p-o-u-t-l- a-t-b-s- --------------------------------------- Jesi li propustio / propustila autobus?
Čekao / Čekala sam te pola sata. Ч-као-- Чекал----- т- -о-- ---а. Ч---- / Ч----- с-- т- п--- с---- Ч-к-о / Ч-к-л- с-м т- п-л- с-т-. -------------------------------- Чекао / Чекала сам те пола сата. 0
Č-k---- Če-ala--am--- -o-- sa-a. Č---- / Č----- s-- t- p--- s---- Č-k-o / Č-k-l- s-m t- p-l- s-t-. -------------------------------- Čekao / Čekala sam te pola sata.
Nemaš mobitel kod sebe? Нема---о-ит---к-д --б-? Н---- м------ к-- с---- Н-м-ш м-б-т-л к-д с-б-? ----------------------- Немаш мобител код себе? 0
N-maš m-bite----d-s-be? N---- m------ k-- s---- N-m-š m-b-t-l k-d s-b-? ----------------------- Nemaš mobitel kod sebe?
Sljedeći put budi točan! Сл-д-ћи п-т-б------ч--! С------ п-- б--- т----- С-е-е-и п-т б-д- т-ч-н- ----------------------- Следећи пут буди тачан! 0
Sled--́---u- -udi---čan! S------- p-- b--- t----- S-e-e-́- p-t b-d- t-č-n- ------------------------ Sledeći put budi tačan!
Sljedeći put uzmi taksi! С--д--и пу- -з-и --кси! С------ п-- у--- т----- С-е-е-и п-т у-м- т-к-и- ----------------------- Следећи пут узми такси! 0
S--deć- -ut--zm---aksi! S------- p-- u--- t----- S-e-e-́- p-t u-m- t-k-i- ------------------------ Sledeći put uzmi taksi!
Sljedeći put ponesi kišobran! С-е-е-- п-т -онес- к-шо--ан! С------ п-- п----- к-------- С-е-е-и п-т п-н-с- к-ш-б-а-! ---------------------------- Следећи пут понеси кишобран! 0
Sl--ec-i p-t po-e---kišo--an! S------- p-- p----- k-------- S-e-e-́- p-t p-n-s- k-š-b-a-! ----------------------------- Sledeći put ponesi kišobran!
Sutra imam slobodno. Су-р- им-м сло-о-но. С---- и--- с-------- С-т-а и-а- с-о-о-н-. -------------------- Сутра имам слободно. 0
Sutr--im-- s-o-odno. S---- i--- s-------- S-t-a i-a- s-o-o-n-. -------------------- Sutra imam slobodno.
Hoćemo li se sutra sastati? Хоћемо -и--- су-ра-----ат-? Х----- л- с- с---- с------- Х-ћ-м- л- с- с-т-а с-с-а-и- --------------------------- Хоћемо ли се сутра састати? 0
Ho--emo-li-s- su--- -a--at-? H------ l- s- s---- s------- H-c-e-o l- s- s-t-a s-s-a-i- ---------------------------- Hoćemo li se sutra sastati?
Žao mi je, sutra ne mogu. Жа--м---е- ---р--н- --г-. Ж-- м- ј-- с---- н- м---- Ж-о м- ј-, с-т-а н- м-г-. ------------------------- Жао ми је, сутра не могу. 0
Ž---mi-je, --t-a-ne --g-. Ž-- m- j-- s---- n- m---- Ž-o m- j-, s-t-a n- m-g-. ------------------------- Žao mi je, sutra ne mogu.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? И-а---и за о-а- вик-нд--ећ-нешт--п---и----? И--- л- з- о--- в----- в-- н---- п--------- И-а- л- з- о-а- в-к-н- в-ћ н-ш-о п-а-и-а-о- ------------------------------------------- Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? 0
Im-- l- -- -----vi--n- -ec- n-š----l--i---o? I--- l- z- o--- v----- v--- n---- p--------- I-a- l- z- o-a- v-k-n- v-c- n-š-o p-a-i-a-o- -------------------------------------------- Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano?
Ili imaš već dogovoren sastanak? И-и--е- ---- --г----------та-ак? И-- в-- и--- д-------- с-------- И-и в-ћ и-а- д-г-в-р-н с-с-а-а-? -------------------------------- Или већ имаш договорен састанак? 0
I-i već----š-d-g--o-en---s---ak? I-- v--- i--- d-------- s-------- I-i v-c- i-a- d-g-v-r-n s-s-a-a-? --------------------------------- Ili već imaš dogovoren sastanak?
Predlažem da se nađemo za vikend. П-ед---е- д- -е-н-ђ--- з---и--нд. П-------- д- с- н----- з- в------ П-е-л-ж-м д- с- н-ђ-м- з- в-к-н-. --------------------------------- Предлажем да се нађемо за викенд. 0
P-edla-em-----e---đ-m---a-vikend. P-------- d- s- n----- z- v------ P-e-l-ž-m d- s- n-đ-m- z- v-k-n-. --------------------------------- Predlažem da se nađemo za vikend.
Hoćemo li na piknik? Хоћемо----н--п-кн--? Х----- л- н- п------ Х-ћ-м- л- н- п-к-и-? -------------------- Хоћемо ли на пикник? 0
Hoć--- li-na-------? H------ l- n- p------ H-c-e-o l- n- p-k-i-? --------------------- Hoćemo li na piknik?
Hoćemo li se odvesti do plaže? Хо-е-о л--се -две-ти до-пла--? Х----- л- с- о------ д- п----- Х-ћ-м- л- с- о-в-с-и д- п-а-е- ------------------------------ Хоћемо ли се одвести до плаже? 0
H---e------s- o--esti do-p-a-e? H------ l- s- o------ d- p----- H-c-e-o l- s- o-v-s-i d- p-a-e- ------------------------------- Hoćemo li se odvesti do plaže?
Hoćemo li ići u planine? Х--е-о -и -ћ- у --а-ин-? Х----- л- и-- у п------- Х-ћ-м- л- и-и у п-а-и-е- ------------------------ Хоћемо ли ићи у планине? 0
Hoćemo--i i--- u--l-ni-e? H------ l- i--- u p------- H-c-e-o l- i-́- u p-a-i-e- -------------------------- Hoćemo li ići u planine?
Doći ću po tebe u ured. Д--и-ћ--по----е у -ан--ларију. Д--- ћ- п- т--- у к----------- Д-ћ- ћ- п- т-б- у к-н-е-а-и-у- ------------------------------ Доћи ћу по тебе у канцеларију. 0
Doć--c----o--eb----ka--elar-j-. D---- c-- p- t--- u k----------- D-c-i c-u p- t-b- u k-n-e-a-i-u- -------------------------------- Doći ću po tebe u kancelariju.
Doći ću po tebe doma. Д--и--у по -е-- --ћи. Д--- ћ- п- т--- к---- Д-ћ- ћ- п- т-б- к-ћ-. --------------------- Доћи ћу по тебе кући. 0
D-ći ć--p--tebe----́i. D---- c-- p- t--- k----- D-c-i c-u p- t-b- k-c-i- ------------------------ Doći ću po tebe kući.
Doći ću po tebe na autobusnu stanicu. До-- ----- -еб- н- ---о-уску--тан---. Д--- ћ- п- т--- н- а-------- с------- Д-ћ- ћ- п- т-б- н- а-т-б-с-у с-а-и-у- ------------------------------------- Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. 0
D-ći c-u p--t--e ---au--b-sku s-----u. D---- c-- p- t--- n- a-------- s------- D-c-i c-u p- t-b- n- a-t-b-s-u s-a-i-u- --------------------------------------- Doći ću po tebe na autobusku stanicu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je mukotrpno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Veselite se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je najprije koncentrirati se na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sustav koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu ovjesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite stanku ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji također vole učiti jezike. Nikad nemojte zasebno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovito ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakirati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Dali si znao?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Znanost nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičnoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova točnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.