Рјечник

sr Састанак   »   lv Vienošanās

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [divdesmit četri]

Vienošanās

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Vai-t- no---ēj-----o--su? V-- t- n------- a-------- V-i t- n-k-v-j- a-t-b-s-? ------------------------- Vai tu nokavēji autobusu? 0
Чекао / Чекала сам те пола сата. Es-------a--ī-- --s-tu--u. E- t--- g------ p--------- E- t-v- g-i-ī-u p-s-t-n-u- -------------------------- Es tevi gaidīju pusstundu. 0
Немаш мобител код себе? V-i -e--n-v -ī-zi mobilā t-lef-n-? V-- t-- n-- l---- m----- t-------- V-i t-v n-v l-d-i m-b-l- t-l-f-n-? ---------------------------------- Vai tev nav līdzi mobilā telefona? 0
Следећи пут буди тачан! N-ka-re-z-e-i--re-īzāka! N-------- e-- p--------- N-k-m-e-z e-i p-e-ī-ā-a- ------------------------ Nākamreiz esi precīzāka! 0
Следећи пут узми такси! N--amrei--p--em -ak-ome---! N-------- p---- t---------- N-k-m-e-z p-ņ-m t-k-o-e-r-! --------------------------- Nākamreiz paņem taksometru! 0
Следећи пут понеси кишобран! Nāk-mre----a-e- l-dzi liet--sa---! N-------- p---- l---- l----------- N-k-m-e-z p-ņ-m l-d-i l-e-u-s-r-u- ---------------------------------- Nākamreiz paņem līdzi lietussargu! 0
Сутра имам слободно. R-- -an ir -rīvs. R-- m-- i- b----- R-t m-n i- b-ī-s- ----------------- Rīt man ir brīvs. 0
Хоћемо ли се сутра састати? V-- -ēs--īt-------i-ies? V-- m-- r-- s----------- V-i m-s r-t s-t-k-i-i-s- ------------------------ Vai mēs rīt satiksimies? 0
Жао ми је, сутра не могу. Ma- -oti-žēl,-rīt e- ---aru. M-- ļ--- ž--- r-- e- n------ M-n ļ-t- ž-l- r-t e- n-v-r-. ---------------------------- Man ļoti žēl, rīt es nevaru. 0
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? Vai-tev šīs nedēļ-s n-ga-- -au-ir---ut--as-s--l-n-t-? V-- t-- š-- n------ n----- j-- i- k--- k-- s--------- V-i t-v š-s n-d-ļ-s n-g-l- j-u i- k-u- k-s s-p-ā-o-s- ----------------------------------------------------- Vai tev šīs nedēļas nogalē jau ir kaut kas saplānots? 0
Или већ имаш договорен састанак? T--ja---r -ā-u -si sar---ju--? T- j-- a- k--- e-- s---------- T- j-u a- k-d- e-i s-r-n-j-s-? ------------------------------ Tu jau ar kādu esi sarunājusi? 0
Предлажем да се нађемо за викенд. Es -----u,--at-ksi-i---ne-ē-a- -o--lē. E- i------ s---------- n------ n------ E- i-s-k-, s-t-k-i-i-s n-d-ļ-s n-g-l-. -------------------------------------- Es iesaku, satiksimies nedēļas nogalē. 0
Хоћемо ли на пикник? Do-im-es--ik---ā? D------- p------- D-s-m-e- p-k-i-ā- ----------------- Dosimies piknikā? 0
Хоћемо ли се одвести до плаже? Brau--i--uz --r-al-? B------- u- j------- B-a-k-i- u- j-r-a-u- -------------------- Brauksim uz jūrmalu? 0
Хоћемо ли ићи у планине? B--uk--- ---ka--ie-? B------- u- k------- B-a-k-i- u- k-l-i-m- -------------------- Brauksim uz kalniem? 0
Доћи ћу по тебе у канцеларију. Es-te- ---brau-šu-p-k-- u---ir--u. E- t-- a--------- p---- u- b------ E- t-v a-z-r-u-š- p-k-ļ u- b-r-j-. ---------------------------------- Es tev aizbraukšu pakaļ uz biroju. 0
Доћи ћу по тебе кући. E- -ev-a--br-u-šu -a-a--u- -ā---. E- t-- a--------- p---- u- m----- E- t-v a-z-r-u-š- p-k-ļ u- m-j-m- --------------------------------- Es tev aizbraukšu pakaļ uz mājām. 0
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Es -evi-s------š---u--bu-u-p-e---ā. E- t--- s-------- a------- p------- E- t-v- s-g-i-ī-u a-t-b-s- p-e-u-ā- ----------------------------------- Es tevi sagaidīšu autobusu pieturā. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.