Рјечник

sr На аеродрому   »   lv Lidostā

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trīsdesmit pieci]

Lidostā

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. E- v-lo--rez--vē-----o-um- -z-A---ām. E- v---- r------- l------- u- A------ E- v-l-s r-z-r-ē- l-d-j-m- u- A-ē-ā-. ------------------------------------- Es vēlos rezervēt lidojumu uz Atēnām. 0
Да ли је то директан лет? Vai---- ir---e---s -e-s-? V-- t-- i- t------ r----- V-i t-s i- t-e-a-s r-i-s- ------------------------- Vai tas ir tiešais reiss? 0
Молим место до прозора, за непушаче. Lūdz-, vi-tu --e---g-,-nes--ķ---jam. L----- v---- p-- l---- n------------ L-d-u- v-e-u p-e l-g-, n-s-ē-ē-ā-a-. ------------------------------------ Lūdzu, vietu pie loga, nesmēķētājam. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Es -ē----aps--pri-ā---ezerv-----. E- v---- a---------- r----------- E- v-l-s a-s-i-r-n-t r-z-r-ā-i-u- --------------------------------- Es vēlos apstiprināt rezervāciju. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Es vē-o----teikt r--er--ciju. E- v---- a------ r----------- E- v-l-s a-t-i-t r-z-r-ā-i-u- ----------------------------- Es vēlos atteikt rezervāciju. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. E--vēlos--ā-reze----. E- v---- p----------- E- v-l-s p-r-e-e-v-t- --------------------- Es vēlos pārrezervēt. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Ka-----n--a-a-s -ei-s--z--om-? K-- i- n------- r---- u- R---- K-d i- n-k-m-i- r-i-s u- R-m-? ------------------------------ Kad ir nākamais reiss uz Romu? 0
Јесу ли слободна још два места? Vai-i------d--a--b-ī-as-v----s? V-- i- v-- d---- b----- v------ V-i i- v-l d-v-s b-ī-a- v-e-a-? ------------------------------- Vai ir vēl divas brīvas vietas? 0
Не, имамо још само једно место слободно. N---vē--i--ti-a--v---- br-v---i--a. N-- v-- i- t---- v---- b---- v----- N-, v-l i- t-k-i v-e-a b-ī-a v-e-a- ----------------------------------- Nē, vēl ir tikai viena brīva vieta. 0
Када слећемо? Ka--m------ai--mies? K-- m-- n----------- K-d m-s n-l-i-a-i-s- -------------------- Kad mēs nolaižamies? 0
Када смо тамо? Ka- --- --si- -lāt? K-- m-- b---- k---- K-d m-s b-s-m k-ā-? ------------------- Kad mēs būsim klāt? 0
Када вози аутобус у центар града? C--os i- a-tobu-s -z p-l--t-- -en-ru? C---- i- a------- u- p------- c------ C-k-s i- a-t-b-s- u- p-l-ē-a- c-n-r-? ------------------------------------- Cikos ir autobuss uz pilsētas centru? 0
Да ли је то Ваш кофер? Va--t-s--r-Jū-u---fe-i-? V-- t-- i- J--- k------- V-i t-s i- J-s- k-f-r-s- ------------------------ Vai tas ir Jūsu koferis? 0
Да ли је то Ваша ташна? Va--t--ir --s- som-? V-- t- i- J--- s---- V-i t- i- J-s- s-m-? -------------------- Vai tā ir Jūsu soma? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? V-i tā--- -ū-u --g--a? V-- t- i- J--- b------ V-i t- i- J-s- b-g-ž-? ---------------------- Vai tā ir Jūsu bagāža? 0
Колико пртљага могу понети? Cik ---lu --gāž---s--rīk-tu ---t ---z-? C-- l---- b----- e- d------ ņ--- l----- C-k l-e-u b-g-ž- e- d-ī-s-u ņ-m- l-d-i- --------------------------------------- Cik lielu bagāžu es drīkstu ņemt līdzi? 0
Двадесет кила. Divd--mi---i-o------. D-------- k---------- D-v-e-m-t k-l-g-a-u-. --------------------- Divdesmit kilogramus. 0
Шта, само двадесет кила? Ko, ---a- divd--m-t-kilo-r-m-s? K-- t---- d-------- k---------- K-, t-k-i d-v-e-m-t k-l-g-a-u-? ------------------------------- Ko, tikai divdesmit kilogramus? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.