Рјечник

sr Састанак   »   ca La cita

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [vint-i-quatre]

La cita

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Qu--has-p---ut l’-u---ú-? Q-- h-- p----- l--------- Q-e h-s p-r-u- l-a-t-b-s- ------------------------- Que has perdut l’autobús? 0
Чекао / Чекала сам те пола сата. T-he esp-r-t-d-ran---itja -ora. T--- e------ d----- m---- h---- T-h- e-p-r-t d-r-n- m-t-a h-r-. ------------------------------- T’he esperat durant mitja hora. 0
Немаш мобител код себе? No----t----- -òbi-? N- p----- e- m----- N- p-r-e- e- m-b-l- ------------------- No portes el mòbil? 0
Следећи пут буди тачан! Si-ue- ----ual--- --òx--- ve-a--! S----- p------ l- p------ v------ S-g-e- p-n-u-l l- p-ò-i-a v-g-d-! --------------------------------- Sigues puntual la pròxima vegada! 0
Следећи пут узми такси! Pr-n-u----x- la-pr-xim----ga-a! P--- u- t--- l- p------ v------ P-e- u- t-x- l- p-ò-i-a v-g-d-! ------------------------------- Pren un taxi la pròxima vegada! 0
Следећи пут понеси кишобран! Emp-r--’t--n-pa--ig-a l- -rò-ima----ada! E-------- u- p------- l- p------ v------ E-p-r-a-t u- p-r-i-u- l- p-ò-i-a v-g-d-! ---------------------------------------- Emporta’t un paraigua la pròxima vegada! 0
Сутра имам слободно. D--à --t---l-i--e. D--- e---- l------ D-m- e-t-c l-i-r-. ------------------ Demà estic lliure. 0
Хоћемо ли се сутра састати? P-d----e-r-’-s ----? P---- v------- d---- P-d-m v-u-e-n- d-m-? -------------------- Podem veure’ns demà? 0
Жао ми је, сутра не могу. Em -a--g---- --m- n- --c. E- s-- g---- d--- n- p--- E- s-p g-e-, d-m- n- p-c- ------------------------- Em sap greu, demà no puc. 0
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? Has ---nej-t-a----a---s- pe- --u-s--c-- -e s---ana? H-- p------- a----- c--- p-- a----- c-- d- s------- H-s p-a-e-a- a-g-n- c-s- p-r a-u-s- c-p d- s-t-a-a- --------------------------------------------------- Has planejat alguna cosa per aquest cap de setmana? 0
Или већ имаш договорен састанак? O -- h-s-q--da---mb--lgú? O j- h-- q----- a-- a---- O j- h-s q-e-a- a-b a-g-? ------------------------- O ja has quedat amb algú? 0
Предлажем да се нађемо за викенд. P----s---ue-e-- veg-m---u-st -a---e -e-m--a. P------ q-- e-- v---- a----- c-- d- s------- P-o-o-o q-e e-s v-g-m a-u-s- c-p d- s-t-a-a- -------------------------------------------- Proposo que ens vegem aquest cap de setmana. 0
Хоћемо ли на пикник? Q---et -embl- ---f-m-un -í-nic? Q-- e- s----- s- f-- u- p------ Q-è e- s-m-l- s- f-m u- p-c-i-? ------------------------------- Què et sembla si fem un pícnic? 0
Хоћемо ли се одвести до плаже? Q-- et s-m--a-si -n-- - l- pl-tj-? Q-- e- s----- s- a--- a l- p------ Q-è e- s-m-l- s- a-e- a l- p-a-j-? ---------------------------------- Què et sembla si anem a la platja? 0
Хоћемо ли ићи у планине? Qu---t ---b-a si------a -- mu--a-y-? Q-- e- s----- s- a--- a l- m-------- Q-è e- s-m-l- s- a-e- a l- m-n-a-y-? ------------------------------------ Què et sembla si anem a la muntanya? 0
Доћи ћу по тебе у канцеларију. E--vinc a ---c---a-l--fic-na. E- v--- a b----- a l--------- E- v-n- a b-s-a- a l-o-i-i-a- ----------------------------- Et vinc a buscar a l’oficina. 0
Доћи ћу по тебе кући. E--v-------uscar-- c-s-. E- v--- a b----- a c---- E- v-n- a b-s-a- a c-s-. ------------------------ Et vinc a buscar a casa. 0
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Et v-nc --b-scar a la-pa-a------uto-ú-. E- v--- a b----- a l- p----- d--------- E- v-n- a b-s-a- a l- p-r-d- d-a-t-b-s- --------------------------------------- Et vinc a buscar a la parada d’autobús. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.