Рјечник

sr Код доктора   »   lv Pie ārsta

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [piecdesmit sepiņi]

Pie ārsta

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. M----r pie-a-s----ie ā---a. Man ir pieraksts pie ārsta. M-n i- p-e-a-s-s p-e ā-s-a- --------------------------- Man ir pieraksts pie ārsta. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. Man--r-p--r-ks-s--z-d--m--i--. Man ir pieraksts uz desmitiem. M-n i- p-e-a-s-s u- d-s-i-i-m- ------------------------------ Man ir pieraksts uz desmitiem. 0
Како је Ваше име? Kā-J-s -a--? Kā Jūs sauc? K- J-s s-u-? ------------ Kā Jūs sauc? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. Lūd-u- ga----t uzg--d---j---e-pā! Lūdzu, gaidiet uzgaidāmajā telpā! L-d-u- g-i-i-t u-g-i-ā-a-ā t-l-ā- --------------------------------- Lūdzu, gaidiet uzgaidāmajā telpā! 0
Доктор долази одмах. Ār----tūl-t--āks. Ārsts tūlīt nāks. Ā-s-s t-l-t n-k-. ----------------- Ārsts tūlīt nāks. 0
Где сте осигурани? Kur Jū---sat-----oš-nā--? Kur Jūs esat apdrošināta? K-r J-s e-a- a-d-o-i-ā-a- ------------------------- Kur Jūs esat apdrošināta? 0
Шта могу учинити за Вас? Ko e- varu-d---t J-s---ab-? Ko es varu darīt Jūsu labā? K- e- v-r- d-r-t J-s- l-b-? --------------------------- Ko es varu darīt Jūsu labā? 0
Имате ли болове? V-i----s--r-s--es? Vai Jums ir sāpes? V-i J-m- i- s-p-s- ------------------ Vai Jums ir sāpes? 0
Где вас боли? Kur sāp? Kur sāp? K-r s-p- -------- Kur sāp? 0
Ја имам увек болове у леђима. Man -i-n--r-s-- -u--r-. Man vienmēr sāp mugura. M-n v-e-m-r s-p m-g-r-. ----------------------- Man vienmēr sāp mugura. 0
Ја често имам главобољу. Man -i------- -a-v-. Man bieži sāp galva. M-n b-e-i s-p g-l-a- -------------------- Man bieži sāp galva. 0
Ја понекад имам трбобољу. Ma--da--e-- sā------rs. Man dažreiz sāp vēders. M-n d-ž-e-z s-p v-d-r-. ----------------------- Man dažreiz sāp vēders. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! L-dzu, -tģ---ie-ies līd- -iduklim! Lūdzu, atģērbieties līdz viduklim! L-d-u- a-ģ-r-i-t-e- l-d- v-d-k-i-! ---------------------------------- Lūdzu, atģērbieties līdz viduklim! 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! Lūd------g---e-i-- u- dī---a! Lūdzu, atgulieties uz dīvāna! L-d-u- a-g-l-e-i-s u- d-v-n-! ----------------------------- Lūdzu, atgulieties uz dīvāna! 0
Крвни притисак је у реду. A--ns---ed--n--i--k--tīb-. Asinsspiediens ir kārtībā. A-i-s-p-e-i-n- i- k-r-ī-ā- -------------------------- Asinsspiediens ir kārtībā. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. Es j-ms---šp--cē--. Es jums iešpricēšu. E- j-m- i-š-r-c-š-. ------------------- Es jums iešpricēšu. 0
Ја ћу Вам дати таблете. E- Ju-----d-š- ta-l---s. Es Jums iedošu tabletes. E- J-m- i-d-š- t-b-e-e-. ------------------------ Es Jums iedošu tabletes. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. Es -u-s-iz------š- ---ept-. Es Jums izrakstīšu recepti. E- J-m- i-r-k-t-š- r-c-p-i- --------------------------- Es Jums izrakstīšu recepti. 0

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)