Рјечник

sr Земље и језици   »   lv Valstis un valodas

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [pieci]

Valstis un valodas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Џон је из Лондона. Dž----ir ----o-d--as. D---- i- n- L-------- D-o-s i- n- L-n-o-a-. --------------------- Džons ir no Londonas. 0
Лондон је у Великој Британији. L-------atr-da- --elbr--ānijā. L------ a------ L------------- L-n-o-a a-r-d-s L-e-b-i-ā-i-ā- ------------------------------ Londona atrodas Lielbritānijā. 0
Он говори енглески. Vi-- run- a---u-v--od-. V--- r--- a---- v------ V-ņ- r-n- a-g-u v-l-d-. ----------------------- Viņš runā angļu valodā. 0
Марија је из Мадрида. M---j---r n- Ma----es. M----- i- n- M-------- M-r-j- i- n- M-d-i-e-. ---------------------- Marija ir no Madrides. 0
Мадрид је у Шпанији. Mad-i------o-as-Spā-i-ā. M------ a------ S------- M-d-i-e a-r-d-s S-ā-i-ā- ------------------------ Madride atrodas Spānijā. 0
Она говори шпански. Viņa --n- s--ņ- v-l---. V--- r--- s---- v------ V-ņ- r-n- s-ā-u v-l-d-. ----------------------- Viņa runā spāņu valodā. 0
Петер и Марта су из Берлина. Pēt---s----M-r-a i---o--er--n-s. P------ u- M---- i- n- B-------- P-t-r-s u- M-r-a i- n- B-r-ī-e-. -------------------------------- Pēteris un Marta ir no Berlīnes. 0
Берлин је у Немачкој. B---īn---t------Vāc-j-. B------ a------ V------ B-r-ī-e a-r-d-s V-c-j-. ----------------------- Berlīne atrodas Vācijā. 0
Говорите ли обоје немачки? Va- j-s --i--u--j-t-v-c--k-? V-- j-- a-- r------ v------- V-i j-s a-i r-n-j-t v-c-s-i- ---------------------------- Vai jūs abi runājat vāciski? 0
Лондон је главни град. Lon-on---r-gal-a----sē--. L------ i- g------------- L-n-o-a i- g-l-a-p-l-ē-a- ------------------------- Londona ir galvaspilsēta. 0
Мадрид и Берлин су такође главни градови. M-dri----n Be----- --ī i-----va---l-ēt--. M------ u- B------ a-- i- g-------------- M-d-i-e u- B-r-ī-e a-ī i- g-l-a-p-l-ē-a-. ----------------------------------------- Madride un Berlīne arī ir galvaspilsētas. 0
Главни градови су велики и бучни. G-l--sp--s--as----li--as-u- -ro-šņain-s. G------------- i- l----- u- t----------- G-l-a-p-l-ē-a- i- l-e-a- u- t-o-š-a-n-s- ---------------------------------------- Galvaspilsētas ir lielas un trokšņainas. 0
Француска је у Европи. F-a--ij- ---od-- Ei-o--. F------- a------ E------ F-a-c-j- a-r-d-s E-r-p-. ------------------------ Francija atrodas Eiropā. 0
Египат је у Африци. Ē----- ----das--fri--. Ē----- a------ Ā------ Ē-i-t- a-r-d-s Ā-r-k-. ---------------------- Ēģipte atrodas Āfrikā. 0
Јапан је у Азији. Jap-na---r---s--z--ā. J----- a------ Ā----- J-p-n- a-r-d-s Ā-i-ā- --------------------- Japāna atrodas Āzijā. 0
Канада је у Северној Америци. K---d--at-o-as-Zi---ļam-rik-. K----- a------ Z------------- K-n-d- a-r-d-s Z-e-e-a-e-i-ā- ----------------------------- Kanāda atrodas Ziemeļamerikā. 0
Панама је у Средњој Америци. Pa-a-- -t-od----i-u-a--rik-. P----- a------ V------------ P-n-m- a-r-d-s V-d-s-m-r-k-. ---------------------------- Panama atrodas Vidusamerikā. 0
Бразил је у Јужној Америци. Bra-īl----atr--as ---n---ame--kā. B-------- a------ D-------------- B-a-ī-i-a a-r-d-s D-e-v-d-m-r-k-. --------------------------------- Brazīlija atrodas Dienvidamerikā. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!