Рјечник

sr Састанак   »   kk Appointment

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [жиырма төрт]

24 [jïırma tört]

Appointment

[Kezdesw]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? А-т--у------а-----о-д-ң ба? А--------- қ---- қ----- б-- А-т-б-с-а- қ-л-п қ-й-ы- б-? --------------------------- Автобустан қалып қойдың ба? 0
Av---w--------ı--q---ı- ba? A--------- q---- q----- b-- A-t-b-s-a- q-l-p q-y-ı- b-? --------------------------- Avtobwstan qalıp qoydıñ ba?
Чекао / Чекала сам те пола сата. Мен с-н--ж-рт- сағат-кү--і-. М-- с--- ж---- с---- к------ М-н с-н- ж-р-ы с-ғ-т к-т-і-. ---------------------------- Мен сені жарты сағат күттім. 0
M-n---n--jartı-sağ-t k--ti-. M-- s--- j---- s---- k------ M-n s-n- j-r-ı s-ğ-t k-t-i-. ---------------------------- Men seni jartı sağat küttim.
Немаш мобител код себе? Жаның----ял---елефон-жо- --? Ж------ ұ--- т------ ж-- п-- Ж-н-ң-а ұ-л- т-л-ф-н ж-қ п-? ---------------------------- Жаныңда ұялы телефон жоқ па? 0
J----d------ı t-l---n jo- --? J------ u---- t------ j-- p-- J-n-ñ-a u-a-ı t-l-f-n j-q p-? ----------------------------- Janıñda uyalı telefon joq pa?
Следећи пут буди тачан! К-л-сі-ж-лы-----тында -ел. К----- ж--- у-------- к--- К-л-с- ж-л- у-қ-т-н-а к-л- -------------------------- Келесі жолы уақытында кел. 0
Ke---i --lı w-qı---da ke-. K----- j--- w-------- k--- K-l-s- j-l- w-q-t-n-a k-l- -------------------------- Kelesi jolı waqıtında kel.
Следећи пут узми такси! К--есі жолы -акси-ш--ыр! К----- ж--- т---- ш----- К-л-с- ж-л- т-к-и ш-қ-р- ------------------------ Келесі жолы такси шақыр! 0
K-lesi-j-lı t-k-- ş----! K----- j--- t---- ş----- K-l-s- j-l- t-k-ï ş-q-r- ------------------------ Kelesi jolı taksï şaqır!
Следећи пут понеси кишобран! Келесі-жо-ы-қ-лша-ы- а-- -ел! К----- ж--- қ------- а-- к--- К-л-с- ж-л- қ-л-а-ы- а-а к-л- ----------------------------- Келесі жолы қолшатыр ала кел! 0
Ke-es- -o-ı qolşat-- -la-k-l! K----- j--- q------- a-- k--- K-l-s- j-l- q-l-a-ı- a-a k-l- ----------------------------- Kelesi jolı qolşatır ala kel!
Сутра имам слободно. Ер-ең---н-б-сп-н. Е---- м-- б------ Е-т-ң м-н б-с-ы-. ----------------- Ертең мен боспын. 0
E-teñ-men -o--ın. E---- m-- b------ E-t-ñ m-n b-s-ı-. ----------------- Erteñ men bospın.
Хоћемо ли се сутра састати? Ерте- --з--с-е- қайт-д-? Е---- к-------- қ------- Е-т-ң к-з-е-с-к қ-й-е-і- ------------------------ Ертең кездессек қайтеді? 0
Er----kezde-sek-q--ted-? E---- k-------- q------- E-t-ñ k-z-e-s-k q-y-e-i- ------------------------ Erteñ kezdessek qaytedi?
Жао ми је, сутра не могу. Ө----ш-і--------м----н-і-ім-ж--. Ө-------- е---- м---------- ж--- Ө-і-і-т-, е-т-ң м-м-і-д-г-м ж-қ- -------------------------------- Өкінішті, ертең мүмкіндігім жоқ. 0
Ök----ti,-e-teñ m------ig-m-j--. Ö-------- e---- m---------- j--- Ö-i-i-t-, e-t-ñ m-m-i-d-g-m j-q- -------------------------------- Ökinişti, erteñ mümkindigim joq.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? Осы---мал--қ- -осп---ң -а- ма? О-- д-------- ж------- б-- м-- О-ы д-м-л-с-а ж-с-а-ы- б-р м-? ------------------------------ Осы демалысқа жоспарың бар ма? 0
Os--de-alı--a---spa-ıñ---r m-? O-- d-------- j------- b-- m-- O-ı d-m-l-s-a j-s-a-ı- b-r m-? ------------------------------ Osı demalısqa josparıñ bar ma?
Или већ имаш договорен састанак? Әл-- ---еу--н к--ісіп қ--ды---а? Ә--- б------- к------ қ----- б-- Ә-д- б-р-у-е- к-л-с-п қ-й-ы- б-? -------------------------------- Әлде біреумен келісіп қойдың ба? 0
Ä--- b-r-w----kel--i- ---dı- -a? Ä--- b------- k------ q----- b-- Ä-d- b-r-w-e- k-l-s-p q-y-ı- b-? -------------------------------- Älde birewmen kelisip qoydıñ ba?
Предлажем да се нађемо за викенд. Дем-----күні-кез--с--- ұ-ын-м--. Д------ к--- к-------- ұ-------- Д-м-л-с к-н- к-з-е-у-і ұ-ы-а-ы-. -------------------------------- Демалыс күні кездесуді ұсынамын. 0
D---lı- -ün- k-z-es-----s------. D------ k--- k-------- u-------- D-m-l-s k-n- k-z-e-w-i u-ı-a-ı-. -------------------------------- Demalıs küni kezdeswdi usınamın.
Хоћемо ли на пикник? Көк------а-ы--п-? К---- ш------ п-- К-к-е ш-ғ-й-қ п-? ----------------- Көкке шығайық па? 0
K---- -----ı--p-? K---- ş------ p-- K-k-e ş-ğ-y-q p-? ----------------- Kökke şığayıq pa?
Хоћемо ли се одвести до плаже? Жа-аж-й---б----ы--па? Ж-------- б------ п-- Ж-ғ-ж-й-а б-р-й-қ п-? --------------------- Жағажайға барайық па? 0
J----a--a-bar-yı--pa? J-------- b------ p-- J-ğ-j-y-a b-r-y-q p-? --------------------- Jağajayğa barayıq pa?
Хоћемо ли ићи у планине? Т-уғ- -арам---б-? Т---- б------ б-- Т-у-а б-р-м-з б-? ----------------- Тауға барамыз ба? 0
Tawğa--a-a-ı- --? T---- b------ b-- T-w-a b-r-m-z b-? ----------------- Tawğa baramız ba?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. М-н-с-ні -е--еден---ып--ет--і-. М-- с--- к------- а--- к------- М-н с-н- к-ң-е-е- а-ы- к-т-м-н- ------------------------------- Мен сені кеңседен алып кетемін. 0
M----e-i---ñ-e-en-alı- ke-em--. M-- s--- k------- a--- k------- M-n s-n- k-ñ-e-e- a-ı- k-t-m-n- ------------------------------- Men seni keñseden alıp ketemin.
Доћи ћу по тебе кући. Ме- с--- үй--н--л-- -е-емін. М-- с--- ү---- а--- к------- М-н с-н- ү-д-н а-ы- к-т-м-н- ---------------------------- Мен сені үйден алып кетемін. 0
M-n -e-- ----n-a--- -e-em--. M-- s--- ü---- a--- k------- M-n s-n- ü-d-n a-ı- k-t-m-n- ---------------------------- Men seni üyden alıp ketemin.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. М-- ---- ---о-у- а---амасынан ал-п--е-е-ін. М-- с--- а------ а----------- а--- к------- М-н с-н- а-т-б-с а-л-а-а-ы-а- а-ы- к-т-м-н- ------------------------------------------- Мен сені автобус аялдамасынан алып кетемін. 0
Me- -----avto----ay-ld---sı-an --ı--k--emi-. M-- s--- a------ a------------ a--- k------- M-n s-n- a-t-b-s a-a-d-m-s-n-n a-ı- k-t-m-n- -------------------------------------------- Men seni avtobws ayaldamasınan alıp ketemin.

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.