Рјечник

sr Састанак   »   be Дамоўленасць

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [дваццаць чатыры]

24 [dvatstsats’ chatyry]

Дамоўленасць

[Damoulenasts’]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Ты--п-зніў---на--ўт-бу-? Т- с-------- н- а------- Т- с-а-н-ў-я н- а-т-б-с- ------------------------ Ты спазніўся на аўтобус? 0
T--s--znіus------au--b-s? T- s--------- n- a------- T- s-a-n-u-y- n- a-t-b-s- ------------------------- Ty spaznіusya na autobus?
Чекао / Чекала сам те пола сата. Я-ча--- - чак--а -я----а-г-д----. Я ч---- / ч----- ц--- п---------- Я ч-к-ў / ч-к-л- ц-б- п-ў-а-з-н-. --------------------------------- Я чакаў / чакала цябе паўгадзіны. 0
Ya -h-k-- / c---al--ts--b- --u-a-----. Y- c----- / c------ t----- p---------- Y- c-a-a- / c-a-a-a t-y-b- p-u-a-z-n-. -------------------------------------- Ya chakau / chakala tsyabe paugadzіny.
Немаш мобител код себе? У ц--е н-м--- с---й -а-і-ьн-га-тэл-фона? У ц--- н--- з с---- м--------- т-------- У ц-б- н-м- з с-б-й м-б-л-н-г- т-л-ф-н-? ---------------------------------------- У цябе няма з сабой мабільнага тэлефона? 0
U tsy-be nya-- z--a-oy ------n-ga--el---n-? U t----- n---- z s---- m--------- t-------- U t-y-b- n-a-a z s-b-y m-b-l-n-g- t-l-f-n-? ------------------------------------------- U tsyabe nyama z saboy mabіl’naga telefona?
Следећи пут буди тачан! Ка---л-ск-,---на-т--ны --з н- --а--яйся! К--- л----- у н------- р-- н- с--------- К-л- л-с-а- у н-с-у-н- р-з н- с-а-н-й-я- ---------------------------------------- Калі ласка, у наступны раз не спазняйся! 0
K--- l-sk-, --na-------r---n- --a----y-ya! K--- l----- u n------- r-- n- s----------- K-l- l-s-a- u n-s-u-n- r-z n- s-a-n-a-s-a- ------------------------------------------ Kalі laska, u nastupny raz ne spaznyaysya!
Следећи пут узми такси! Н--т-пны---а-а-----ь--------і! Н-------- р---- е--- н- т----- Н-с-у-н-м р-з-м е-з- н- т-к-і- ------------------------------ Наступным разам едзь на таксі! 0
N---u--y----z-- ye--’--- t----! N-------- r---- y---- n- t----- N-s-u-n-m r-z-m y-d-’ n- t-k-і- ------------------------------- Nastupnym razam yedz’ na taksі!
Следећи пут понеси кишобран! На-т----м-ра--м----ьмі-па-ас--! Н-------- р---- в----- п------- Н-с-у-н-м р-з-м в-з-м- п-р-с-н- ------------------------------- Наступным разам вазьмі парасон! 0
N----pn---raz-- -a-’m---a-as-n! N-------- r---- v----- p------- N-s-u-n-m r-z-m v-z-m- p-r-s-n- ------------------------------- Nastupnym razam vaz’mі parason!
Сутра имам слободно. З---р--у м-н- н--а п-а--. З----- у м--- н--- п----- З-ў-р- у м-н- н-м- п-а-ы- ------------------------- Заўтра у мяне няма працы. 0
Z---ra-u -y--e --a---p-atsy. Z----- u m---- n---- p------ Z-u-r- u m-a-e n-a-a p-a-s-. ---------------------------- Zautra u myane nyama pratsy.
Хоћемо ли се сутра састати? Дав-- сус-рэ--мс- заўт-а. Д---- с---------- з------ Д-в-й с-с-р-н-м-я з-ў-р-. ------------------------- Давай сустрэнемся заўтра. 0
Dava----stre-----a-----ra. D---- s----------- z------ D-v-y s-s-r-n-m-y- z-u-r-. -------------------------- Davay sustrenemsya zautra.
Жао ми је, сутра не могу. Н- ----, - -а-т---не -агу. Н- ж---- я з----- н- м---- Н- ж-л-, я з-ў-р- н- м-г-. -------------------------- На жаль, я заўтра не магу. 0
N--z---’--ya--au------ m-g-. N- z----- y- z----- n- m---- N- z-a-’- y- z-u-r- n- m-g-. ---------------------------- Na zhal’, ya zautra ne magu.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? У-цяб- -жо-ё-ц--п-ан--н- гэ--- --х-дн--? У ц--- ў-- ё--- п---- н- г---- в-------- У ц-б- ў-о ё-ц- п-а-ы н- г-т-я в-х-д-ы-? ---------------------------------------- У цябе ўжо ёсць планы на гэтыя выхадныя? 0
U--s-----u--- y-sts’-----y na ge--ya v-kh--nyy-? U t----- u--- y----- p---- n- g----- v---------- U t-y-b- u-h- y-s-s- p-a-y n- g-t-y- v-k-a-n-y-? ------------------------------------------------ U tsyabe uzho yosts’ plany na getyya vykhadnyya?
Или већ имаш договорен састанак? Ц---- ў-о ----м---і-----в-ўс-? Ц- т- ў-- з к------ д--------- Ц- т- ў-о з к-м-ь-і д-м-в-ў-я- ------------------------------ Ці ты ўжо з кімсьці дамовіўся? 0
Ts- t- -zho-z --m--t-і-d-m---us--? T-- t- u--- z k------- d---------- T-і t- u-h- z k-m-’-s- d-m-v-u-y-? ---------------------------------- Tsі ty uzho z kіms’tsі damovіusya?
Предлажем да се нађемо за викенд. Я--р-паную---с-рэц----а -ых-д-ы-. Я п------- с-------- н- в-------- Я п-а-а-у- с-с-р-ц-а н- в-х-д-ы-. --------------------------------- Я прапаную сустрэцца на выхадных. 0
Ya----pa---- su-----s-sa-n---y---dny-h. Y- p-------- s---------- n- v---------- Y- p-a-a-u-u s-s-r-t-t-a n- v-k-a-n-k-. --------------------------------------- Ya prapanuyu sustretstsa na vykhadnykh.
Хоћемо ли на пикник? Дава--з-----м пікнік. Д---- з------ п------ Д-в-й з-а-з-м п-к-і-. --------------------- Давай зладзім пікнік. 0
D---- --a--і--pі-n-k. D---- z------ p------ D-v-y z-a-z-m p-k-і-. --------------------- Davay zladzіm pіknіk.
Хоћемо ли се одвести до плаже? Дав-й па-------- -ля-! Д---- п------ н- п---- Д-в-й п-е-з-м н- п-я-! ---------------------- Давай паедзем на пляж! 0
D--a---ae---- -a--ly---! D---- p------ n- p------ D-v-y p-e-z-m n- p-y-z-! ------------------------ Davay paedzem na plyazh!
Хоћемо ли ићи у планине? Д-ва--п-едз---------! Д---- п------ у г---- Д-в-й п-е-з-м у г-р-! --------------------- Давай паедзем у горы! 0
D---y -a---em-u-gor-! D---- p------ u g---- D-v-y p-e-z-m u g-r-! --------------------- Davay paedzem u gory!
Доћи ћу по тебе у канцеларију. Я -а--у--а---б-----фі-. Я з---- п- ц--- ў о---- Я з-е-у п- ц-б- ў о-і-. ----------------------- Я заеду па цябе ў офіс. 0
Ya ----- pa t-y-be u----s. Y- z---- p- t----- u o---- Y- z-e-u p- t-y-b- u o-і-. -------------------------- Ya zaedu pa tsyabe u ofіs.
Доћи ћу по тебе кући. Я-------па-цябе дад---. Я з---- п- ц--- д------ Я з-е-у п- ц-б- д-д-м-. ----------------------- Я заеду па цябе дадому. 0
Y- z-edu--- --ya-e--ado-u. Y- z---- p- t----- d------ Y- z-e-u p- t-y-b- d-d-m-. -------------------------- Ya zaedu pa tsyabe dadomu.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Я----яру--ябе з п-ыпы--- -ўтобус-. Я з----- ц--- з п------- а-------- Я з-б-р- ц-б- з п-ы-ы-к- а-т-б-с-. ---------------------------------- Я забяру цябе з прыпынку аўтобуса. 0
Y--z-by--- tsyabe ----y-y--u---t--us-. Y- z------ t----- z p------- a-------- Y- z-b-a-u t-y-b- z p-y-y-k- a-t-b-s-. -------------------------------------- Ya zabyaru tsyabe z prypynku autobusa.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.