Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   lv Piederības vietniekvārdi 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [sešdesmit seši]

Piederības vietniekvārdi 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
ја – мој / моја / моје e- – mans e- – m--- e- – m-n- --------- es – mans 0
Ја не могу наћи мој кључ. E-------- ---ast--a---a--l-g-. E- n----- a----- s--- a------- E- n-v-r- a-r-s- s-v- a-s-ē-u- ------------------------------ Es nevaru atrast savu atslēgu. 0
Ја не могу наћи моју возну карту. E----va-u--t-ast-sa-u-brau---n-s--iļet-. E- n----- a----- s--- b--------- b------ E- n-v-r- a-r-s- s-v- b-a-k-a-a- b-ļ-t-. ---------------------------------------- Es nevaru atrast savu braukšanas biļeti. 0
ти – твој / твоја / твоје t- - ta-s t- – t--- t- – t-v- --------- tu – tavs 0
Јеси ли нашао твој кључ? V-i -u -t-ad- s-----t-lēg-? V-- t- a----- s--- a------- V-i t- a-r-d- s-v- a-s-ē-u- --------------------------- Vai tu atradi savu atslēgu? 0
Јеси ли нашао твоју возну карту? Va---u--t-ad- -a-- b---k-a-as--iļ--i? V-- t- a----- s--- b--------- b------ V-i t- a-r-d- s-v- b-a-k-a-a- b-ļ-t-? ------------------------------------- Vai tu atradi savu braukšanas biļeti? 0
он – његов / његова / његово vi-š – --ņa v--- – v--- v-ņ- – v-ņ- ----------- viņš – viņa 0
Знаш ли где је његов кључ? Va- ---zi--, kur-i------ ----ē-a? V-- t- z---- k-- i- v--- a------- V-i t- z-n-, k-r i- v-ņ- a-s-ē-a- --------------------------------- Vai tu zini, kur ir viņa atslēga? 0
Знаш ли где је његова возна карта? V----- -in-- -u--i--vi-a-bra--šanas----et-? V-- t- z---- k-- i- v--- b--------- b------ V-i t- z-n-, k-r i- v-ņ- b-a-k-a-a- b-ļ-t-? ------------------------------------------- Vai tu zini, kur ir viņa braukšanas biļete? 0
она – њен / њена / њено v--a –--i--s v--- – v---- v-ņ- – v-ņ-s ------------ viņa – viņas 0
Њен новац је нестао. V-ņ-i--- pazu-u---na-da. V---- i- p------- n----- V-ņ-i i- p-z-d-s- n-u-a- ------------------------ Viņai ir pazudusi nauda. 0
Њена кредитна картица је такође нестала. U--v---i --i----a--a-ī--r------r---. U- v---- v---- n-- a-- k------------ U- v-ņ-i v-i-s n-v a-ī k-e-ī-k-r-e-. ------------------------------------ Un viņai vairs nav arī kredītkartes. 0
ми – наш / наша / наше m-s --m-su m-- – m--- m-s – m-s- ---------- mēs – mūsu 0
Наш деда је болестан. Mū-u ---t----- ir-s-i-s. M--- v-------- i- s----- M-s- v-c-ē-i-š i- s-i-s- ------------------------ Mūsu vectētiņš ir slims. 0
Наша бака је здрава. M----v--mā-i------vesel-. M--- v-------- i- v------ M-s- v-c-ā-i-a i- v-s-l-. ------------------------- Mūsu vecmāmiņa ir vesela. 0
ви – ваш / ваша / ваше jūs----ū-u j-- – j--- j-s – j-s- ---------- jūs – jūsu 0
Децо, где је ваш тата? Bē--i- -u- -r---su -ē-is? B----- k-- i- j--- t----- B-r-i- k-r i- j-s- t-t-s- ------------------------- Bērni, kur ir jūsu tētis? 0
Децо, где је ваша мама? Bē--i--ku---r --su mam--? B----- k-- i- j--- m----- B-r-i- k-r i- j-s- m-m-a- ------------------------- Bērni, kur ir jūsu mamma? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!