Рјечник

sr Састанак   »   ky Appointment

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [жыйырма төрт]

24 [jıyırma tört]

Appointment

[Joluguşuu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? А--об-ск---еч--ип ---дың-ы? А-------- к------ к-------- А-т-б-с-а к-ч-г-п к-л-ы-б-? --------------------------- Автобуска кечигип калдыңбы? 0
Avt---s-a -e-igi--k--dı-bı? A-------- k------ k-------- A-t-b-s-a k-ç-g-p k-l-ı-b-? --------------------------- Avtobuska keçigip kaldıŋbı?
Чекао / Чекала сам те пола сата. Ме---ени жа-ым -а-ттан-бер----т-ү-. М-- с--- ж---- с------ б--- к------ М-н с-н- ж-р-м с-а-т-н б-р- к-т-ү-. ----------------------------------- Мен сени жарым сааттан бери күттүм. 0
M-----n---ar---s----an be----ü-tüm. M-- s--- j---- s------ b--- k------ M-n s-n- j-r-m s-a-t-n b-r- k-t-ü-. ----------------------------------- Men seni jarım saattan beri küttüm.
Немаш мобител код себе? Жан-ң-а-уюл-ук -елефон --к-у? Ж------ у----- т------ ж----- Ж-н-ң-а у-л-у- т-л-ф-н ж-к-у- ----------------------------- Жаныңда уюлдук телефон жокпу? 0
Ja-ıŋd- uyulduk---le--n----pu? J------ u------ t------ j----- J-n-ŋ-a u-u-d-k t-l-f-n j-k-u- ------------------------------ Janıŋda uyulduk telefon jokpu?
Следећи пут буди тачан! Ки---ки--о-у-т-к-б-л! К------ ж--- т-- б--- К-й-н-и ж-л- т-к б-л- --------------------- Кийинки жолу так бол! 0
K-y-n-i ---- t-k--o-! K------ j--- t-- b--- K-y-n-i j-l- t-k b-l- --------------------- Kiyinki jolu tak bol!
Следећи пут узми такси! К----к- -о----а--и-е -ү-! К------ ж--- т------ т--- К-й-н-и ж-л- т-к-и-е т-ш- ------------------------- Кийинки жолу таксиге түш! 0
Kiy--ki-jo------si-e --ş! K------ j--- t------ t--- K-y-n-i j-l- t-k-i-e t-ş- ------------------------- Kiyinki jolu taksige tüş!
Следећи пут понеси кишобран! Ки-и-к--жол---о---а-------п-к--! К------ ж--- к-- ч---- а--- к--- К-й-н-и ж-л- к-л ч-т-р а-ы- к-л- -------------------------------- Кийинки жолу кол чатыр алып кел! 0
K-y-n----o-- k-l--a-ır----p-kel! K------ j--- k-- ç---- a--- k--- K-y-n-i j-l- k-l ç-t-r a-ı- k-l- -------------------------------- Kiyinki jolu kol çatır alıp kel!
Сутра имам слободно. Эр-е- м-н б-шм-н. Э---- м-- б------ Э-т-ң м-н б-ш-у-. ----------------- Эртең мен бошмун. 0
Er--ŋ -en---ş--n. E---- m-- b------ E-t-ŋ m-n b-ş-u-. ----------------- Erteŋ men boşmun.
Хоћемо ли се сутра састати? Эр-е- -о--г-лыбы? Э---- ж---------- Э-т-ң ж-л-г-л-б-? ----------------- Эртең жолугалыбы? 0
Ert-- jo--gal---? E---- j---------- E-t-ŋ j-l-g-l-b-? ----------------- Erteŋ jolugalıbı?
Жао ми је, сутра не могу. Өкүнүч---үн,-би-о- эрте- мага--у-----е---йт. Ө----------- б---- э---- м--- т---- к------- Ө-ү-ү-т-м-н- б-р-к э-т-ң м-г- т-у-а к-л-е-т- -------------------------------------------- Өкүнүчтөмүн, бирок эртең мага туура келбейт. 0
Ö-ü-üç-ömün,------ --t---ma-a---ura kel-eyt. Ö----------- b---- e---- m--- t---- k------- Ö-ü-ü-t-m-n- b-r-k e-t-ŋ m-g- t-u-a k-l-e-t- -------------------------------------------- Ökünüçtömün, birok erteŋ maga tuura kelbeyt.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? У--л-де- -л----үн---ү-ө п--н----ң-б-р-ы? У--- д-- а--- к-------- п-------- б----- У-у- д-м а-ы- к-н-ө-ү-ө п-а-д-р-ң б-р-ы- ---------------------------------------- Ушул дем алыш күндөрүнө пландарың барбы? 0
U------- al-- --n-ö-ü-ö-pl-n-ar-ŋ-ba--ı? U--- d-- a--- k-------- p-------- b----- U-u- d-m a-ı- k-n-ö-ü-ö p-a-d-r-ŋ b-r-ı- ---------------------------------------- Uşul dem alış kündörünö plandarıŋ barbı?
Или већ имаш договорен састанак? Ж- -ен---мур--та--эле -о---ушу- ---б-? Ж- с---- м------- э-- ж-------- б----- Ж- с-н-е м-р-н-а- э-е ж-л-г-ш-у б-р-ы- -------------------------------------- Же сенде мурунтан эле жолугушуу барбы? 0
J--se-de mu-un--n --- -o--guşuu --rb-? J- s---- m------- e-- j-------- b----- J- s-n-e m-r-n-a- e-e j-l-g-ş-u b-r-ı- -------------------------------------- Je sende muruntan ele joluguşuu barbı?
Предлажем да се нађемо за викенд. Ме- --- а-ы- -ү-д-р--ж-лу-ууну -унуш-ай-. М-- д-- а--- к------ ж-------- с--------- М-н д-м а-ы- к-н-ө-ү ж-л-г-у-у с-н-ш-а-м- ----------------------------------------- Мен дем алыш күндөрү жолугууну сунуштайм. 0
M-n --m -lı- k-ndö---------unu s---şta--. M-- d-- a--- k------ j-------- s--------- M-n d-m a-ı- k-n-ö-ü j-l-g-u-u s-n-ş-a-m- ----------------------------------------- Men dem alış kündörü joluguunu sunuştaym.
Хоћемо ли на пикник? Пи-н-к-кыл-лыб-? П----- к-------- П-к-и- к-л-л-б-? ---------------- Пикник кылалыбы? 0
P-k--k-k--alıbı? P----- k-------- P-k-i- k-l-l-b-? ---------------- Piknik kılalıbı?
Хоћемо ли се одвести до плаже? Жээк-- б-р-лы--? Ж----- б-------- Ж-э-к- б-р-л-б-? ---------------- Жээкке баралыбы? 0
J---k--b---lı--? J----- b-------- J-e-k- b-r-l-b-? ---------------- Jeekke baralıbı?
Хоћемо ли ићи у планине? Т---о ---алы? Т---- б------ Т-о-о б-р-л-? ------------- Тоого баралы? 0
T---- --r-lı? T---- b------ T-o-o b-r-l-? ------------- Toogo baralı?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. М---с--и к-ңс-де--а--п-ке--м. М-- с--- к------- а--- к----- М-н с-н- к-ң-е-е- а-ы- к-т-м- ----------------------------- Мен сени кеңседен алып кетем. 0
M-n s-ni---ŋ-e--n ---p -etem. M-- s--- k------- a--- k----- M-n s-n- k-ŋ-e-e- a-ı- k-t-m- ----------------------------- Men seni keŋseden alıp ketem.
Доћи ћу по тебе кући. Мен --ни-ү---- -----к-те-. М-- с--- ү---- а--- к----- М-н с-н- ү-д-н а-ы- к-т-м- -------------------------- Мен сени үйдөн алып кетем. 0
M---se-i -y-ön--lıp-----m. M-- s--- ü---- a--- k----- M-n s-n- ü-d-n a-ı- k-t-m- -------------------------- Men seni üydön alıp ketem.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Ме-----и-а---а-ад---ал----е-е-. М-- с--- а--------- а--- к----- М-н с-н- а-л-а-а-а- а-ы- к-т-м- ------------------------------- Мен сени аялдамадан алып кетем. 0
M-- -e-- -ya--amada- al-p k----. M-- s--- a---------- a--- k----- M-n s-n- a-a-d-m-d-n a-ı- k-t-m- -------------------------------- Men seni ayaldamadan alıp ketem.

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.