Рјечник

sr нешто желети   »   lv kaut ko vēlēties

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [septiņdesmit]

kaut ko vēlēties

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Желите ли пушити? Va- J-- v------- s-----? Vai Jūs vēlaties smēķēt? 0
Желите ли играти? Va- J-- v------- d----? Vai Jūs vēlaties dejot? 0
Желите ли шетати? Va- J-- v------- i-- p-----------? Vai Jūs vēlaties iet pastaigāties? 0
Ја желим пушити. Es v---- s-----. Es vēlos smēķēt. 0
Желиш ли цигарету? Va- t- v----- c-------? Vai tu vēlies cigareti? 0
Он жели ватру. Vi-- v---- p--------. Viņš vēlas piesmēķēt. 0
Ја желим нешто пити. Es v---- k--- k- i------. Es vēlos kaut ko iedzert. 0
Ја желим нешто јести. Es v---- k--- k- ē--. Es vēlos kaut ko ēst. 0
Ја се желим мало одморити. Es v---- n------ a--------. Es vēlos nedaudz atpūsties. 0
Ја Вас желим нешто питати. Es v---- J--- k- p-------. Es vēlos Jums ko pajautāt. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Es v---- J--- k- l---. Es vēlos Jums ko lūgt. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Es v---- J-- u- k--- k- u--------. Es vēlos Jūs uz kaut ko uzaicināt. 0
Шта желите, молим? Ko J--- l----- v-------? Ko Jūs, lūdzu, vēlaties? 0
Желите ли кафу? Va- J-- v------- k-----? Vai Jūs vēlaties kafiju? 0
Или радије желите чај? Va---- J-- l---- v------- t---? Varbūt Jūs labāk vēlaties tēju? 0
Ми се желимо возити кући. Mē- v------- b----- m----. Mēs vēlamies braukt mājās. 0
Желите ли ви такси? Va- J-- v------- t---------? Vai Jūs vēlaties taksometru? 0
Они желе телефонирати. Vi-- v---- p--------. Viņi vēlas piezvanīt. 0

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.