Рјечник

sr Састанак   »   hi मुलाकात

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

२४ [चौबीस]

24 [chaubees]

मुलाकात

[mulaakaat]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? क--- तुम--ा---बस-निक--ग---थ-? क--- त------- ब- न--- ग-- थ-- क-य- त-म-ह-र- ब- न-क- ग-ी थ-? ----------------------------- क्या तुम्हारी बस निकल गयी थी? 0
k----umha-ree b-- -i-al ------t--e? k-- t-------- b-- n---- g---- t---- k-a t-m-a-r-e b-s n-k-l g-y-e t-e-? ----------------------------------- kya tumhaaree bas nikal gayee thee?
Чекао / Чекала сам те пола сата. म-ं ----घं-े--क तुम-हार- -्-----ष- क--र-ा-था-/ --- थी म-- आ-- घ--- त- त------- प-------- क- र-- थ- / र-- थ- म-ं आ-े घ-ट- त- त-म-ह-र- प-र-ी-्-ा क- र-ा थ- / र-ी थ- ----------------------------------------------------- मैं आधे घंटे तक तुम्हारी प्रतीक्षा कर रहा था / रही थी 0
ma-----d-e-g----e -a- tu-h---ee p-at-eks-a---- -a-- -ha ---a-ee t--e m--- a---- g----- t-- t-------- p--------- k-- r--- t-- / r---- t--- m-i- a-d-e g-a-t- t-k t-m-a-r-e p-a-e-k-h- k-r r-h- t-a / r-h-e t-e- -------------------------------------------------------------------- main aadhe ghante tak tumhaaree prateeksha kar raha tha / rahee thee
Немаш мобител код себе? क-य---ु-्--रे पा- --ब-इल -ो- नह-ं --? क--- त------- प-- म----- फ-- न--- ह-- क-य- त-म-ह-र- प-स म-ब-इ- फ-न न-ी- ह-? ------------------------------------- क्या तुम्हारे पास मोबाइल फोन नहीं है? 0
ky---umh---- paas ----il-p-o- -ahin -ai? k-- t------- p--- m----- p--- n---- h--- k-a t-m-a-r- p-a- m-b-i- p-o- n-h-n h-i- ---------------------------------------- kya tumhaare paas mobail phon nahin hai?
Следећи пут буди тачан! अ--ी---र --क-समय -- आन-! अ--- ब-- ठ-- स-- प- आ--- अ-ल- ब-र ठ-क स-य प- आ-ा- ------------------------ अगली बार ठीक समय पर आना! 0
a----- b-ar-t-----s--ay-p-----na! a----- b--- t---- s---- p-- a---- a-a-e- b-a- t-e-k s-m-y p-r a-n-! --------------------------------- agalee baar theek samay par aana!
Следећи пут узми такси! अ-ली-ब-- टै-----ले--! अ--- ब-- ट----- ल---- अ-ल- ब-र ट-क-स- ल-न-! --------------------- अगली बार टैक्सी लेना! 0
ag---- b-ar -a-k-e- -en-! a----- b--- t------ l---- a-a-e- b-a- t-i-s-e l-n-! ------------------------- agalee baar taiksee lena!
Следећи пут понеси кишобран! अग-ी ------ने-सा- एक-छ-्री -े-ज-ना! अ--- ब-- अ--- स-- ए- छ---- ल- ज---- अ-ल- ब-र अ-न- स-थ ए- छ-्-ी ल- ज-न-! ----------------------------------- अगली बार अपने साथ एक छत्री ले जाना! 0
a-a-ee---a- a-a-- s-a-h -k-c----ree le-ja-na! a----- b--- a---- s---- e- c------- l- j----- a-a-e- b-a- a-a-e s-a-h e- c-h-t-e- l- j-a-a- --------------------------------------------- agalee baar apane saath ek chhatree le jaana!
Сутра имам слободно. कल-मे-ी-----ट---ै क- म--- छ----- ह- क- म-र- छ-ट-ट- ह- ----------------- कल मेरी छुट्टी है 0
k-l ----- -----tee-hai k-- m---- c------- h-- k-l m-r-e c-h-t-e- h-i ---------------------- kal meree chhuttee hai
Хоћемо ли се сутра састати? क्या ह- कल ---े-? क--- ह- क- म----- क-य- ह- क- म-ल-ं- ----------------- क्या हम कल मिलें? 0
ky---a- -a---il-n? k-- h-- k-- m----- k-a h-m k-l m-l-n- ------------------ kya ham kal milen?
Жао ми је, сутра не могу. माफ- -र----कल-म-ं न-ी--आ -क---ा-- स--ँ-ी म--- क---- क- म-- न--- आ स----- / स----- म-फ- क-न-, क- म-ं न-ी- आ स-ू-ग- / स-ू-ग- ---------------------------------------- माफ़ करना, कल मैं नहीं आ सकूँगा / सकूँगी 0
maaf -ara--, --- -----nahi---a s-koo--a / -----ngee m--- k------ k-- m--- n---- a- s------- / s-------- m-a- k-r-n-, k-l m-i- n-h-n a- s-k-o-g- / s-k-o-g-e --------------------------------------------------- maaf karana, kal main nahin aa sakoonga / sakoongee
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? क्---त--ने--स-सप्ता----- के लि--प-ले -ी का-्--्---बन-य- ह-? क--- त---- इ- स--------- क- ल-- प--- ह- क-------- ब---- ह-- क-य- त-म-े इ- स-्-ा-ा-्- क- ल-ए प-ल- ह- क-र-य-्-म ब-ा-ा ह-? ----------------------------------------------------------- क्या तुमने इस सप्ताहान्त के लिए पहले ही कार्यक्रम बनाया है? 0
kya t-m--- -- --pt--haant -- -i--pah--- he----ary-k-am b-naa-- h-i? k-- t----- i- s---------- k- l-- p----- h-- k--------- b------ h--- k-a t-m-n- i- s-p-a-h-a-t k- l-e p-h-l- h-e k-a-y-k-a- b-n-a-a h-i- ------------------------------------------------------------------- kya tumane is saptaahaant ke lie pahale hee kaaryakram banaaya hai?
Или већ имаш договорен састанак? या --- --स---े ---न- -ाल----? य- त-- क--- स- म---- व--- ह-- य- त-म क-स- स- म-ल-े व-ल- ह-? ----------------------------- या तुम किसी से मिलने वाले हो? 0
y- tum-k---- -----l-----a--- -o? y- t-- k---- s- m----- v---- h-- y- t-m k-s-e s- m-l-n- v-a-e h-? -------------------------------- ya tum kisee se milane vaale ho?
Предлажем да се нађемо за викенд. मे-ी---- ---क- हम -प्त---न्त म-ं --लें म--- र-- ह- क- ह- स--------- म-- म---- म-र- र-य ह- क- ह- स-्-ा-ा-्- म-ं म-ल-ं -------------------------------------- मेरी राय है कि हम सप्ताहान्त में मिलें 0
m-r-e -a-- ha- -i-ha---a-t--haant -ein ---en m---- r--- h-- k- h-- s---------- m--- m---- m-r-e r-a- h-i k- h-m s-p-a-h-a-t m-i- m-l-n -------------------------------------------- meree raay hai ki ham saptaahaant mein milen
Хоћемо ли на пикник? क्-ा ह- -िक--क जाए-? क--- ह- प----- ज---- क-य- ह- प-क-ि- ज-ए-? -------------------- क्या हम पिकनिक जाएँ? 0
k---ha---ika--k jae-? k-- h-- p------ j---- k-a h-m p-k-n-k j-e-? --------------------- kya ham pikanik jaen?
Хоћемо ли се одвести до плаже? क-या -म -िन-रे--- जाए-? क--- ह- क----- प- ज---- क-य- ह- क-न-र- प- ज-ए-? ----------------------- क्या हम किनारे पर जाएँ? 0
kya--am-k-naa-e--a- --en? k-- h-- k------ p-- j---- k-a h-m k-n-a-e p-r j-e-? ------------------------- kya ham kinaare par jaen?
Хоћемо ли ићи у планине? क्य- हम पहा-ो---े--ज-ए-? क--- ह- प----- म-- ज---- क-य- ह- प-ा-ो- म-ं ज-ए-? ------------------------ क्या हम पहाडों में जाएँ? 0
ky---am p-ha---n m-i---aen? k-- h-- p------- m--- j---- k-a h-m p-h-a-o- m-i- j-e-? --------------------------- kya ham pahaadon mein jaen?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. मै- ----हें-का--य-लय -- ल-----गा---ल-ँगी म-- त------ क------- स- ल- ल---- / ल---- म-ं त-म-ह-ं क-र-य-ल- स- ल- ल-ँ-ा / ल-ँ-ी ---------------------------------------- मैं तुम्हें कार्यालय से ले लूँगा / लूँगी 0
mai--tu---- -a--ya--ay -e -e l---g--- -o--gee m--- t----- k--------- s- l- l----- / l------ m-i- t-m-e- k-a-y-a-a- s- l- l-o-g- / l-o-g-e --------------------------------------------- main tumhen kaaryaalay se le loonga / loongee
Доћи ћу по тебе кући. मै----म्ह-- घर--- ल--ल---ा-/----गी म-- त------ घ- स- ल- ल---- / ल---- म-ं त-म-ह-ं घ- स- ल- ल-ँ-ा / ल-ँ-ी ---------------------------------- मैं तुम्हें घर से ले लूँगा / लूँगी 0
main--u---n ---r -- -e--oon-a --loo-g-e m--- t----- g--- s- l- l----- / l------ m-i- t-m-e- g-a- s- l- l-o-g- / l-o-g-e --------------------------------------- main tumhen ghar se le loonga / loongee
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. मैं-त---ह-- बस-– -्ट-प--- ले---ँ---- --ँ-ी म-- त------ ब- – स---- स- ल- ल---- / ल---- म-ं त-म-ह-ं ब- – स-ट-प स- ल- ल-ँ-ा / ल-ँ-ी ------------------------------------------ मैं तुम्हें बस – स्टाप से ले लूँगा / लूँगी 0
mai- -u-hen --- – -t-ap--e -- lo-nga ----ong-e m--- t----- b-- – s---- s- l- l----- / l------ m-i- t-m-e- b-s – s-a-p s- l- l-o-g- / l-o-g-e ---------------------------------------------- main tumhen bas – staap se le loonga / loongee

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.