Рјечник

sr У банци   »   lv Bankā

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [sešdesmit]

Bankā

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Es-----s --v--t--ontu. E- v---- a----- k----- E- v-l-s a-v-r- k-n-u- ---------------------- Es vēlos atvērt kontu. 0
Овде је мој пасош. Te-ir mana--ase. T- i- m--- p---- T- i- m-n- p-s-. ---------------- Te ir mana pase. 0
А овде је моја адреса. U--t- ----a----dre-e. U- t- i- m--- a------ U- t- i- m-n- a-r-s-. --------------------- Un te ir mana adrese. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. E- vē-os -ema---- naud- -avā ---tā. E- v---- i------- n---- s--- k----- E- v-l-s i-m-k-ā- n-u-u s-v- k-n-ā- ----------------------------------- Es vēlos iemaksāt naudu savā kontā. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Es--ē-o--i-ņ--t-n-u-u-n- s-v--k--t-. E- v---- i----- n---- n- s--- k----- E- v-l-s i-ņ-m- n-u-u n- s-v- k-n-a- ------------------------------------ Es vēlos izņemt naudu no sava konta. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. E- vē----s-ņ----k-nta ----kst--. E- v---- s----- k---- i--------- E- v-l-s s-ņ-m- k-n-a i-r-k-t-s- -------------------------------- Es vēlos saņemt konta izrakstus. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Es-vēlo--iz--r-- --ļo-u-a ček-. E- v---- i------ c------- č---- E- v-l-s i-p-r-t c-ļ-j-m- č-k-. ------------------------------- Es vēlos izpirkt ceļojuma čeku. 0
Колики су трошкови? C---lie-- -r-m---a--ar p-k-l--j--u? C-- l---- i- m---- p-- p----------- C-k l-e-a i- m-k-a p-r p-k-l-o-u-u- ----------------------------------- Cik liela ir maksa par pakalpojumu? 0
Где морам потписати? K-r -an----ar-k-tā-? K-- m-- j----------- K-r m-n j-p-r-k-t-s- -------------------- Kur man jāparakstās? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Es ----u p-r-e------- -āc-j-s. E- g---- p-------- n- V------- E- g-i-u p-r-e-u-u n- V-c-j-s- ------------------------------ Es gaidu pārvedumu no Vācijas. 0
Овде је мој број рачуна. Te i--m-ns --n-- -um--s. T- i- m--- k---- n------ T- i- m-n- k-n-a n-m-r-. ------------------------ Te ir mans konta numurs. 0
Да ли је новац стигао? V-i---u----r-p-en-k--i? V-- n---- i- p--------- V-i n-u-a i- p-e-ā-u-i- ----------------------- Vai nauda ir pienākusi? 0
Ја желим заменити тај новац. E-----o- sa-ai--t-š---a--u. E- v---- s------- š- n----- E- v-l-s s-m-i-ī- š- n-u-u- --------------------------- Es vēlos samainīt šo naudu. 0
Ја требам америчке доларе. M-- v---- --V d-l--u-. M-- v---- A-- d------- M-n v-j-g A-V d-l-r-s- ---------------------- Man vajag ASV dolārus. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Lūd--- -edodie--ma- n-u-u--ī----- n--daszīmēs! L----- i------- m-- n---- s------ n----------- L-d-u- i-d-d-e- m-n n-u-u s-k-k-s n-u-a-z-m-s- ---------------------------------------------- Lūdzu, iedodiet man naudu sīkākās naudaszīmēs! 0
Има ли овде банкомат? Va- t- i--ba-k--ā--? V-- t- i- b--------- V-i t- i- b-n-o-ā-s- -------------------- Vai te ir bankomāts? 0
Колико новца се може подигнути? C-k d-udz-n--d-- var i---m-? C-- d---- n----- v-- i------ C-k d-u-z n-u-a- v-r i-ņ-m-? ---------------------------- Cik daudz naudas var izņemt? 0
Које кредитне картице се могу користити? Kā-as--r-d-t-ar----d--? K---- k----------- d--- K-d-s k-e-ī-k-r-e- d-r- ----------------------- Kādas kredītkartes der? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.