Рјечник

sr нешто образложити 2   »   lv kaut ko pamatot 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [septiņdesmit seši]

kaut ko pamatot 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? Kā--- t- ---tnāci? K---- t- n-------- K-p-c t- n-a-n-c-? ------------------ Kāpēc tu neatnāci? 0
Био / Била сам болестан / болесна. E--b--- sli--. E- b--- s----- E- b-j- s-i-a- -------------- Es biju slima. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. E- nea--ācu,--- bi-u---im-. E- n-------- j- b--- s----- E- n-a-n-c-, j- b-j- s-i-a- --------------------------- Es neatnācu, jo biju slima. 0
Зашто она није дошла? Kāp-c--i----e--nāca? K---- v--- n-------- K-p-c v-ņ- n-a-n-c-? -------------------- Kāpēc viņa neatnāca? 0
Она је била уморна. V-ņa------no--r--i. V--- b--- n-------- V-ņ- b-j- n-g-r-s-. ------------------- Viņa bija nogurusi. 0
Она није дошла, јер је била уморна. Vi-a nea-nāc-,-jo -i-a---g-r---. V--- n-------- j- b--- n-------- V-ņ- n-a-n-c-, j- b-j- n-g-r-s-. -------------------------------- Viņa neatnāca, jo bija nogurusi. 0
Зашто он није дошао? K--ē--v-ņš ne-tn--a? K---- v--- n-------- K-p-c v-ņ- n-a-n-c-? -------------------- Kāpēc viņš neatnāca? 0
Он није имао воље. Viņa- n-b------l---nās. V---- n----- v--------- V-ņ-m n-b-j- v-l-š-n-s- ----------------------- Viņam nebija vēlēšanās. 0
Он није дошао, јер није имао воље. Viņš-nea--āc---j- v--a- -e-i-a-vēl----ā-. V--- n-------- j- v---- n----- v--------- V-ņ- n-a-n-c-, j- v-ņ-m n-b-j- v-l-š-n-s- ----------------------------------------- Viņš neatnāca, jo viņam nebija vēlēšanās. 0
Зашто ви нисте дошли? K-p-------n--tnā-āt? K---- j-- n--------- K-p-c j-s n-a-n-c-t- -------------------- Kāpēc jūs neatnācāt? 0
Наш ауто је покварен. Mū-u-mašīna sap--sa. M--- m----- s------- M-s- m-š-n- s-p-ī-a- -------------------- Mūsu mašīna saplīsa. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. M-- --a-nāc--, -- -ū-u -a--na--aplīs-. M-- n--------- j- m--- m----- s------- M-s n-a-n-c-m- j- m-s- m-š-n- s-p-ī-a- -------------------------------------- Mēs neatnācām, jo mūsu mašīna saplīsa. 0
Зашто људи нису дошли? Kāp-- --udis -e---ā-a? K---- ļ----- n-------- K-p-c ļ-u-i- n-a-n-c-? ---------------------- Kāpēc ļaudis neatnāca? 0
Пропустили су воз. V--i n--a-ēja--i----nu. V--- n------- v-------- V-ņ- n-k-v-j- v-l-i-n-. ----------------------- Viņi nokavēja vilcienu. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. Viņi -e--n-ca, j- -o--v-ja---l-i-n-. V--- n-------- j- n------- v-------- V-ņ- n-a-n-c-, j- n-k-v-j- v-l-i-n-. ------------------------------------ Viņi neatnāca, jo nokavēja vilcienu. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? Kā-ē--tu -e-t---i? K---- t- n-------- K-p-c t- n-a-n-c-? ------------------ Kāpēc tu neatnāci? 0
Ја нисам смео / смела. E---e-r-ks--j-. E- n----------- E- n-d-ī-s-ē-u- --------------- Es nedrīkstēju. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. Es n-at-ā-u---- -------t-j-. E- n-------- j- n----------- E- n-a-n-c-, j- n-d-ī-s-ē-u- ---------------------------- Es neatnācu, jo nedrīkstēju. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...