Рјечник

sr Придеви 2   »   lv Īpašības vārdi 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [septiņdesmit deviņi]

Īpašības vārdi 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. Ma- mugurā--r ---- -----a. Man mugurā ir zila kleita. M-n m-g-r- i- z-l- k-e-t-. -------------------------- Man mugurā ir zila kleita. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. Man -----ā ir sark--- -le-ta. Man mugurā ir sarkana kleita. M-n m-g-r- i- s-r-a-a k-e-t-. ----------------------------- Man mugurā ir sarkana kleita. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. Ma--m-g-r- -r---ļa kl--ta. Man mugurā ir zaļa kleita. M-n m-g-r- i- z-ļ- k-e-t-. -------------------------- Man mugurā ir zaļa kleita. 0
Ја купујем црну торбу. E---ē-----eln--so-u. Es pērku melnu somu. E- p-r-u m-l-u s-m-. -------------------- Es pērku melnu somu. 0
Ја купујем смеђу торбу. E---ē------ūnu--o--. Es pērku brūnu somu. E- p-r-u b-ū-u s-m-. -------------------- Es pērku brūnu somu. 0
Ја купујем белу торбу. Es--ērku--al------u. Es pērku baltu somu. E- p-r-u b-l-u s-m-. -------------------- Es pērku baltu somu. 0
Ја требам ново ауто. M---v-jag---u---ma---u. Man vajag jaunu mašīnu. M-n v-j-g j-u-u m-š-n-. ----------------------- Man vajag jaunu mašīnu. 0
Ја требам брзо ауто. Man -a-ag --ru m-šīnu. Man vajag ātru mašīnu. M-n v-j-g ā-r- m-š-n-. ---------------------- Man vajag ātru mašīnu. 0
Ја требам удобан ауто. M----aj-g-ē--- -ašī-u. Man vajag ērtu mašīnu. M-n v-j-g ē-t- m-š-n-. ---------------------- Man vajag ērtu mašīnu. 0
Тамо горе станује једна стара жена. T-r --gšā-dzīvo ve---sie-i-t-. Tur augšā dzīvo veca sieviete. T-r a-g-ā d-ī-o v-c- s-e-i-t-. ------------------------------ Tur augšā dzīvo veca sieviete. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. Tur a-gš---zī-- r--na---ev-et-. Tur augšā dzīvo resna sieviete. T-r a-g-ā d-ī-o r-s-a s-e-i-t-. ------------------------------- Tur augšā dzīvo resna sieviete. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. Tu--l--ā dz-vo z------g---ie-iete. Tur lejā dzīvo ziņkārīga sieviete. T-r l-j- d-ī-o z-ņ-ā-ī-a s-e-i-t-. ---------------------------------- Tur lejā dzīvo ziņkārīga sieviete. 0
Наши гости су били драги људи. Mūsu ----- -i---jauk------i-. Mūsu viesi bija jauki ļaudis. M-s- v-e-i b-j- j-u-i ļ-u-i-. ----------------------------- Mūsu viesi bija jauki ļaudis. 0
Наши гости су били културни људи. M-s--vi----bi----ie-l--ī-i-ļaudis. Mūsu viesi bija pieklājīgi ļaudis. M-s- v-e-i b-j- p-e-l-j-g- ļ-u-i-. ---------------------------------- Mūsu viesi bija pieklājīgi ļaudis. 0
Наши гости су били интересантни људи. Mū-- ---s- bija-i---resa-----au--s. Mūsu viesi bija interesanti ļaudis. M-s- v-e-i b-j- i-t-r-s-n-i ļ-u-i-. ----------------------------------- Mūsu viesi bija interesanti ļaudis. 0
Ја имам драгу децу. Man--r---ļ- --rn-. Man ir mīļi bērni. M-n i- m-ļ- b-r-i- ------------------ Man ir mīļi bērni. 0
Али комшије имају безобразну децу. Bet-------ie- ----ekau---i---rn-. Bet kaimiņiem ir nekaunīgi bērni. B-t k-i-i-i-m i- n-k-u-ī-i b-r-i- --------------------------------- Bet kaimiņiem ir nekaunīgi bērni. 0
Јесу ли Ваша деца добра? V-i --su b-rn- ---rāt--? Vai Jūsu bērni ir rātni? V-i J-s- b-r-i i- r-t-i- ------------------------ Vai Jūsu bērni ir rātni? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.