Рјечник

sr нешто морати   »   lv kaut ko vajadzēt

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [septiņdesmit divi]

kaut ko vajadzēt

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
морати v--a--ēt v------- v-j-d-ē- -------- vajadzēt 0
Ја морам послати писмо. Ma---ān--ūt- -ē-----. M-- j------- v------- M-n j-n-s-t- v-s-u-e- --------------------- Man jānosūta vēstule. 0
Ја морам платити хотел. M-- -ā-am-k----a- -i---ī--. M-- j-------- p-- v-------- M-n j-s-m-k-ā p-r v-e-n-c-. --------------------------- Man jāsamaksā par viesnīcu. 0
Ти мораш рано устати. T-v--gr--j-ceļ-s. T-- a--- j------- T-v a-r- j-c-ļ-s- ----------------- Tev agri jāceļas. 0
Ти мораш пуно радити. T----a----j-----dā. T-- d---- j-------- T-v d-u-z j-s-r-d-. ------------------- Tev daudz jāstrādā. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. T---jā-ū- --e--z--. T-- j---- p-------- T-v j-b-t p-e-ī-a-. ------------------- Tev jābūt precīzam. 0
Он мора напунити резервоар. Viņa- ----pi-d- -eg---la. V---- j-------- d-------- V-ņ-m j-u-p-l-a d-g-i-l-. ------------------------- Viņam jāuzpilda degviela. 0
Он мора поправити ауто. V-ņam --sala-- -a-īn-. V---- j------- m------ V-ņ-m j-s-l-b- m-š-n-. ---------------------- Viņam jāsalabo mašīna. 0
Он мора oпрати ауто. V--a- j-n--az---maš---. V---- j-------- m------ V-ņ-m j-n-m-z-ā m-š-n-. ----------------------- Viņam jānomazgā mašīna. 0
Она мора куповати. V-ņ-i-j-ie-ēr-as. V---- j---------- V-ņ-i j-i-p-r-a-. ----------------- Viņai jāiepērkas. 0
Она мора чистити стан. Viņ-- -āuzkopj-dzīv-kli-. V---- j------- d--------- V-ņ-i j-u-k-p- d-ī-o-l-s- ------------------------- Viņai jāuzkopj dzīvoklis. 0
Она мора прати веш. Vi-ai -ā-a--- -e--. V---- j------ v---- V-ņ-i j-m-z-ā v-ļ-. ------------------- Viņai jāmazgā veļa. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. M-ms t-l-t-jāiet--z sk-l-. M--- t---- j---- u- s----- M-m- t-l-t j-i-t u- s-o-u- -------------------------- Mums tūlīt jāiet uz skolu. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Mum- tū-ī- --i-- -- d-r--. M--- t---- j---- u- d----- M-m- t-l-t j-i-t u- d-r-u- -------------------------- Mums tūlīt jāiet uz darbu. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. M--s-tūl------et pie--rst-. M--- t---- j---- p-- ā----- M-m- t-l-t j-i-t p-e ā-s-a- --------------------------- Mums tūlīt jāiet pie ārsta. 0
Ви морате чекати аутобус. J-m- jāg--d---u-o---s. J--- j------ a-------- J-m- j-g-i-a a-t-b-s-. ---------------------- Jums jāgaida autobuss. 0
Ви морате чекати воз. J-m- j-gaida-v-l-i---. J--- j------ v-------- J-m- j-g-i-a v-l-i-n-. ---------------------- Jums jāgaida vilciens. 0
Ви морате чекати такси. J--s--āga----------e---. J--- j------ t---------- J-m- j-g-i-a t-k-o-e-r-. ------------------------ Jums jāgaida taksometrs. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...