Рјечник

sr Везници 2   »   lv Saikļi 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [deviņdesmit pieci]

Saikļi 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Од када она не ради више? Kop--kur- -ai-a----a---i-s-ne---ā--? K--- k--- l---- v--- v---- n-------- K-p- k-r- l-i-a v-ņ- v-i-s n-s-r-d-? ------------------------------------ Kopš kura laika viņa vairs nestrādā? 0
Од њене удаје? K-p--i--p-e--j-s---? K--- i- p----------- K-p- i- p-e-ē-u-i-s- -------------------- Kopš ir precējusies? 0
Да, она не ради више од када се удала. Jā--vi-- -air----st-ā-ā,-k----ir----c---si--. J-- v--- v---- n-------- k--- i- p----------- J-, v-ņ- v-i-s n-s-r-d-, k-p- i- p-e-ē-u-i-s- --------------------------------------------- Jā, viņa vairs nestrādā, kopš ir precējusies. 0
Од када се удала, она не ради више. K-----iņ---- -r-cē-usies--viņ- --irs-ne-t-ādā. K--- v--- i- p----------- v--- v---- n-------- K-p- v-ņ- i- p-e-ē-u-i-s- v-ņ- v-i-s n-s-r-d-. ---------------------------------------------- Kopš viņa ir precējusies, viņa vairs nestrādā. 0
Од када се они познају, срећни су. Kop- ---- p-z--t---e-s-ot--, -iņi -- laimīg-. K--- v--- p----- v---- o---- v--- i- l------- K-p- v-ņ- p-z-s- v-e-s o-r-, v-ņ- i- l-i-ī-i- --------------------------------------------- Kopš viņi pazīst viens otru, viņi ir laimīgi. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Ko-š vi-i-- i------i,--iņi ---- -au--k-r--z-e-. K--- v----- i- b----- v--- r--- k--- k-- i----- K-p- v-ņ-e- i- b-r-i- v-ņ- r-t- k-u- k-r i-i-t- ----------------------------------------------- Kopš viņiem ir bērni, viņi reti kaut kur iziet. 0
Када ће она телефонирати? Kad -iņ- -----pa-tel---n-? K-- v--- r--- p- t-------- K-d v-ņ- r-n- p- t-l-f-n-? -------------------------- Kad viņa runā pa telefonu? 0
За време вожње? B----i-na l----? B-------- l----- B-a-c-e-a l-i-ā- ---------------- Brauciena laikā? 0
Да, док вози ауто. J-,--ad---ņa-b--uc a--mašīn-. J-- k-- v--- b---- a- m------ J-, k-d v-ņ- b-a-c a- m-š-n-. ----------------------------- Jā, kad viņa brauc ar mašīnu. 0
Она телефонира док вози ауто. Vi-- r-nā -a t-le---u,---d-b--uc ---m-š-n-. V--- r--- p- t-------- k-- b---- a- m------ V-ņ- r-n- p- t-l-f-n-, k-d b-a-c a- m-š-n-. ------------------------------------------- Viņa runā pa telefonu, kad brauc ar mašīnu. 0
Она гледа телевизију док пегла. Viņ- ---tās----e-izo--- k------di-a. V--- s----- t---------- k-- g------- V-ņ- s-a-ā- t-l-v-z-r-, k-d g-u-i-a- ------------------------------------ Viņa skatās televizoru, kad gludina. 0
Она слуша музику док ради задатке. V-ņ- k--usā- m---ku,-----p-l-- uz-e-umu-. V--- k------ m------ k-- p---- u--------- V-ņ- k-a-s-s m-z-k-, k-d p-l-a u-d-v-m-s- ----------------------------------------- Viņa klausās mūziku, kad pilda uzdevumus. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. E---ek- n----z-- ja -an---v briļļu. E- n--- n------- j- m-- n-- b------ E- n-k- n-r-d-u- j- m-n n-v b-i-ļ-. ----------------------------------- Es neko neredzu, ja man nav briļļu. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. E---eko-ne-ap------j--mū--k- i- --k--k---. E- n--- n--------- j- m----- i- t-- s----- E- n-k- n-s-p-o-u- j- m-z-k- i- t-k s-a-a- ------------------------------------------ Es neko nesaprotu, ja mūzika ir tik skaļa. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Es ne-o ne--o-u,----ma- -r i-s-a-. E- n--- n------- j- m-- i- i------ E- n-k- n-s-o-u- j- m-n i- i-s-a-. ---------------------------------- Es neko nesaožu, ja man ir iesnas. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. M-s -em--m t--s---t--, j--l-s li--u-. M-- ņ----- t---------- j- l-- l------ M-s ņ-m-i- t-k-o-e-r-, j- l-s l-e-u-. ------------------------------------- Mēs ņemsim taksometru, ja līs lietus. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. Mē- a-ceļo--m pa----i- j--laimē-im-lot-r-j-. M-- a-------- p------- j- l------- l-------- M-s a-c-ļ-s-m p-s-u-i- j- l-i-ē-i- l-t-r-j-. -------------------------------------------- Mēs apceļosim pasauli, ja laimēsim loterijā. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. M-s-s-k--m--s-,--a-v--- d-īz--e-----lāt. M-- s----- ē--- j- v--- d--- n---- k---- M-s s-k-i- ē-t- j- v-ņ- d-ī- n-b-s k-ā-. ---------------------------------------- Mēs sāksim ēst, ja viņa drīz nebūs klāt. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.