Рјечник

sr Састанак   »   mk Состанок / Средба

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [дваесет и четири]

24 [dvayesyet i chyetiri]

Состанок / Средба

Sostanok / Sryedba

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Го -р----------а-то--сот? Г_ п_______ л_ а_________ Г- п-о-у-т- л- а-т-б-с-т- ------------------------- Го пропушти ли автобусот? 0
Gu---r-poos-t- l- ---obo-sot? G__ p_________ l_ a__________ G-o p-o-o-s-t- l- a-t-b-o-o-? ----------------------------- Guo propooshti li avtoboosot?
Чекао / Чекала сам те пола сата. Те ч---в по-овин---а-. Т_ ч____ п_______ ч___ Т- ч-к-в п-л-в-н- ч-с- ---------------------- Те чекав половина час. 0
Ty- c-y-kav pol-vi-a-c--s. T__ c______ p_______ c____ T-e c-y-k-v p-l-v-n- c-a-. -------------------------- Tye chyekav polovina chas.
Немаш мобител код себе? Н---ш ли --би-ен----с--е? Н____ л_ м______ с_ с____ Н-м-ш л- м-б-л-н с- с-б-? ------------------------- Немаш ли мобилен со себе? 0
N-e-a-- -i -obi--en so---e-y-? N______ l_ m_______ s_ s______ N-e-a-h l- m-b-l-e- s- s-e-y-? ------------------------------ Nyemash li mobilyen so syebye?
Следећи пут буди тачан! Сле---от-п-- бид- ---е- - ----а! С_______ п__ б___ т____ / т_____ С-е-н-о- п-т б-д- т-ч-н / т-ч-а- -------------------------------- Следниот пат биди точен / точна! 0
Sly--n--t--at -idi---c---n --t-c---! S________ p__ b___ t______ / t______ S-y-d-i-t p-t b-d- t-c-y-n / t-c-n-! ------------------------------------ Slyedniot pat bidi tochyen / tochna!
Следећи пут узми такси! Сл--ни-т -ат -ем---а--и! С_______ п__ з___ т_____ С-е-н-о- п-т з-м- т-к-и- ------------------------ Следниот пат земи такси! 0
S-ye-n--t--at---emi -----! S________ p__ z____ t_____ S-y-d-i-t p-t z-e-i t-k-i- -------------------------- Slyedniot pat zyemi taksi!
Следећи пут понеси кишобран! С-едн-о--п-т---м--еден-ча-ор-со себ-! С_______ п__ з___ е___ ч____ с_ с____ С-е-н-о- п-т з-м- е-е- ч-д-р с- с-б-! ------------------------------------- Следниот пат земи еден чадор со себе! 0
S-----i-t--a- --e-- y----- --a-or -o----bye! S________ p__ z____ y_____ c_____ s_ s______ S-y-d-i-t p-t z-e-i y-d-e- c-a-o- s- s-e-y-! -------------------------------------------- Slyedniot pat zyemi yedyen chador so syebye!
Сутра имам слободно. У-р----- с-обод-н - -л-бодна. У___ с__ с_______ / с________ У-р- с-м с-о-о-е- / с-о-о-н-. ----------------------------- Утре сум слободен / слободна. 0
Oot-ye -o-- s-ob-dye- / ----od--. O_____ s___ s________ / s________ O-t-y- s-o- s-o-o-y-n / s-o-o-n-. --------------------------------- Ootrye soom slobodyen / slobodna.
Хоћемо ли се сутра састати? Ќе -е--р--неме-ли утр-? Ќ_ с_ с_______ л_ у____ Ќ- с- с-е-н-м- л- у-р-? ----------------------- Ќе се сретнеме ли утре? 0
K-y--s----ry------y- ---oo--y-? K___ s__ s__________ l_ o______ K-y- s-e s-y-t-y-m-e l- o-t-y-? ------------------------------- Kjye sye sryetnyemye li ootrye?
Жао ми је, сутра не могу. Жал ми е--н- -ас н---ожам-утр-. Ж__ м_ е_ н_ ј__ н_ м____ у____ Ж-л м- е- н- ј-с н- м-ж-м у-р-. ------------------------------- Жал ми е, но јас не можам утре. 0
ʐ-l-mi ye- -- -as n-- m-ʐ-m -otrye. ʐ__ m_ y__ n_ ј__ n__ m____ o______ ʐ-l m- y-, n- ј-s n-e m-ʐ-m o-t-y-. ----------------------------------- ʐal mi ye, no јas nye moʐam ootrye.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? И--ш--- н---о-пл-н-ра-о-з- -и----о-? И___ л_ н____ п________ з_ в________ И-а- л- н-ш-о п-а-и-а-о з- в-к-н-о-? ------------------------------------ Имаш ли нешто планирано за викендов? 0
I--sh-li nye-h-o-planir----z- vi-yendo-? I____ l_ n______ p________ z_ v_________ I-a-h l- n-e-h-o p-a-i-a-o z- v-k-e-d-v- ---------------------------------------- Imash li nyeshto planirano za vikyendov?
Или већ имаш договорен састанак? И-и --к-с- -е-е ------р-----д-го--р-н-? И__ п__ с_ в___ д________ / д__________ И-и п-к с- в-ќ- д-г-в-р-н / д-г-в-р-н-? --------------------------------------- Или пак си веќе договорен / договорена? 0
I-i -a- s---y--jy- --------ye- --d--u-v--y---? I__ p__ s_ v______ d__________ / d____________ I-i p-k s- v-e-j-e d-g-o-o-y-n / d-g-o-o-y-n-? ---------------------------------------------- Ili pak si vyekjye doguovoryen / doguovoryena?
Предлажем да се нађемо за викенд. П--д-а--м д-----с------- з- --к-н---. П________ д_ с_ с_______ з_ в________ П-е-л-г-м д- с- с-е-н-м- з- в-к-н-о-. ------------------------------------- Предлагам да се сретнеме за викендот. 0
Pr-ed---uam d- -y- s-ye------e-za---kye--o-. P__________ d_ s__ s__________ z_ v_________ P-y-d-a-u-m d- s-e s-y-t-y-m-e z- v-k-e-d-t- -------------------------------------------- Pryedlaguam da sye sryetnyemye za vikyendot.
Хоћемо ли на пикник? Ќе---а--м--ли-п-кник? Ќ_ п______ л_ п______ Ќ- п-а-и-е л- п-к-и-? --------------------- Ќе правиме ли пикник? 0
Kj------v--ye ---piknik? K___ p_______ l_ p______ K-y- p-a-i-y- l- p-k-i-? ------------------------ Kjye pravimye li piknik?
Хоћемо ли се одвести до плаже? Ќе-одиме ----- -лажа? Ќ_ о____ л_ н_ п_____ Ќ- о-и-е л- н- п-а-а- --------------------- Ќе одиме ли на плажа? 0
K--- od--ye l---a---aʐ-? K___ o_____ l_ n_ p_____ K-y- o-i-y- l- n- p-a-a- ------------------------ Kjye odimye li na plaʐa?
Хоћемо ли ићи у планине? Ќ----им---- -- --анина? Ќ_ о____ л_ н_ п_______ Ќ- о-и-е л- н- п-а-и-а- ----------------------- Ќе одиме ли на планина? 0
Kj-- -dimy-----n---lanin-? K___ o_____ l_ n_ p_______ K-y- o-i-y- l- n- p-a-i-a- -------------------------- Kjye odimye li na planina?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. Ќе те-з---- о- ---ц-л-риј-та. Ќ_ т_ з____ о_ к_____________ Ќ- т- з-м-м о- к-н-е-а-и-а-а- ----------------------------- Ќе те земам од канцеларијата. 0
Kj-e --e -y-----od-k-nt-y-l-riјa--. K___ t__ z_____ o_ k_______________ K-y- t-e z-e-a- o- k-n-z-e-a-i-a-a- ----------------------------------- Kjye tye zyemam od kantzyelariјata.
Доћи ћу по тебе кући. Ќ- т-----а- -- ---а. Ќ_ т_ з____ о_ д____ Ќ- т- з-м-м о- д-м-. -------------------- Ќе те земам од дома. 0
Kj-- tye zyemam o----ma. K___ t__ z_____ o_ d____ K-y- t-e z-e-a- o- d-m-. ------------------------ Kjye tye zyemam od doma.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Ќ- -е -е-ам о----т----к-та стан---. Ќ_ т_ з____ о_ а__________ с_______ Ќ- т- з-м-м о- а-т-б-с-а-а с-а-и-а- ----------------------------------- Ќе те земам од автобуската станица. 0
Kjye t-- -yema---d---to--os-ata-----it--. K___ t__ z_____ o_ a___________ s________ K-y- t-e z-e-a- o- a-t-b-o-k-t- s-a-i-z-. ----------------------------------------- Kjye tye zyemam od avtobooskata stanitza.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.