Рјечник

sr Састанак   »   mk Состанок / Средба

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [дваесет и четири]

24 [dvayesyet i chyetiri]

Состанок / Средба

[Sostanok / Sryedba]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Го--роп--т- -и-автоб----? Г- п------- л- а--------- Г- п-о-у-т- л- а-т-б-с-т- ------------------------- Го пропушти ли автобусот? 0
Gu- p---o--ht- li-av--boo---? G-- p--------- l- a---------- G-o p-o-o-s-t- l- a-t-b-o-o-? ----------------------------- Guo propooshti li avtoboosot?
Чекао / Чекала сам те пола сата. Т---е-ав-по--вина----. Т- ч---- п------- ч--- Т- ч-к-в п-л-в-н- ч-с- ---------------------- Те чекав половина час. 0
T-e ---e-av--ol--in----a-. T-- c------ p------- c---- T-e c-y-k-v p-l-v-n- c-a-. -------------------------- Tye chyekav polovina chas.
Немаш мобител код себе? Не--- л---о--л----- с-бе? Н---- л- м------ с- с---- Н-м-ш л- м-б-л-н с- с-б-? ------------------------- Немаш ли мобилен со себе? 0
Ny-mas- li -o--l--n-s---yeby-? N------ l- m------- s- s------ N-e-a-h l- m-b-l-e- s- s-e-y-? ------------------------------ Nyemash li mobilyen so syebye?
Следећи пут буди тачан! С-е----т п-т б----т-чен-/ ---н-! С------- п-- б--- т---- / т----- С-е-н-о- п-т б-д- т-ч-н / т-ч-а- -------------------------------- Следниот пат биди точен / точна! 0
S-yed---t ----bidi------en-/ ---h-a! S-------- p-- b--- t------ / t------ S-y-d-i-t p-t b-d- t-c-y-n / t-c-n-! ------------------------------------ Slyedniot pat bidi tochyen / tochna!
Следећи пут узми такси! С-ед---т-пат-земи так--! С------- п-- з--- т----- С-е-н-о- п-т з-м- т-к-и- ------------------------ Следниот пат земи такси! 0
Sl---nio-------yem- ta-si! S-------- p-- z---- t----- S-y-d-i-t p-t z-e-i t-k-i- -------------------------- Slyedniot pat zyemi taksi!
Следећи пут понеси кишобран! Сл---и-т -ат -е-и еден--адо--со с-б-! С------- п-- з--- е--- ч---- с- с---- С-е-н-о- п-т з-м- е-е- ч-д-р с- с-б-! ------------------------------------- Следниот пат земи еден чадор со себе! 0
Sly-----t-pat--y-m- y-dyen --a--------y-b--! S-------- p-- z---- y----- c----- s- s------ S-y-d-i-t p-t z-e-i y-d-e- c-a-o- s- s-e-y-! -------------------------------------------- Slyedniot pat zyemi yedyen chador so syebye!
Сутра имам слободно. У--е---м----б---- /---обо-на. У--- с-- с------- / с-------- У-р- с-м с-о-о-е- / с-о-о-н-. ----------------------------- Утре сум слободен / слободна. 0
O--ry- s--m-s--b-d--n - s-o--d--. O----- s--- s-------- / s-------- O-t-y- s-o- s-o-o-y-n / s-o-o-n-. --------------------------------- Ootrye soom slobodyen / slobodna.
Хоћемо ли се сутра састати? Ќе-се-с-е----- ли-утр-? Ќ- с- с------- л- у---- Ќ- с- с-е-н-м- л- у-р-? ----------------------- Ќе се сретнеме ли утре? 0
K-ye--y---ryetnye-y- l---o---e? K--- s-- s---------- l- o------ K-y- s-e s-y-t-y-m-e l- o-t-y-? ------------------------------- Kjye sye sryetnyemye li ootrye?
Жао ми је, сутра не могу. Ж---м- е- но -ас-н--можа- утр-. Ж-- м- е- н- ј-- н- м---- у---- Ж-л м- е- н- ј-с н- м-ж-м у-р-. ------------------------------- Жал ми е, но јас не можам утре. 0
ʐa- mi-y-- no--a- -ye--oʐam-o--rye. ʐ-- m- y-- n- ј-- n-- m---- o------ ʐ-l m- y-, n- ј-s n-e m-ʐ-m o-t-y-. ----------------------------------- ʐal mi ye, no јas nye moʐam ootrye.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? И-аш ----е--о ---н--а-о -- --к-нд--? И--- л- н---- п-------- з- в-------- И-а- л- н-ш-о п-а-и-а-о з- в-к-н-о-? ------------------------------------ Имаш ли нешто планирано за викендов? 0
Imash ---ny-sh-o -lan--a-o-z---i--en-o-? I---- l- n------ p-------- z- v--------- I-a-h l- n-e-h-o p-a-i-a-o z- v-k-e-d-v- ---------------------------------------- Imash li nyeshto planirano za vikyendov?
Или већ имаш договорен састанак? Ил- -ак с--ве-- -о--в-р-н--------ор--а? И-- п-- с- в--- д-------- / д---------- И-и п-к с- в-ќ- д-г-в-р-н / д-г-в-р-н-? --------------------------------------- Или пак си веќе договорен / договорена? 0
I-i ----si-vyek-ye -o-uo---ye- /-d-guovor--n-? I-- p-- s- v------ d---------- / d------------ I-i p-k s- v-e-j-e d-g-o-o-y-n / d-g-o-o-y-n-? ---------------------------------------------- Ili pak si vyekjye doguovoryen / doguovoryena?
Предлажем да се нађемо за викенд. П----а--- д--с- сре-не--------к-н-о-. П-------- д- с- с------- з- в-------- П-е-л-г-м д- с- с-е-н-м- з- в-к-н-о-. ------------------------------------- Предлагам да се сретнеме за викендот. 0
P-ye--a-ua--da ----sr-e-n----e-za -i--e-dot. P---------- d- s-- s---------- z- v--------- P-y-d-a-u-m d- s-e s-y-t-y-m-e z- v-k-e-d-t- -------------------------------------------- Pryedlaguam da sye sryetnyemye za vikyendot.
Хоћемо ли на пикник? Ќе------ме ли --кн-к? Ќ- п------ л- п------ Ќ- п-а-и-е л- п-к-и-? --------------------- Ќе правиме ли пикник? 0
K--e -ra-i-y- l- pi--ik? K--- p------- l- p------ K-y- p-a-i-y- l- p-k-i-? ------------------------ Kjye pravimye li piknik?
Хоћемо ли се одвести до плаже? Ќ--о-и-- -и--- -л---? Ќ- о---- л- н- п----- Ќ- о-и-е л- н- п-а-а- --------------------- Ќе одиме ли на плажа? 0
K--e o-imye li--------a? K--- o----- l- n- p----- K-y- o-i-y- l- n- p-a-a- ------------------------ Kjye odimye li na plaʐa?
Хоћемо ли ићи у планине? Ќе-од-м--л- н- --анина? Ќ- о---- л- н- п------- Ќ- о-и-е л- н- п-а-и-а- ----------------------- Ќе одиме ли на планина? 0
Kjy--odim-- l- -a --ani-a? K--- o----- l- n- p------- K-y- o-i-y- l- n- p-a-i-a- -------------------------- Kjye odimye li na planina?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. Ќ- -- з-м-м о--кан-елар-ј-т-. Ќ- т- з---- о- к------------- Ќ- т- з-м-м о- к-н-е-а-и-а-а- ----------------------------- Ќе те земам од канцеларијата. 0
Kjye -y- zy--am -- k--t--e-a--јat-. K--- t-- z----- o- k--------------- K-y- t-e z-e-a- o- k-n-z-e-a-i-a-a- ----------------------------------- Kjye tye zyemam od kantzyelariјata.
Доћи ћу по тебе кући. Ќ- те зе-ам--- -ом-. Ќ- т- з---- о- д---- Ќ- т- з-м-м о- д-м-. -------------------- Ќе те земам од дома. 0
K--e t-- zy-ma--o--d--a. K--- t-- z----- o- d---- K-y- t-e z-e-a- o- d-m-. ------------------------ Kjye tye zyemam od doma.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Ќ- те з---м о- а-т-б-с--т- -тани--. Ќ- т- з---- о- а---------- с------- Ќ- т- з-м-м о- а-т-б-с-а-а с-а-и-а- ----------------------------------- Ќе те земам од автобуската станица. 0
Kj-e-t----ye-a- -- --to-o-ska-a-s-----z-. K--- t-- z----- o- a----------- s-------- K-y- t-e z-e-a- o- a-t-b-o-k-t- s-a-i-z-. ----------------------------------------- Kjye tye zyemam od avtobooskata stanitza.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.