Рјечник

sr Састанак   »   ar ‫الموعد‬

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

‫24 [أربع وعشرون]

24 [arabae waeasharuna]

‫الموعد‬

Al-mawʿid

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? ‫-ل-فات-ك--ل-ا-ل-؟ ‫__ ف____ ا_______ ‫-ل ف-ت-ك ا-ح-ف-ة- ------------------ ‫هل فاتتك الحافلة؟ 0
H-l f-t-tk- al-ḥ-fila? H__ f______ a_________ H-l f-t-t-a a---ā-i-a- ---------------------- Hal fātatka al-ḥāfila?
Чекао / Чекала сам те пола сата. ‫-قد ا-ت-رت- ل-ص- سا--. ‫___ ا______ ل___ س____ ‫-ق- ا-ت-ر-ك ل-ص- س-ع-. ----------------------- ‫لقد انتظرتك لنصف ساعة. 0
Laqa--i--aẓ--tu-a-l--n-ṣf -ā--. L____ i__________ l______ s____ L-q-d i-t-ẓ-r-u-a l---i-f s-ʿ-. ------------------------------- Laqad intaẓartuka li-niṣf sāʿa.
Немаш мобител код себе? ‫-لا --م--ه---اً---ال-ً م--؟ ‫___ ت___ ه____ ج____ م___ ‫-ل- ت-م- ه-ت-ا- ج-ا-ا- م-ك- ---------------------------- ‫ألا تحمل هاتفاً جوالاً معك؟ 0
Al- taḥm-l-hā-if-n j--āl-- -----? A__ t_____ h______ j______ m_____ A-ā t-ḥ-i- h-t-f-n j-w-l-n m-ʿ-k- --------------------------------- Alā taḥmil hātifan jawālan maʿak?
Следећи пут буди тачан! ‫-----يق-ً ف- مو-د--ا---ة--ل-اد-ة! ‫__ د____ ف_ م____ ا____ ا_______ ‫-ن د-ي-ا- ف- م-ع-ك ا-م-ة ا-ق-د-ة- ---------------------------------- ‫كن دقيقاً في موعدك المرة القادمة! 0
Kun-d---qan-f- m---idi-a-al--arra-a--qā-i---! K__ d______ f_ m________ a_______ a__________ K-n d-q-q-n f- m-w-i-i-a a---a-r- a---ā-i-a-! --------------------------------------------- Kun daqīqan fī mawʿidika al-marra al-qādimah!
Следећи пут узми такси! ‫خذ -يارة أجرة--ي -لم-ة---قادمة! ‫__ س____ أ___ ف_ ا____ ا_______ ‫-ذ س-ا-ة أ-ر- ف- ا-م-ة ا-ق-د-ة- -------------------------------- ‫خذ سيارة أجرة في المرة القادمة! 0
Khud----y-ā-a---r- f- -l--ar-a--l--ā-i-a-! K____ s______ a___ f_ a_______ a__________ K-u-h s-y-ā-a a-r- f- a---a-r- a---ā-i-a-! ------------------------------------------ Khudh sayyāra ajra fī al-marra al-qādimah!
Следећи пут понеси кишобран! ف- -لمرة ---ادم----ذ-م-- ----! ف_ ا____ ا_______ خ_ م__ م____ ف- ا-م-ة ا-ق-د-ة- خ- م-ك م-ل-! ------------------------------ في المرة القادمة، خذ معك مظلة! 0
Fī al-marra----q-d-mah----u-h-m--ak----a-l-! F_ a_______ a__________ k____ m____ m_______ F- a---a-r- a---ā-i-a-, k-u-h m-ʿ-k m-ẓ-l-a- -------------------------------------------- Fī al-marra al-qādimah, khudh maʿak miẓalla!
Сутра имам слободно. غ-ا--دي------. غ__ ل__ إ_____ غ-ا ل-ي إ-ا-ة- -------------- غدا لدي إجازة. 0
Gh-da- la------ij--a. G_____ l______ i_____ G-a-a- l-d-y-a i-ā-a- --------------------- Ghadan ladayya ijāza.
Хоћемо ли се сутра састати? ‫ه- --لت-- غد-ً؟ ‫__ س_____ غ___ ‫-ل س-ل-ق- غ-ا-؟ ---------------- ‫هل سنلتقي غداً؟ 0
H-- -a-altaq--gh-da-? H__ s________ g______ H-l s-n-l-a-ī g-a-a-? --------------------- Hal sanaltaqī ghadan?
Жао ми је, сутра не могу. أ-- آ--- -- أست--ع----ض-- غداً. أ__ آ___ ل_ أ_____ ا_____ غ___ أ-ا آ-ف- ل- أ-ت-ي- ا-ح-و- غ-ا-. ------------------------------- أنا آسف، لا أستطيع الحضور غداً. 0
A-----if, -ā-asta-ī- a---u-ū---h-d--. A__ ā____ l_ a______ a_______ g______ A-a ā-i-, l- a-t-t-ʿ a---u-ū- g-a-a-. ------------------------------------- Ana āsif, lā astatīʿ al-ḥuḍūr ghadan.
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? هل -دي---ي--طط له------ة-ن--ي--الأسب-ع؟ ه_ ل___ أ_ خ__ ل___ ع___ ن____ ا_______ ه- ل-ي- أ- خ-ط ل-ذ- ع-ل- ن-ا-ة ا-أ-ب-ع- --------------------------------------- هل لديك أي خطط لهذه عطلة نهاية الأسبوع؟ 0
H-- la-ay---a--i -hu-----i--dh-hi --ṭ----n------ -l-us-ū-? H__ l______ a___ k_____ l________ ʿ_____ n______ a________ H-l l-d-y-a a-y- k-u-a- l-h-d-i-i ʿ-ṭ-a- n-h-y-t a---s-ū-? ---------------------------------------------------------- Hal ladayka ayyi khuṭaṭ lihādhihi ʿuṭlat nihāyat al-usbūʿ?
Или већ имаш договорен састанак? أم -ن----- م-ع-ا- -ال-عل؟ أ_ أ_ ل___ م____ ب______ أ- أ- ل-ي- م-ع-ا- ب-ل-ع-؟ ------------------------- أم أن لديك موعداً بالفعل؟ 0
Am ------a--y-- m--ʿi--alre-dy? A_ a___ l______ m_____ a_______ A- a-n- l-d-y-a m-w-i- a-r-a-y- ------------------------------- Am anna ladayka mawʿid already?
Предлажем да се нађемо за викенд. أق--ح-أ-----قي-ف--ع-لة -ه-ي- -لأس-و-. أ____ أ_ ن____ ف_ ع___ ن____ ا_______ أ-ت-ح أ- ن-ت-ي ف- ع-ل- ن-ا-ة ا-أ-ب-ع- ------------------------------------- أقترح أن نلتقي في عطلة نهاية الأسبوع. 0
A--a-īḥ-a- -a--a-- fī-ʿ---a- nih--at a--u-bū-. A______ a_ n______ f_ ʿ_____ n______ a________ A-t-r-ḥ a- n-l-a-ī f- ʿ-ṭ-a- n-h-y-t a---s-ū-. ---------------------------------------------- Aqtarīḥ an naltaqī fī ʿuṭlat nihāyat al-usbūʿ.
Хоћемо ли на пикник? ه--يجب---ين--أن -ذ-ب----ن-هة؟ ه_ ي__ ع____ أ_ ن___ ف_ ن____ ه- ي-ب ع-ي-ا أ- ن-ه- ف- ن-ه-؟ ----------------------------- هل يجب علينا أن نذهب في نزهة؟ 0
H--------u -a-ay-ā an--a--h-- -ī----h-? H__ y_____ ʿ______ a_ n______ f_ n_____ H-l y-j-b- ʿ-l-y-ā a- n-d-h-b f- n-z-a- --------------------------------------- Hal yajibu ʿalaynā an nadhhab fī nuzha?
Хоћемо ли се одвести до плаже? ه--ت-ي--الذه-ب -لى-الشا-ئ؟ ه_ ت___ ا_____ إ__ ا______ ه- ت-ي- ا-ذ-ا- إ-ى ا-ش-ط-؟ -------------------------- هل تريد الذهاب إلى الشاطئ؟ 0
H----u--- -l-d----b-i-ā a--s--ṭ-ʾ? H__ t____ a________ i__ a_________ H-l t-r-d a---h-h-b i-ā a---h-ṭ-ʾ- ---------------------------------- Hal turīd al-dhahāb ilā al-shāṭiʾ?
Хоћемо ли ићи у планине? ه- --ي--ا-ذه----لى--ل--ال؟ ه_ ت___ ا_____ إ__ ا______ ه- ت-ي- ا-ذ-ا- إ-ى ا-ج-ا-؟ -------------------------- هل تريد الذهاب إلى الجبال؟ 0
Ha- ---īd -l-d-ahāb-il--------āl? H__ t____ a________ i__ a________ H-l t-r-d a---h-h-b i-ā a---i-ā-? --------------------------------- Hal turīd al-dhahāb ilā al-jibāl?
Доћи ћу по тебе у канцеларију. ‫-أ---------م- ال--تب. ‫____ ل____ م_ ا______ ‫-أ-ر ل-خ-ك م- ا-م-ت-. ---------------------- ‫سأمر لأخذك من المكتب. 0
S--a-u---li-ak-ud-aka --- -l--akt--. S_______ l_ a________ m__ a_________ S-ʾ-m-r- l- a-h-d-a-a m-n a---a-t-b- ------------------------------------ Saʾamurr li akhudhaka min al-maktab.
Доћи ћу по тебе кући. ‫سأم---آ-ذ--م- -لمنزل. ‫____ ل____ م_ ا______ ‫-أ-ر ل-خ-ك م- ا-م-ز-. ---------------------- ‫سأمر لآخذك من المنزل. 0
S-ʾ-murr li-a-h--h-ka---n----man-il. S_______ l_ a________ m__ a_________ S-ʾ-m-r- l- a-h-d-a-a m-n a---a-z-l- ------------------------------------ Saʾamurr li akhudhaka min al-manzil.
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. ‫-أ-ر--آ-ذك ---م--ف-الح-فل-ت. ‫____ ل____ م_ م___ ا________ ‫-أ-ر ل-خ-ك م- م-ق- ا-ح-ف-ا-. ----------------------------- ‫سأمر لآخذك من موقف الحافلات. 0
S---m-r- -i ak----a---m-n ma-q-f-a--ḥ-f-l--. S_______ l_ a________ m__ m_____ a__________ S-ʾ-m-r- l- a-h-d-a-a m-n m-w-i- a---ā-i-ā-. -------------------------------------------- Saʾamurr li akhudhaka min mawqif al-ḥāfilāt.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + арапски (1-100) МП3 арапски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.