Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   lv Vakar – šodien – rīt

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [desmit]

Vakar – šodien – rīt

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Јуче је била субота. Vak-r-bija s-std--n-. Vakar bija sestdiena. V-k-r b-j- s-s-d-e-a- --------------------- Vakar bija sestdiena. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. V-k----s -iju kin-. Vakar es biju kino. V-k-r e- b-j- k-n-. ------------------- Vakar es biju kino. 0
Филм је био интересантан. F---a --j----te-e--nta. Filma bija interesanta. F-l-a b-j- i-t-r-s-n-a- ----------------------- Filma bija interesanta. 0
Данас је недеља. Š-dien -- sv-tdiena. Šodien ir svētdiena. Š-d-e- i- s-ē-d-e-a- -------------------- Šodien ir svētdiena. 0
Данас не радим. Š-------- nes----ā-u. Šodien es nestrādāju. Š-d-e- e- n-s-r-d-j-. --------------------- Šodien es nestrādāju. 0
Остајем код куће. Es pa--e-u māj--. Es palieku mājās. E- p-l-e-u m-j-s- ----------------- Es palieku mājās. 0
Сутра је понедељак. Rīt-i--p--mdie-a. Rīt ir pirmdiena. R-t i- p-r-d-e-a- ----------------- Rīt ir pirmdiena. 0
Сутра поново радим. R-t-es--tka---t-ādāš-. Rīt es atkal strādāšu. R-t e- a-k-l s-r-d-š-. ---------------------- Rīt es atkal strādāšu. 0
Ја радим у бироу. Es s-r-dā-- -i-oj-. Es strādāju birojā. E- s-r-d-j- b-r-j-. ------------------- Es strādāju birojā. 0
Ко је то? Kas-tas-ir? Kas tas ir? K-s t-s i-? ----------- Kas tas ir? 0
То је Петaр. T-s-ir--ē-er-s. Tas ir Pēteris. T-s i- P-t-r-s- --------------- Tas ir Pēteris. 0
Петар је студент. P-te-i- ir stud---s. Pēteris ir students. P-t-r-s i- s-u-e-t-. -------------------- Pēteris ir students. 0
Ко је то? K---tā -r? Kas tā ir? K-s t- i-? ---------- Kas tā ir? 0
То је Марта. Tā--- M-rt-. Tā ir Marta. T- i- M-r-a- ------------ Tā ir Marta. 0
Марта је секретарица. M-rt- ---se-ret-re. Marta ir sekretāre. M-r-a i- s-k-e-ā-e- ------------------- Marta ir sekretāre. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pē-e--- -- Ma--a ir-d-au-i. Pēteris un Marta ir draugi. P-t-r-s u- M-r-a i- d-a-g-. --------------------------- Pēteris un Marta ir draugi. 0
Петар је Мартин пријатељ. P---ri- -r-M--ta--d-a-gs. Pēteris ir Martas draugs. P-t-r-s i- M-r-a- d-a-g-. ------------------------- Pēteris ir Martas draugs. 0
Марта је Петрова пријатељица. Ma-t- ----ēt-r--dra-dze--. Marta ir Pētera draudzene. M-r-a i- P-t-r- d-a-d-e-e- -------------------------- Marta ir Pētera draudzene. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!