Рјечник

sr У граду   »   lv Pilsētā

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [divdesmit pieci]

Pilsētā

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Es ----s -- --a-ij-. E- v---- u- s------- E- v-l-s u- s-a-i-u- -------------------- Es vēlos uz staciju. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Es v-l----z --dost-. E- v---- u- l------- E- v-l-s u- l-d-s-u- -------------------- Es vēlos uz lidostu. 0
Хтео / хтела бих до центра града. E--v--os ---pi-sēta---e--r-. E- v---- u- p------- c------ E- v-l-s u- p-l-ē-a- c-n-r-. ---------------------------- Es vēlos uz pilsētas centru. 0
Како да идем до железничке станице? Kā--- v-ru-n---ū- -z-s--ciju? K- e- v--- n----- u- s------- K- e- v-r- n-k-ū- u- s-a-i-u- ----------------------------- Kā es varu nokļūt uz staciju? 0
Како да идем до аеродрома? K--es v--u -o--ū- uz --d--tu? K- e- v--- n----- u- l------- K- e- v-r- n-k-ū- u- l-d-s-u- ----------------------------- Kā es varu nokļūt uz lidostu? 0
Како да идем до центра града? Kā es v-----ok-ūt u---i----a---en--u? K- e- v--- n----- u- p------- c------ K- e- v-r- n-k-ū- u- p-l-ē-a- c-n-r-? ------------------------------------- Kā es varu nokļūt uz pilsētas centru? 0
Требам такси. M----r-ne---cie--m- --kso-----. M-- i- n----------- t---------- M-n i- n-p-e-i-š-m- t-k-o-e-r-. ------------------------------- Man ir nepieciešams taksometrs. 0
Требам план града. M-n----nepi--i---m- -il-ētas ---ns. M-- i- n----------- p------- p----- M-n i- n-p-e-i-š-m- p-l-ē-a- p-ā-s- ----------------------------------- Man ir nepieciešams pilsētas plāns. 0
Требам хотел. M---i------e--eša---v-esn-c-. M-- i- n----------- v-------- M-n i- n-p-e-i-š-m- v-e-n-c-. ----------------------------- Man ir nepieciešama viesnīca. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. E- -ēlos--r----ut-ma--nu. E- v---- ī--- a---------- E- v-l-s ī-ē- a-t-m-š-n-. ------------------------- Es vēlos īrēt automašīnu. 0
Овде је моја кредитна картица. T---r man- kredītka-t-. T- i- m--- k----------- T- i- m-n- k-e-ī-k-r-e- ----------------------- Te ir mana kredītkarte. 0
Овде је моја возачка дозвола. Te ir--a-- -u-ov-----ja aplie-ī-a. T- i- m--- a----------- a--------- T- i- m-n- a-t-v-d-t-j- a-l-e-ī-a- ---------------------------------- Te ir mana autovadītāja apliecība. 0
Шта се има видети у граду? Ko var--il---ā ap-----t? K- v-- p------ a-------- K- v-r p-l-ē-ā a-s-a-ī-? ------------------------ Ko var pilsētā apskatīt? 0
Идите у стари град. A-z----t----ve-pil----! A------- u- v---------- A-z-j-e- u- v-c-i-s-t-! ----------------------- Aizejiet uz vecpilsētu! 0
Направите обилазак града. Dod--ti-s -k-k-rsi-ā--- --l---u! D-------- e--------- p- p------- D-d-e-i-s e-s-u-s-j- p- p-l-ē-u- -------------------------------- Dodieties ekskursijā pa pilsētu! 0
Идите до луке. Aiz----t-uz ----! A------- u- o---- A-z-j-e- u- o-t-! ----------------- Aizejiet uz ostu! 0
Направите обилазак лукe. D---et-e---ks------ā-pa---t-! D-------- e--------- p- o---- D-d-e-i-s e-s-u-s-j- p- o-t-! ----------------------------- Dodieties ekskursijā pa ostu! 0
Које још знаменитости постоје? Kād-- ----r-b-----en-gas vi---- -- --l-ir? K---- i-------- c------- v----- t- v-- i-- K-d-s i-v-r-b-s c-e-ī-a- v-e-a- t- v-l i-? ------------------------------------------ Kādas ievērības cienīgas vietas te vēl ir? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!